6
Eksploatacija litijuma kod Loznice samo je deo slagalice u strategiji Evropske unije da smanji zavisnost od Kine, ali će se protesti u Srbiji verovatno ponovo rasplamsati, kao što se Portugalci godinama protive već odobrenom projektu kopanja litijuma i ne veruju obećanjima da će biti poštovani ekološki standardi, piše nemački nedeljnik Virtšaftsvohe (Wirtschaftswoche).
List piše da je još 2017. godine kompanija Savana risorses otkupila prava za eksploataciju rezervi litijuma na severu Portugala. Rezerve u Portugalu geolozi procenjuju kao devete u svetu, posle Zimbabvea i Brazila, a Savana risorsis planira da počne sa iskopavanjem rude u rudniku Mina do Baroso do 2026. godine.
„Portugal sa tom eksploatacijom litijuma želi da pokrene novu industriju i da profitira od megatrenda e-mobilnosti. Ali ti planovi i dalje nailaze na otpor stanovništva i ekoloških aktivista, koji strahuju za svoje njive, svoje prihode i za očuvanje prirode“, piše nedeljnik.
Protivnici projekta, koji su se udružili u građansku inicijativu, pribojavaju se prema pisanju nedeljnika da će rudnik samo štetiti postojećoj privredi u oblasti Kovas do Baroso. Strahuju da će rudarenje ugroziti izgled krajolika, zagaditi podzemne vode i prirodu.
Ugroženi će, prema njihovom mišljenju, biti pčelarstvo, poljoprivreda i turizam, piše Virtšaftsvohe.
List dodaje i da je reč o rustikalnoj, izvornoj poljoprivrednoj sredini u kojoj se neguje održiva poljoprivreda i uzgajaju i autohtona Barosa goveda kojima je još do početka 1990-ih godina pretilo izumiranje.
Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FAO proglasila je zato taj portugalski region za svetsku poljoprivrednu baštinu, kojih u Evropi ima samo sedam.
Stanovnici sada smatraju da je to nasleđe ugroženo. Uveravanja Savana risorsa da će se pridržavati ekoloških standarda, za građansku inicijativu su obična „propaganda“.
Pročitajte još:
Nadležno državno telo zaduženo za zaštitu životne sredine je primedbe građana odbacilo, navodeći da je i rudarski koncern u znatnoj meri izmenio svoje planove eksploatacije, piše Virtšaftsvohe.
List ocenjuje da su znatno veći efekat imale masovne demonstracije i blokade u Srbiji, i podseća da je zbog njih vlada „stavila na led“ dva planirana narta zakona.
„Sada Rio Tinto može da nastavi. Olaf Šolc je u Beogradu garantovao da će projekat biti u skladu sa ‘najvišim ekološkim standardima’. Ipak, ako Rio Tintu i njegovin partnerima sve i krene po planu, proći će još godine pre nego što izvor proradi“, konstatuje Virtšaftsvohe.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
