0
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu pandemiju zbog novog koronavirusa. Reč "pandemija", međutim, ume da zbuni i izazove dodatnu paniku. Zato je važno da znate šta je pandemija i kada se ona proglašava.
Šta je pandemija?
Proglašenje pandemije ne znači da je bolest o kojoj se radi postala išta drugačija ili opasnija po sebi, već se povezuje sa geografskim širenjem virusa. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), pandemija se proglašava kada nova bolest na koju ljudi još nisu stekli otpornost počne da se širi svetom bržim tempom nego što se očekivalo, piše Gardijan.
Dok je epidemija izraz koji označava brzo širenje infektivne bolesti na veliki broj ljudi u malom vremenskom periodu, pandemija je više geografska odrednica, koja treba da ukaže da se bolest proširila na velikom prostoru.
Kako SZO odlučuje da proglasi pandemiju?
Pročitaj i:
Slučajevi obolelih koji se se zarazili u stranoj zemlji, a potom se vratili u svoju zemlju, ili slučajevi kada je oboleli zaražen u matičnoj zemlji pri kontaktu sa turistom, ne doprinose odluci da se proglasi pandemija. Neophodno je da postoji drugi talas infekcije od osobe do osobe kroz zajednice.
Kada se pandemija proglasi, raste verovatnoća da će se virus širiti iz zajednice u zajednicu i neophodno je da nacionalne vlade i zdravstveni sistemi budu pripremljeni za to.
Epidemija, sa druge strane, označava porast broja obolelih u jednoj zemlji ili jednoj zajednici.
„Naša odluka o tome da li se koristi termin pandemija kako bi se opisala epidemija, bazirana je na procenama geografskog širenja virusa, ozbiljnosti bolesti koju on izaziva i uticaja koji ima na celo društvo“, objasnio je pre proglašenja pandemije koronavirusa direktor SZO Tedros Adhan Gebrejesus.
Kada se pandemija proglašava?
SZO ima konačnu reč. Ne postoje eksplicitno utvrđeni kriterijumi poput određenog broja preminulih ili koliko je zemalja pogođeno. SARS je, recimo, identifikovan 2003. godine i SZO nije proglasila pandemiju iako je taj koronavirus pogodio 26 zemalja. Širenje SARS virusa je brzo obuzdano i teže je pogođeno samo nekoliko zemalja poput Kanade, Kine, Tajvana i Singapura.
Pročitaj i:
Stvar je u tome da ako proglašenje pandemije izazove paniku na globalnom nivou, gubi se svrha – da se podigne svest o bolesti. Kada je 2009. godine proglašena pandemija H1N1, tzv. svinjskog gripa, polemisalo se da li je ovaj potez SZO izazvao nepotrebnu paniku i doveo do prekomernog trošenja iz nacionalnih budžeta na lekove i drugu opremu. Simptomi koronavirusa su generalno blagi i većina ljudi se oporavi u roku od šest dana.
Sada kada je SZO proglasila pandemiju virusa COVID-19, kako će to uticati na dalji razvoj događaja?
Svetska zdravstvena organizacija je istakla da korišćenje reči “pandemija” ne podrazumeva bilo kakve promene u pristupu koji se i dosad preporučivao. SZO i dalje apeluje na zemlje da “detektuju, testiraju, tretiraju, izoluju, prate i mobilišu ljude”.
Dr Natali Mekdermot sa Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja u Londonu navela je da promena termina kojim opisujemo situaciju “ništa ne menja na praktičnom nivou pošto je svet upozoren pre nekoliko nedelja da se pripremi za potencijalnu pandemiju”.
