11
Zemlja koja važi za najmoćniju ekonomiju Evropske unije sada je u dubokim problemima, zbog kojih su stanovnici sve pesimističniji.
Nemačka je za dlaku izbegla recesiju u trećem kvartalu, pokazuju zvanični podaci objavljeni u sredu, što je donekle olakšanje za najveću ekonomiju Evrope dok se suočava sa izazovima, piše CNN.
Bruto domaći proizvod porastao je za 0,2% u periodu od jula do septembra, zahvaljujući povećanju državne i potrošačke potrošnje, nakon kontrakcije od 0,3% u prethodna tri meseca, prema podacima Nemačkog saveznog zavoda za statistiku (Destatis). Destatis je revidirao podatke o BDP-u za drugi kvartal sa -0,1% na niže.
Nemačka ekonomija se prošle godine smanjila prvi put od početka pandemije kovid-19. Prognoze nisu mnogo svetlije: Međunarodni monetarni fond predviđa nulti privredni rast ove godine, što predstavlja najslabiji učinak među velikim ekonomijama.
Veliki pad profita u Folksvagenu dodatno je pojačao loše vesti o ekonomskom rastu. Problemi sa kojima se suočava nemačka ekonomija ogleda se u krizi kod najvećeg proizvođača u zemlji, koji je najavio da bi mogao prvi put u svojoj 87-godišnjoj istoriji da zatvori fabrike u Nemačkoj i otpusti hiljade radnika.
Folksvagen je u sredu saopštio da je operativni profit za devet meseci do kraja septembra pao za 21% u odnosu na prethodnu godinu, na 12,9 milijardi evra (14 milijardi dolara), pogođen slabim rezultatima glavnog brenda i troškovima restrukturiranja. Prodaja vozila opala je za 4% zbog posebno slabe potražnje u Kini, gde gubi tržišni udeo u korist lokalnih brendova električnih vozila.
Rezultati “pokazuju hitnu potrebu za akcijom u nestabilnom okruženju karakterisanom intenzivnom konkurencijom,” rekao je finansijski direktor Arno Antlic na konferencijskom pozivu sa analitičarima i novinarima, upozoravajući na “bolne” odluke.
“Nismo zaboravili kako da pravimo sjajne automobile,” nastavio je Antlic, ali je naglasio da troškovi u nemačkim operacijama kompanije “nisu konkurentni.”
“Stvari ne mogu da ostanu ovakve kakve su sada,” dodao je. Kompanija će nastaviti pregovore sa sindikatima i predstavnicima radnika u sredu i diskutovati o “mogućim zatvaranjima fabrika u Nemačkoj,” rekao je Antlic.
Folksvagen je kasnije u saopštenju naveo da će plate zaposlenih morati da budu smanjene za 10% kako bi se zaštitila radna mesta i obezbedila budućnost kompanije. Sledeća runda pregovora održaće se 21. novembra, a štrajkovi su mogući od 1. decembra ako se ne postigne dogovor.
Pogoršanje Folksvagenovih izgleda ukazuje na sve teže uslove u privatnom sektoru u Nemačkoj.
Prema istraživanju koje su prošle nedelje objavili S&P Global i Hamburg komercijalna banka, proizvodne i uslužne delatnosti ovog meseca beleže najveći pad zaposlenosti u poslednje četiri i po godine.
Poslovno i potrošačko poverenje su na niskom nivou.
“Najveća briga trenutno je veliki pesimizam u Nemačkoj,” rekao je Marsel Fracšer, predsednik Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja u Berlinu.
“Ova mentalna depresija, ovaj neverovatan pesimizam je možda najveća prepreka na kratke staze,” rekao je za CNN.
Pročitajte još:
Predsednik nemačkog dobavljača auto-delova Boš upozorio je u četvrtak na pad prihoda u narednoj godini i naveo da ne može isključiti dalja otpuštanja radnika u Nemačkoj, uz već najavljenih 7.000 otkaza.
Najava, koju je predsednik Stefan Hartung dao u intervjuu za list Tagesšpigel u četvrtak, dodatno doprinosi rastućem pesimizmu u automobilskoj industriji koja je ključna za najveću ekonomiju Evrope.
Hartung je rekao da će Bošov promet biti nešto manji od prošlogodišnjih 92 milijarde evra, dok će povrat na prodaju, koji su želeli povećati za dva procentna poena u odnosu na prošlogodišnjih 5%, iznositi najviše 4%.
„Ne mogu isključiti da ćemo morati dodatno prilagoditi kapacitete osoblja,“ rekao je Hartung, pozivajući vladu da učini više kako bi podržala industriju.
Loši ekonomski rezultati i masovna otpuštanja su dodatno zabrinula mnoge stanovnike Nemačke, koji su već duže vreme nezadovoljni radom aktuelne vlade.
Prema poslednjim anketama, većina njih bi rado izašla na prevremene izbore ne bi li promenila vladu koja je na funkciji od 8. decembra 2021.
Prema anketi ARD-Dojčlandtrend, zadovoljstvom vladom Olafa Šolca koju čine socijaldemokrate (SPD), Slobodne demokrate (FDP) i Zeleni, kontinuirano opada od aprila 2022. a sada je dostiglo novi minimum: čak 85 procenata Nemaca je nezadovoljno njenim radom, dok samo 14 procenata pozitivno ocenjuje rad ove koalicije, prenosi Dojče vele.
ARD-Dojčlandtrend od 1997. godine istražuje zadovoljstvo radom savezne vlade. Samo četiri puta je taj pokazatelj bio još niži: jednom za vreme vlade CDU/CSU i FDP u junu 2010. godine (12 procenata) i čak tri puta za vreme vlade SPD i Zelenih 2003. i 2004. godine (11, odnosno 13 procenata).
Crveno-zelena vlada pod Gerhardom Šrederom je na kraju završila svoj mandat prevremenim izborima 2005. kada je na vlast došla CDU/CSU u koaliciji sa SPD, a kancelarka postala Angela Merkel.
I krajem oktobra 2024. većina Nemaca se izjašnjava za takav izlaz: 54 procenta podržava prevremene izbore, dok 41 procenat želi da koalicija opstane do redovnog termina izbora krajem septembra 2025.
Među pristalicama vladajućih stranaka SPD i Zelenih, većina 77 odnosno 76 procenata je za opstanak koalicije na vlasti.
S druge strane, gotovo svi simpatizeri AfD-a (93 odsto) nadaju se prevremenim izborima. Među pristalicama Unije (CDU/CSU), koja već mesecima vodi u anketama, 69 procenata priželjkuje prevremeni kraj vlade, dok se u redovima Savez Sara Vagenkenht za to zalažu 75 odsto ispitanika.
Kada bi izbori za Bundestag bili sad u nedelju, konzervativna Unija, CDU i CSU, dobila bi 34 procenta.
SPD bi osvojila 16 procenata glasova, Zeleni 11 procenata, dok bi FDP ostao ispod praga za mandate sa četiri procenta.
AfD bi dobila 17 procenata, dok bi Savez Sare Vagenkneht osvojio šest procenata. Ostale stranke, dvanaest procenata.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
