1
Portal Politiko je u današnjoj opširnoj analizi američko-ukrajinskih odnosa u kontekstu rata u Ukrajini naveo da su oni uglavnom u ''zastoju'' otkako je administracija predsednika Džozefa Bajdena obećala podršku ''koliko god bude potrebna'' u odupiranju invaziji Moskve.
Više od godinu dana nakon rata, sve više rastu razlike iza kulisa između Vašingtona i Kijeva u vezi sa ratnim ciljevima, kao i potencijalne tačke žarišta o tome kako i kada će se sukob okončati, prenosi portal.
“Administracija nema jasan politički i ratni cilj. Da li je to razvlačenje, što je upravo ono što Vladimir Putin želi? Da li se radi o tome samo da im damo dovoljno da prežive, a ne i da pobede? Trenutno ne vidim politiku pobede, a ako to nemamo, šta onda radimo?“, izjavio je predsedavajući odbora za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma Majkl Mekol.
Rusija poslednjih devet meseci opseda Bahmut, iako bi zauzimanje tog grada na jugoistoku Ukrajine malo promenilo tok rata, a obe strane su pretrpele velike gubitke i svele grad na ruševine, navodi se u analizi i dodaje da su ukrajinske snage ukopane u blizini grada, ali da odbijaju da napuste razrušeni grad, čak i uz ogromne gubitke.
Više zvaničnika američke administracije počelo je da sumnja da to što Ukrajina troši toliko ljudstva i municije u Bahmutu može da ugrozi njenu sposobnost da pokrene veliku kontraofanzivu na proleće.
“Svakako ne želim da odbacim ogroman trud koji su ukrajinski vojnici uložili u odbranu Bahmuta — ali mislim da je to više simbolična nego strateška i operativna vrednost“, rekao je ministar odbrane SAD Lojd Ostin.
U međuvremenu, procena američkih obaveštajnih službi sugeriše da je “proukrajinska grupa“ odgovorna za uništenje gasovoda Severni tok prošle jeseni, a prema novim obaveštajnim podacima, a i pored stava obaveštajaca SAD da Zelenski ili njegovi saradnici nisu bili umešani u sabotažu, Bajdenova administracija je signalizirala Kijevu da određeni akti nasilja van granica Ukrajine neće biti tolerisani.
Politiko ocenjuje da iako je Bajden obećao stalnu podršku Ukrajini, SAD su Kijevu jasno predočile da ne mogu beskrajno finansirati Ukrajinu na ovom nivou, kao i da pored toga što podrška Ukrajini uglavnom dolazi iz obe velike stranke, mali, ali sve veći broj republikanaca počeo je da izražava skepticizam u pogledu upotrebe američkog novca za podršku Kijevu bez izgleda za kraj rata.
PROČITAJTE JOŠ:
1
0
0
Među onima koji su izrazili sumnju u podršku dugom putu je i predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti, koji je rekao da SAD neće ponuditi “blanko ček“ Ukrajini i odbio je poziv Zelenskog da otputuje u Kijev i upozna se sa situacijom na terenu.
Američki zvaničnici takođe smatraju da insistiranje Zelenskog da teritorija cele Ukrajina — uključujući i Krim, koji je pod ruskom kontrolom od 2014. godine — bude kontrolom Kijeva, pre nego što se započelo sa bilo kakvim mirovnim pregovorima, može samo produžiti rat, a državni sekretar Antoni Blinken signalizirao je Kijevu da bi potencijalno ukrajinsko ponovno zauzimanje Krima bila crvena linija za Putina, što bi moglo dovesti do dramatične eskalacije rata.
Politiko navodi da je Pentagon dosledno izražavao sumnju da li će ukrajinske snage, uprkos tome što su naoružane sofisticiranim zapadnim oružjem, moći da istisnu Rusiju sa Krima, koji kontroliše skoro deceniju.
Bajden je za sada ostao pri stavu da će SAD sve odluke o ratu i miru prepustiti Zelenskom, ali je u Vašingtonu počelo da se „šapuće“ o tome koliko će to biti održivo dok rat traje, a predsednički izbori se bliže.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini