0
Otprilike nedelju dana od početka kontraofanzive za koju se Kijev nada da će preokrenuti tok ruske invazije, ukrajinske snage nastavljaju da napreduju, tvrdeći da su oslobodile najmanje šest sela duž južnih i jugoistočnih delova linije fronta od 1.000 kilometara, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Rusija je navodno uzvratila na makar jednoj lokaciji i dve strane vode žestoke artiljerijske i tenkovske bitke na nekoliko mesta. Duboka ruska odbrana s rovovima i minskim poljima nanela je ozbiljnu štetu nekim ukrajinskim jedinicama i usporila njihovo napredovanje.
Ko pobeđuje?
Vojni stručnjaci, obaveštajni zvaničnici, istoričari i drugi posmatrači kažu da je prerano za davanje definitvne procene da je ukrajinska kontraofanziva zabeležila veliki uspeh ili odlučujući neuspeh. Ukrajina je dosad nadmašila sva očekivanja, prvo osujetivši pokušaj Rusije da zauzme Kijev u prvim nedeljama invazije, a zatim brzom kontraofanzivom u oblastima Harkova i Hersona u drugoj polovini prošle godine.
Sada su ukrajinske snage ojačane milijardama dolara vrednim zapadnim oružjem – tenkovima, artiljerijom, oklopnim vozilima, bespilotnim letelicama, projektilima – i osnažene višemesečnom obukom u NATO-u, kao i taktikama zapadnih snaga. Zapadne pristalice Ukrajine nadaju se da Kijev može da probije rusku odbranu i ostvari neku vrstu odlučujuće pobede, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ipak, vojna doktrina kaže da su ofanzivne snage skoro uvek u nepovoljnijem položaju u odnosu na odbrambene – generalno, teže je osloboditi ili zauzeti teritoriju nego je odbraniti.
Za neke posmatrače, otvoreno je pitanje da li su ukrajinske snage u dosadašnjim borbama uopšte počele svoj glavni udar.
„Kad je reč o dobicima koje su Ukrajinci ostvarili, o njima se ne može govoriti u smislu relativnog uspeha ili neuspeha. Prerano je“, rekao je Penti Forstrom (Pentti Forsstrom), penzionisani finski potpukovnik koji je takođe bio finski vojni ataše u Moskvi.
„Imam osećaj da još nismo videli pravu ofanzivu“, rekao je on za RSE. „Da, oni se bore na mnogim mestima, ali po mom mišljenju, ne punim kapacitetom. Ukrajina još nije angažovala svoje veće brigade.“
Šta je bilo dosad?
Posle meseci naznaka, ukrajinske snage su prošle nedelje započele svoju novu ofanzivu. Tačan datum početka je nejasan; američki zvaničnici su rekli da je dan D bio 4. jun. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 5. juna da su nove ukrajinske operacije u toku, izveštavajući o „ofanzivi velikih razmera na pet sektora fronta u južnoj oblasti Donjecka“.
Prvi detaljni izveštaji o borbama u punom jeku pojavili su se 8. juna kod ruskih vojnih blogera i odbrambenih zvaničnika, dok je o novim bitkama izvešteno u najmanje tri regiona.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je 8. juna da su ruske snage odbile ukrajinski napad u blizini Novodarjevke, u Zaporoškoj oblasti, zapadno od Donjecke oblasti, i u obližnjoj Velikoj Novosilki, u kojem je učestvovala jedna od nekoliko novoformiranih jedinica obučenih na Zapadu, 47. zasebna mehanizovana brigada.
Šojgu je rekao da je u bitki učestvovalo do 1.500 vojnika i 150 tenkova i oklopnih vozila, što se ne može potvrditi.
Narednih dana ukrajinski oficiri su počeli da ukazuju na ofanzivne operacije na nekoliko lokacija.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na konferencije za novinare 10. juna s kanadskim premijerom Džastinom Trudoom (Justin Trudeau) otvoreno rekao da je kontraofanziva u toku.
„U Ukrajini se odvijaju kontraofanzivne i defanzivne akcije, ali neću detaljno govoriti u kojoj su fazi“, rekao je on.
Među ukrajinskim generalima vlada „pozitivno raspoloženje“, rekao je Trudou. „Prenesite to Putinu“.
Poslednjih dana Ukrajina je tvrdila da je oslobodila najmanje šest sela, što su delimično potvrdili i ukrajinski izvori i ruski vojni blogeri, od kojih neki imaju bliske veze s vojnim ili obaveštajnim jedinicama.
Oslobođena naselja se prevashodno nalaze na reci Mokrij Jali, južno od Velike Novosilke, sela u Donjeckoj oblasti, blizu administrativne granice sa Zaporoškom oblasti.
