0
Šatori su toliko blizu graničnog zida između Sirije i Turske da ga skoro dodiruju. Oni koji žive ovde na sirijskoj strani možda su raseljeni zbog građanskog rata koji traje duže od jedne decenije. Ali oni su takođe bili pogođeni zemljotesom, a pomoći nema ni za lek. Katastrofe u Siriji se samo nižu jedna za drugom.
Zemljotres koji je u ponedeljak pogodio Tursku i Siriju, ostavio je za sobom haos, smrt i pustoš. Ali međunarodni napori za pružanje pomoći su osujećeni kontrolnim punktovima. U južnoj Turskoj, hiljade spasilaca sa teškom opremom za dizanje ruševina, bolničari i psi tragači zakrčili su ulice i još uvek rade na pronalaženju preživelih. U ovom delu severozapadne Sirije koju drži opozicija, ništa od ovoga se ne dešava. Ekipa BBC-ja donosi reportažu sa lica mesta.
Upravo sam prešao granicu u gradu Antakiji u Turskoj, gde spasioci rade punom parom – sirene hitne pomoći trube cele noći, desetine mašina zuje i cepaju beton 24 sata dnevno. Među maslinjacima u selu Bsanija, u sirijskoj provinciji Idlib, uglavnom vlada tišina.Kuće u ovom pograničnom području su novosagrađene. Sada ih je više od 100 uništeno, pretvorilo se u agregat i sablasnu belu prašinu koja se širi po obradivim površinama. Dok se penjem preko ostataka sela, primećujem jaz u ruševinama. Unutra je savršeno očuvano kupatilo obloženo ružičastim pločicama, navodi reporter.
Zemljotres je progutao Abu Alin dom i odneo živote dvoje njegove dece.
„Tamo je spavaća soba, to je moja kuća“, kaže on, pokazujući na gomilu ruševina. „Moja žena, ćerka i ja smo spavali ovde – Vala, petnaestogodišnja devojčica, bila je na ivici sobe prema balkonu. Buldožer je uspeo da je pronađe, pa sam je uzeo i zakopao“.
U mraku, on i njegova žena držali su se za masline dok su naknadni potresi ljuljali padinu.
Sirijske snage civilne odbrane – poznate i kao Beli šlemovi – koje deluju u oblastima pod kontrolom opozicije, uradile su šta su mogle sa pijucima i pajserima. Spasioci, koji dobijaju sredstva od britanske vlade, nemaju savremenu opremu za spasavanje.
Abu Ala se slomio kada opisuje potragu za svojim nestalim 13-godišnjim sinom Ala’om. „Kopali smo do uveče sutradan. Neka Bog da snage tim ljudima. Prošli su pakao da mog dečaka iskopaju.“
Dečaka je sahranio pored sestre.
Bsania nije bila mnogo, ali je bila dom. Redovi modernih stambenih zgrada, sa balkonima koji gledaju na sirijsku prirodu prema Turskoj. Abu Ala’ ga opisuje kao uspešnu zajednicu.
„Imali smo lepe komšije, lepe ljude. Oni su sada mrtvi.“
Duboko religiozan čovek, sada je utučen.
„Šta ću da radim?“ on pita. „Nema šatora, nema pomoći, ništa. Do sada nismo dobili ništa osim Božje milosti. A ja sam tu ostavljen da lutam ulicama.“
Dok odlazimo, pita me da li imam šator. Ali nemamo šta da mu damo.
Sastajem se sa Belim šlemovima, očekujući da ću ih naći u potrazi za preživelima. Ali prekasno je. Ismail al Abdulah, umoran je od napora i, kako on opisuje, svetskog zanemarivanja sirijskog naroda. On kaže da međunarodna zajednica ima krv na rukama.
„Prestali smo da tražimo preživele nakon što je prošlo više od 120 sati“, kaže on. „Dali smo sve od sebe da spasemo naše ljude, ali nismo uspeli. Niko nas nije slušao“.
„Od prvog sata smo pozvali hitnu akciju, hitnu pomoć. Niko nije reagovao. Samo su govorili ‘Mi smo uz vas’, ništa drugo. Rekli smo, potrebna nam je oprema. Niko nije odgovarao“, dodao je.
Osim nekoliko španskih lekara, nijedan međunarodni tim pomoći nije stigao u ovaj deo Sirije. To je enklava otpora vladavine Bašara el Asada. Pod turskom zaštitom, kontroliše ga Haiat Tahrir al-Sham (HTS), islamistička grupa koja je nekada bila povezana sa Al Kaidom. Grupa je prekinula te veze, ali skoro sve vlade nemaju veze sa njima. Sve vreme našeg boravka u Siriji, naoružani ljudi, koji nisu želeli da budu snimljeni, pratili su nas i stajali podalje, navodi reporter BBC-ja.
Više od decenije u zastoju građanskog rata u Siriji, 1,7 miliona ljudi koji žive u ovoj oblasti nastavljaju da se protive vladavini predsednika Asada. Žive u improvizovanim kampovima i novoizgrađenim skloništima. Većina je bila raseljena više puta, tako da se ovde već pre zemljotresa živelo veoma teško.
Međunarodna pomoć koja stiže u ovaj deo Sirije je sićušna. Mnoge žrtve zemljotresa prebačene su u bolnicu Bab al-Hava, koju podržava Sirijsko-američko medicinsko društvo. Lečili su 350 pacijenata odmah nakon toga, kaže generalni hirurg dr Faruk al Omar, sve samo jednim ultrazvukom.
Kada ga pitam za međunarodnu pomoć, odmahuje glavom i smeje se, navodi reporter BBC-ja.
„Ne možemo više o ovoj temi. Mnogo smo o tome pričali. I ništa se nije desilo. Čak i u normalnoj situaciji nemamo dovoljno medicinskog osoblja. A zamislite samo kako je u ovoj katastrofi posle zemljotresa“, kaže on.
Na kraju hodnika, mala beba leži u inkubatoru. Lobanja Mohameda Ghaiiath Rajaba ima modrice i zavoje, a njegova mala grudi se dižu i spuštaju zahvaljujući respiratoru. Doktori ne mogu biti sigurni, ali misle da je star oko tri meseca. Oba roditelja su mu stradala u zemljotresu, a komšija ga je pronašao kako plače u mraku u ruševinama svoje kuće.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Sirijski narod je mnogo puta bio napušten, i recite mi da je naviknut na zanemarivanje. Ali i dalje postoji ljutnja što više pomoći ne dolazi, navodi reporter BBC-ja.
U gradu Haremu, Fadel Gadab je izgubio tetku i rođaka.
„Kako je moguće da su UN poslale samo 14 kamiona pomoći?“ on pita. „Ovde nismo dobili ništa. Ljudi su na ulicama.“
U nedostatku međunarodnih spasilačkih timova u Haremu, deca uklanjaju ruševine. Muškarac i dva dečaka koriste dizalicu da razdvoje srušene ostatke zgrade. Život u Siriji nije jeftiniji, ali je nesigurniji.
Dan se završava i moram da idem. Prelazim granicu nazad u Tursku i uskoro se zaglavljujem u saobraćajnoj gužvi ili ambulantnim vozilima, građevinskoj opremi – zastoju nacionalne i međunarodne pomoći, navodi reporter BBC-ja.
Telefon mi zvoni sa porukom turskog spasioca koji mi kaže da je njegov tim pronašao ženu živu nakon 132 sata zakopanu ispod svoje kuće. Iza mene u Siriji, kako pada mrak, samo je tišina.
BONUS VIDEO: Zemljotres u Turskoj i Siriji: Zbog čega su se zgrade rušile kao kula od karata?