Nemački jezik - karta za izlazak iz bede

Za milione ljudi širom sveta je engleski postao neka nova lingua franca, jezik na kojem komuniciraju s ljudima van govornog područja svog maternjeg jezika. U globalizovanom i digitalizovanom svetu brojnih komunikacionih kanala i svetski usko isprepletenih ekonomija, poznavanje engleskog je samorazumljivo, pre svega u poslovnom svetu i među mlađim ljudima. Na tom jeziku oni mogu da se sporazumevaju širom sveta, bez obzira gde su i kuda putuju, piše Dojče vele.Otuda ne čudi da je i u zemljema zapadnog Balkana engleski svuda prvi strani jezik koji se uči u školama. No odmah iza njega u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj ili Srbiji sledi nemački, kaže za DW Benjamin Hedžić, savetnik za obrazovanje federalne ministarke u BiH i predsednik Međunarodnog udruženja profesorki i profesora nemačkog jezika IDV.Govoreći o situaciji u Bosni i Hercegovini on kaže da je „bilo pokušaja da se kao drugi jezik uvede ruski, turski, arapski, pa čak i kineski, ali to su sve ostali mali projekti oko kojih se okupljalo stotinjak učenika. U većini slučajeva je engleski prvi strani jezik, a nemački – drugi. A oni koji uče treći, u nekim gimnazijama, onda je to francuski.“Jezik i iseljavanjeViše je razloga za učenje nemačkog, kaže Hedžić, ali ipak je najvažniji onaj ekonomski: „Nemački jezik je dominantan kod mladih i onih koji žele da studiraju i rade negde na nemačkom govornom području. To pogotovo važi za jugoistočnu Evropu, ali i neke druge zemlje poput Indije ili subsaharne Afrike. Tu se jako puno uči nemački jer je to svojevrsna karta za izlazak iz bede u neki bolji svet.“Statistički podaci govore da samo iz BiH godišnje odlazi 50.000 do 60.000 mladih, mnogi od njih u Nemačku, Austriju ili Švajcarsku. To je svake godine jedan manji grad u BiH. Problemi su ozbiljni, upozorava Hedžić: „Odliv mladih iz Hrvatske, Srbije ili BiH je i te kako velik. Nama je drago da se uči nemački, ali mi bi hteli da to učenje jezika nije samo u jednom pravcu, nego da je to neka razmena kultura, da možemo bolje živeti i na Balkanu, a ne da dolazimo u Nemačku da bi bolje živeli. Ja bih voleo da se mladi ljudi koji ovamo dolaze i stiču kompetencije vraćaju u svoje zemlje i da nastane neka prohodnost i kulturna razmena, jer tako možemo graditi bolji svet.“Kulturne vezeNo nije uvek samo ekonomska motivacija u pozadini želje za učenjem nemačkog. U Hrvatskoj, Srbiji ili Bosni i Hercegovini još iz vremena Austro-Ugarske postoje brojne porodične veze s Nemačkom ili Austrijom, nemačka kultura se doživljava kao važna i zanimljiva, a to je dodatno pojačano tokom ratova 90-ih. Tada je samo iz BiH izbeglo približno 800.000 ljudi, najvećim delom u zemlje nemačkog govornog područja. Većina se odavno već vratila, i oni su nemački jezik doneli sa sobom, kaže Hedžić: „Ima puno porodičnih i prijateljskih veza, ljudi imaju potrebu da komuniciraju na nemačkom – nisu to samo ti ekonomsko-poslovni razlozi.“Učenje jezika uvek ima veze i sa upoznavanjem kulture koja na tom jeziku nastaje. I tu se, u svetskim razmerama, nemački jezik nalazi pod velikim pritiskom engleskog, koji dominira savremenom pop-kulturom – muzikom, filmovima ili video-igricama. A ne treba zanemariti ni činjenicu da postoje svetski jezici s tako velikim brojem govornika – poput, na primer, kineskog ili španskog – da je u poređenju s njima i nemački jezik zapravo mali. Na svim tim jezicima se, naravno, širi i kultura.No, na području Zapadnog Balkana se nemački i dalje doživljava kao veliki i važan jezik. „Mada je u današnje vreme teško definisati kulturne krugove i razlučiti otkuda koji uticaj dolazi, ipak se u zemljama zapadnog Balkana primećuje prisustvo nemačke ili austrijske kulture u zemlji, u svakodnevnom životu“, kaže Hedžić i dodaje: „Teško je jasno reći šta je to nemačko što ulazi u BiH kao deo kulture. Ali nesporno je da je zemlja okrenuta prema Evropi, prema Zapadu i prema nemačkom govornom području. To se jasno vidi i iz medija, i iz načina odevanja, trgovačkih lanaca…Taj uticaj je veliki.“Približiti autentičnost jezikaSve do 80-ih godina je na području zapadnog Balkana, ali i drugde u svetu, dominantna bila gramatičko-prevodilačka metoda učenja jezika: napamet su se učila gramatička pravila i leksika, praksa se sastojala pre svega u vežbanju prevođenja. To je doduše omogućavalo čitanje i pisanje na stranom jeziku, ali je njegovo aktivno korišćenje često bilo vrlo ograničeno.To se u međuvremenu promenilo, objašnjava Hedžić: „Danas nastavnici koriste različite audio-vizualne medije i induktivan pristup. Razgovara se s učenicima, pokušava im se približiti autentičnost jezika. Taško je ovladati jezikom ako nema kontakta, ako se ne govori. Tu su mediji vrlo važni. Mi imamo sve više učenika koji su nemački naučili gledajući serije ili slušajući muziku. Nastava se fokusira na to da se s učenicima priča na nemačkom.“U tome nastavnicima pomaže i program DW za učenje jezika. To je, naglašava Hedžić, posebno važno kada je reč o malim jezicima: „Jako je korisno da DW, u onom delu koji se bavi učenjem jezika, ima sadržaje i na bosanskom. To je za jedan tako mali jezik jako bitno.“ Osim toga, kaže Hedžić, vrlo je uspešan program sporog čitanja vesti. „To se ponegde ne koristi samo za učenje jezika, već i za vežbanje simultanog prevođenja. Ti sadržaji su za one koji žele učiti jezik vrlo dobrodošli“, naglašava Benjamin Hedžić, predsednik Međunarodnog udruženja profesorki i profesora nemačkog jezika IDV.BONUS VIDEO: Isplivale olupine nemačkih vojnih brodova

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=isplivaleooupinenemkihvojnihbrodovamm-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4009233"]