Makar jedan zapadni vojni ekspert rekao je da je Velika Novosilka trenutno glavni fokus – „centar gravitacije“ – ukrajinskih operacija.
„I defanzivne i ofanzivne žestoke borbe su u toku na istoku i jugu naše zemlje“, naveo je 13. juna u postu na Telegramu glavni komandant ukrajinskih oružanih snaga, general Valerij Zalužnij.
Brigadni general Aleksij Hromov rekao je na brifingu dva dana kasnije da je Ukrajina u svojoj kontraofanzivi povratila kontrolu nad više od 100 kvadratnih kilometara teritorije.
„Spremni smo da nastavimo borbe za oslobađanje naše teritorije čak i golim rukama“, rekao je on novinarima u Kijevu.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je tokom posete Beloj kući 13. juna da Ukrajinci „ostvaruju napredak“.
„Ovo je još uvek početak, ali ono što svi znamo je da što više zemlje Ukrajinci budu mogli da oslobode, to će biti u boljoj poziciji za pregovaračkim stolom i veća je verovatnoća da će predsednik (Rusije Vladimir) Putin shvatiti da on nikada neće dobiti ovu bitku, da nikada neće pobediti u agresiji“, rekao je Stoltenberg.
Šta je s Rusijom?
Otkako je zauzela velike delove oblasti Herson i Zaporožja na početku invazije koju je pokrenula u februaru 2022. godine, Rusija je u tim regionima podigla mrežu odbrambenih linija s rovovima, bunkerima, minskim poljima, protivtenkovskim ogradama…
Zastrašujuće odbrambene linije takođe su viđene u Harkovskoj oblasti na istoku blizu administrativne granice s Luganskom oblasti, kao i oko grada Bahmuta, koji je u velikoj meri razrušen i koji je skoro zauzela Rusija posle desetomesečne kampanje.
„Ruska utvrđenja su najekstenzivniji odbrambeni objekti u Evropi od Drugog svetskog rata“, naveo je u izveštaju 9. juna Centar za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies), tink-tenk iz Vašingtona.
Rusija je takođe popunila redove svojih jedinica, na liniji fronta ili drugde, s nekim od, kako procenjuje, 300.000 rezervista pozvanih tokom velike mobilizacije koju je Putin dekretom naložio u septembru.
Samo iz tog razloga, vojni stručnjaci predviđaju da će Ukrajini biti izuzetno teško da probije ruske linije, posebno ako je jedan od ciljeva proboj na jug prema Azovskom moru u pokušaju da se prekine „kopneni most“ koji omogućava Ruski kopneni pristup okupiranom poluostrvu Krim.
„Sam odbrambeni sistem je izgrađen prilično vešto“, rekao je major Maksim Žorin, komandant Treće zasebne jurišne brigade Ukrajine, čija jedinica se bori oko Bahmuta gde je navodno zauzela neke položaje.
„Oni to pokušavaju da urade u skladu s vojnom naukom“, rekao je on za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji vodi RSE u saradnji sa Glasom Amerike (VOA). Ruske trupe „pokušavaju da se održe (na svojim odbrambenim pozicijama). Nažalost, u ovom trenutku ne mogu da kažem da ima položaja koje su potpuno napustili“.
„Neprijatelj pokušava da zadrži sve svoje položaje, pokušava da se bori. To usporava naše napredovanje, ali ga ne zaustavlja“, rekao je on.
„Rusija planira da vodi linearne odbrambene bitke s linija rovova, koristeći pojaseve prepreka, povlačeći se na dublje odbrambene položaje kada je pritisnuta“, rekao je Ben Beri (Barry), penzionisani britanski brigadni general, koji se sada bavi kopnenim ratovanjem na Međunarodnom institutu za strateške studije (International Institute for Strategic Studies).
„Rekao bih da ako Ukrajina može brzo da probije odbrambeni pojas… mogla bi da se nađe iza ruske odbrane i da je uništi“, rekao je on za RSE.
Oko grada Tokmaka u Zaporoškoj oblasti, ukrajinske snage navode da su ozbiljne odbrambene linije upotpunjene ruskom artiljerijom i jurišnim helikopterima, usporile napredovanje. Štaviše, ukrajinske snage tek treba da dođu do glavne, još utvrđenije linije nekih 10-15 kilometara južnije.
Rusko Ministarstvo odbrane takođe tvrdi da su njene snage zaplenile ili uništile naoružanje koje je isporučio NATO, uključujući tenkove Leopard iz Nemačke i oklopna pešadijska vozila Bredli iz SAD. Na snimku objavljenom na Telegramu vidi se nekoliko uništenih vozila nedaleko od sela Orihiv, zapadno od Velike Novosilke. Prema nekim nepotvrđeni navodima, oštećeno je do 17 Bredlija i najmanje tri Leoparda.
Na sastanku s grupom istaknutih ruskih vojnih blogera 13. juna, Putin je rekao da se ukrajinski gubici „približavaju nivou koji bi se mogao opisati kao katastrofalan“.
„Imamo 10 puta manje gubitaka od oružanih snaga Ukrajine“, rekao je on.
Međutim, Putin i drugi ruski zvaničnici više puta su iznosili tvrdnje s naduvanim podacima o ratu u Ukrajini. I dok su se ruska vojska i njoj naklonjeni blogeri hvalili uništavanjem NATO opreme – nemački Leopard se smatra jednim od najnaprednijih tenkova na svetu – zapadni posmatrači sumnjaju da gubitak nekoliko vozila ne treba smatrati neuspehom.
Rusija je ove nedelje možda pretrpela i značajan propagandni poraz. Istaknuti ruski vojni bloger izvestio je da je general-major Sergej Gorjačov, načelnik štaba 36. kombinovane armije, 12. juna ubijen u udaru ukrajinske rakete u Zaporoškoj oblasti.
Izveštaj, koji je kasnije izbrisan, nije nezavisno potvrđen. Međutim, ako se to potvrdi, Gorjačov bi bio najmanje peti ubijeni ruski general od početka invazije, što daje Ukrajini materijal za hvalisanje.
U još jednom nepotvrđenom incidentu, jedinica ruske 20. kombinovane armije stacionirana blizu sela Kremina, u istočnoj oblasti Luganska, koja je čekala dolazak drugog generala, pogođena je 14. juna u napadu ukrajinskog HIMARS-a. Ruski vojni blogeri, uključujući i jednog koji je povezan s Ministarstvom odbrane, rekli su da je ubijeno više vojnika.
HIMARS je višecevni raketni bacač isporučen iz SAD koji može biti opremljen visoko preciznim raketama. Ukrajinske snage su ga više puta koristile za gađanje ruskih skladišta oružja i baza.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Nepoznanice
Najveće pitanje o kontraofanzivi u ovom trenutku je da li će Ukrajina moći da probije rusku odbranu na jednom ili više mesta duž linije fronta, što se smatra jednom od najkomplikovanijih i najopasnijih operacija koje neka vojska može da izvede.
„Obim uspeha biće određen ostvarenim napretkom s druge strane proboja“, rekao je Džek Votling (Jack Watling), viši saradnik na londonskom Kraljevskom institutu za oružane snage (Royal Armed Services Institute).
„Ako se može ostvariti proboj, onda će ključno pitanje biti koliko jedinica Ukrajina ima u rezervi da bi napredovala i iskoristila taj uspeh. Ako su operacije sada metodične, kada dođe do proboja linije, brzina će biti od suštinskog značaja“, naveo je on.
Drugo važno pitanje je da li sadašnje operacije Ukrajine zaista predstavljaju glavni udar, ili je reč o, kako neki eksperti smatraju, operacijama „ispitivanja“ ili „oblikovanja“ koje imaju za cilj pronalaženje slabih tačaka u odbrani.
„Ukrajinci traže slabe tačke, gde su Rusi najslabiji“, rekao je Forstrom, viši istraživač za Rusiju na finskom Univerzitetu nacionalne odbrane.
„Ključna odluka je da li je reč o izviđanju, obaveštajnom radu, da li mogu da pronađu gde su Rusi najslabiji, tako da ne mogu da organizuju kontraofanzivu“, rekao je on za RSE. „Oni sada traže ključne tačke gde Rusi možda neće moći da izvrše kontranapad“.
„Postoji velika razlika između početka ofanzive i glavnog napada ili glavnog nastojanja operacije. Ofanziva je očigledno počela, ali mislim da nije i glavni napad“, naveo je u članku Ben Hodžis (Hodges), penzionisani američki general-potpukovnik koji je komandovao snagama SAD u Evropi. „Kada vidimo da se velike, oklopne formacije pridruže napadu, onda mislim da ćemo znati da je glavni napad zaista počeo“.
I Jevgenij Prigožin, ruski biznismen i osnivač privatne plaćeničke grupe Vagner, procenjuje da Ukrajina tek treba da krene u punu ofanzivu.
„Mogu da kažem jedno, svaka ofanziva i njeni rezultati se moraju proceniti nakon što se iscrpi ofanzivni potencijal neprijatelja. Koliko shvatam, ofanzivni potencijal Ukrajine je daleko, daleko od iscrpljenog“, naveo je on u saopštenju pres službe njegove kompanije. „I zato… ne brojite piliće pre nego što se izlegnu.“
BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu