Iako Evropa sve glasnije priča o potpunom okončaju uvoza fosilnih goriva iz Rusije počev od uglja, činjenica je da će to biti težak i spor proces. Evropa možda može da se odrekne ruskog uglja, ali kada je reč o embargu na gas i naftu, dva glavna ruska energetska izvozna proizvoda, situacija je drugačija.
Izjava mađarskog premijera Viktora Orbana da Mađarskoj „nije problem da plaća ruski gas u rubljama“ izazvala je bes u Kijevu. Iz Ukrajine su poručili novom-starom premijeru da je njegov stav „neprijateljski“ i da se njime „uništava jedinstvo EU“. Iako sam Orban ponavlja da njegova zemlja deli stav EU kada je u pitanju rat u Ukrajini, taj rat retko naziva invazija, već „agresija“, kako je to učinio nakon razgovora sa Vladimirom Putinom u utorak.
“Ovo je rat koji su Rusi započeli, oni su napali Ukrajinu i to je agresija, to je zajednički stav EU i mi delimo taj stav”, rekao je Orban i dodao da njegova zemlja “neće podleći pritiscima koji se tiču proširenja sankcija Rusiji na isporuke nafte i gasa“.
To je, kako je rekao, crvena linija za Mađarsku. Jasno je i zbog čega – mađarska privreda je zavisna o ruski gas i naftu. Čak, 85 odsto gasa i 64 odsto nafte koje ta zemlja uvozi dolazi iz Rusije. Takođe, veliki je procenat domaćinstava u Mađarskoj čiji bi radijatori bili hladni bez ruskog gasa – čak 85 odsto.
Iako je stav Mađarske izazvao najburnije reakcije u Kijevu, ova zemlja nije i jedina koja ne može preko noći da zabrani uvoz ruskih energenata. Drugi najveći kočničar embarga na ruski gas je Nemačka.
Najmoćnija zemlja EU sve je glasnija u osudi ruske invazije na Ukrajinu, iako je u početku bila na meti kritika zbog ćutnje na tu temu. Pre nego što su svet obišle fotografije iz Buče, gde je pronađeno najmanje 20 masakriranih civila na ulicama, Nemačka je zaustavila deset milijardi dolara vredan projekat „Severni tok 2“.
Masakr u Buči izazvao je još oštriju reakciju Berlina – kancelar Olaf Šolc osudio je „ratne zločine koje je počinila ruska vojska“, Nemačka je proterala 40 ruskih diplomata i obećala oštrije sankcije. Čak, nemački regulatori preuzeli su nemačku podružnicu Gasproma, glavne ruske kompanije i vlasnika Severnog toka. Međutim, od embarga na ruski gas i dalje nema ništa. Razlozi su, kao i u slučaju Mađarske, više nego jasni.
Svaki drugi nemački dom se greje na ruski gas, koji takođe napaja i veliki deo nemačke izvozne industrije. Godinama se Berlin sa zadovoljstvom oslanjao na Moskvu za više od polovine svog uvoza gasa, trećinu svoje nafte i polovinu svog kamenog uglja, ignorišući SAD i druge saveznike koji su upozoravali Berlin da Rusija koristi svoje energente kao oružje.
Napuštanje te zavisnosti, iako je Berlin najavljuje, biti ni lako ni brzo, ali ni bez šoka za nemačku ekonomiju.
Pročitajte još:
„Naša strategija je da postanemo nezavisni od ruskog gasa, uglja i nafte, ali ne odmah“, rekao je nemački ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek, koji je prethodnih dana putovao u Katar i Vašington u potrazi za alternativnim ugovorima o gasu.
Vlada preduzima korake da Nemačka postane nezavisna od ruskog uglja do leta, a od ruske nafte do kraja godine. Već sada je udeo uvoza nafte iz Rusije pao na 20 odsto, a uvoz ruskog uglja je prepolovljen. Ali kada je gas u pitanju, Habek kaže da bi za osamostaljivanje od ruskog snabdevanja bilo potrebno najmanje dve godine.
„Ne možemo da zamenimo gas u kratkom roku. Naudili bismo sebi više nego njima“, rekao je Kristijan Lindner, ministar finansija.
Jasno je da ovakav stav izaziva besa u Evropi, čiji je Nemačka glavni motor. U stranu kritike na račun bivše kancelarke Angele Merkel da je najveću evropsku ekonomiju stavila u šake Rusiji, sve su glasnije kritike i na račun njenog naslednika Olafa Šolca.
„Kupovinom ruske nafte i gasa se finansiraju ratni zločini. Izvucite utikač. Ne budite saučesnik“, rekao je Gabrijelijus Landsbergis, ministar inostranih poslova Litvanije, koja je zaustavila uvoz ruskog gasa.
Ali pritisak raste i unutar Nemačke, a neki tvrde da ova zemlja ima moralnu obavezu koja nadmašuje njene ekonomske obzire.
„Zemlja koja ponosno izjavljuje da Evropa ‘nikada više’ neće videti nešto poput Aušvica, svakog dana upumpava 200 miliona evra u Putinove ratne sanduke. Odjednom se rasprava o Nemačkoj o tome da li bi naša ekonomija porasla za šest odsto ili samo tri odsto u slučaju energetskog embarga izgleda beznačajno. Ličimo na taoce Kremlja“, napisao je finansijski list „Handelsblatt“.
BONUS VIDEO Bombardovana železnička stanica u Kramatorsku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar