0
Skupština Crne Gore neće u skorije vreme razmatrati predlog za razrešenje ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića, što bi bio ozbiljan test za Vladu Zdravka Krivokapića.
Pročitajte još:
Dok neki misle da bi ostavka Leposavića rešila veliki problem, iz Skupštine poručuju da postoji veliki broj akata koji su u proceduri mnogo pre pomenutog, a koji su veoma važni za život građana.
Iz Skupštine navode i mogućnost da Leposavić ipak podnese ostavku, čime bi vladajuća većina ostala bez “vrućeg krompira” u rukama.
“Tako da će se pomenuti akt razmatrati kad dođe red na njega i kad se stvore formalni preduslovi, ako pre toga ministar ne podnese ostavku, čime bi Skupština bila lišena rasprave i odlučivanja o predmetnom pitanju“, saopštili su iz Odeljenja za odnose sa javnošću Skupštine, odgovarajući na pitanja kada će biti zakazana sednica na kojoj će se razmatrati predlog za razrešenje Leposavića koji je podneo premijer Krivokapić zbog njegove izjave o Srebrenici.
Iz Skupštine dodaju da je održavanje bilo koje sednice prevashodno i na prvom mestu plod dogovora između parlamentarne većine, ali i opozicije.
“Zbog stavova određenih poslaničkih klubova unutar parlamentarne većine i pregovora oko određenih zakonskih projekata, jasno je da je za održavanje sednice potrebno stvaranje ne samo formalnih, već i političkih preduslova“.
Sagovornici smatraju da bi ostavka Leposavića rešila veliki problem koji je nastao za ukupnu novu vlast, jer bi u slučaju da ga Skupština ne smeni ozbiljno bio uzdrman autoritet premijera.
Lider Demosa i poslanik Miodrag Lekić navodi da je anomalija u nastalom zapletu to što je Krivokapić pokrenuo pitanje smene Leposavića uz dosta zapaljiva javna obrazloženja, ne konsultujući parlamentarnu većinu.
“Time je objektivno otvorio mogućnost da politički subjekti u parlamentu ne budu ne samo saglasni sa takvom odlukom, već i da ne glasaju premijerov predlog u parlamentu. Sa svim daljim posledicama”, rekao je Lekić.
Politički analitičar Dragiša Janjušević ocenio je da to pitanje produbljuje političku krizu baš zbog neuobičajne prakse da se ministar smenjuje parlamentarnom većinom, a ne konstatovanjem njegove ostavke.
“Jer ako Skupština ne smeni ministra pravde, ozbiljno je uzdrman autoritet g. Krivokapića i neko može tumačiti da se na taj način glasalo o njegovom poverenju, odnosno o podrivanju njegovog autoriteta”, kaže Janjušević.
Krivokapić je u utorak Skupštini dostavio predlog za razrešenje Leposavića zbog njegove izjave o Srebrenici. U obrazloženju je naveo da je javno delovanje ministra od izbora 4. decembra prošle godine odstupalo od zvaničnih stavova Vlade i Sporazuma lidera tri pobedničke koalicije iz septembra 2020. koji je bio programski osnov za formiranje Vlade.
Podseća da je Leposavić, odgovarajući na poslaničko pitanje, relativizovao odluke Međunarodnog suda pravde i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, u kojima se tragični događaji u Srebrenici pravno kvalifikuju kao delo genocida.
Iz DF-a su rekli da neće glasati za smenu Leposavića, jer se takve stvari ne rešavaju bez dogovora i da će Krivokapić morati tražiti pomoć DPS-a, koji se ipak nije izjasnio da li će glasati za smenu. Ni Demokrate, kako je saopšteno iz te partije, neće glasati za smenu Leposavića ako to podrži DPS.
Iz Pokreta za promene upozorili su da će Krivokapić smeniti jednog ministra, ali neće moći da izabere novog.
URA, SDP, SD, BS i albanske partije najavile su da će podržati smenu Leposavića.
Leposavić je u četvrtak saopštio da neće podneti ostavku i da će obavljati dužnost dokle god mu Skupština daje poverenje.
Pročitajte i:
On je u obraćanju javnosti naveo da ne negira niti relativizuje presuđeni zločin genocida u Srebrenici i da na to nema pravo.
Kaže da mu je namera bila da osvesti javni dijalog kako bi se prepoznala i uvažila patnja ostalih žrtava građanskog rata, s ciljem da se konačno sa tranzicione pravde pređe na istinsko pomirenje.
“Smatram da razlog zbog kojeg sam izrekao kritiku o radu Haškog suda ne zaslužuje da bude prećutan niti da sam tom kritikom ugrozio ugled zemlje”, naveo je Leposavić.
Prema rečima Lekića, pretenzije da Vlada i parlamentarna većina ne moraju da se konsultuju i sarađuju su izražavale nečije ozbiljne praznine o pojmovima funkcionisanja političkog sistema, ili možda nedovoljno odmerene personalne ambicije.
“Dakle, izostalo je stvaranje funkcionalnog sistema. Sada imamo legitimno pravo premijera Krivokapića da donese odluku o ostavci jednog ministra, uzgred nespornih pravnih referenci, a sa kojim dolazi u Vladu iz istog duhovnog ambijenta. Ali, ostaje pravo ministra Leposavića da ne prihvati ostavku, kao i pravo partija i poslanika da glasaju prema svojim političkim pogledima”, kaže Lekić.
Janjušević kaže da bi se moglo sa sigurnošću tvrditi da to kako je ministar reagovao na zahtev premijera da podnese ostavku ne postoji u demokratskim i parlamentarnim praksama.
“Prvenstveno, to nije uobičajno u pogledu demokratske kulture, kada neko ko vas je izabrao i predložio parlamentu traži vaš opoziv onda je potpuno uobičajno da udovoljite tome zahtevu bez obzira kakva je pozadina zahteva, jer se radi o činu kulture i pristojnosti, a tek onda o političkim odnosima i značenjima. Jer, zamislite apsurda da vlada zavisi od privatnog stava jednog ministra? Mislim da je to nezabeležena praksa. Nezabeležena je praksa da selektor jedne sportske reprezentacije pokuša izvesti iz igre jednog igrača, a da ovaj to ne želi”, kaže Janjušević.
Vreme će pokazati da li stav Leposavića ima političku podršku
Janjušević kaže da je teško na osnovu dosadašnjih dešavanja izvesti zaključak o tome da li se radi o principijalnom stavu Leposavića ili to ima širi politički kontekst i podršku.
“Vreme će pokazati. Ovo je bila reakcija premijera na račun izgovorenog privatnog stava koji je uzburkao i domaću i međunarodnu javnost, iako u prethodnim sazivima mnogi ministri nisu odgovarali za mnogo krupnije afere. Ali, ono što može biti značajno, nakon ovog iskustva, jeste uvesti principiijalan stav, pa čak i u kulturološkom smislu, jer privatni, ekspertski i naučni stavovi sa ministarskih pozicija proizvode ipak i pre svega političke posledice”, kaže on.
Krivokapić je javno saopštio da na osnovu informacija koje ima, smatra da je reč o pokušaju rušenja Vlade iznutra.
“Na tome rade mnogobrojni i predstavnici pojedinih vladajućih partija i DPS zdušno sa njegovim uvek prisutnim satelitima i još osećam pipke hobotnice koje ne možemo da odsečemo”, rekao je premijer na konferenciji za novinare u ponedjeljak, na kojoj je najavio smenu Leposavića.
Lekić navodi da su mnogi aspekti iz nastalog političkog događanja apsolutna novina i da je do 30. avgusta 2020. sistem vlasti funkcionisao ne na bazi podele vlasti, autonomnosti institucija i integriteta javnih ličnosti, već dominantno instrukcija šefa sa vrha piramide.
“U tom periodu je neki ministar koji bi kršio pravne i moralne norme i bio predmet osude javnosti prolazio bez ostavke, dok bi oni sa nešto većim korupcionaškim skandalima zatim ulazili u uži kabinet, u neki oblik sigurne kuću, kod Đukanovića”, rekao je Krivokapić.
Lekić dodaje da se sadašnja situacija odvija prema demokratskim pravilima i procedurama, koliko god donosila nemale zaplete sa čak potencijalno krupnim političkim posledicama.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
