"Ne osećamo se bezbedno": Kako žive ljudi posle stravične eksplozije u Bejrutu

Rajan Katoun se plaši 4. avgusta. Stalno je bila na ivici kako se bližila godišnjica eksplozije u Bejrutu.Eksplozija juje bacina na zid, dok se vraćala sa posla i zadobila je povredu glave prelom jagodice i pokidane tetive. Od tada pati od noćnih mora, nesanice i napada anksioznosti."Mesicima kasnije sam bila previše uplašena da bih bila blizu stakla. Ponekad doživim izenandni strah od otvorenih prostora kao da nema gde da se sakrijem ako se nešto dogodi", rekla je ona.

Njena deca su u stalnom strhau da će se njoj nešto dogoditi, nako što su videli da je bila teško povređena."Potpuno smo izgubili osećaj sigurnosti", rekla je ona.S obzirom da je zemlja u kolapsu, izneverena od strane političke klase, njeni stanovnici se bore sa krizom mentalnog zdravlja bez odgovarajućih resursa da sa time suoče, prenosi Gardijan.Lajflajn, linija za emocionalnu podršku i prevenciju samoubistava u Libanu, kaže da se broj poziva koje prima svakog meseca udvostručio od maja 2021. godine na 1050.Eksplozija u luci je razorila domove ljudi, dok su oni bili u njima, kaže dr Olivija Šab, klinički psiholog sa američkog univerziteta u Bejrutu.

"To je uništilo sposobnost ljudi da imaju najosnovniji oblik poverenja koji je potreban za miran život", rekla je ona.Rasprostranjeni prekidi napajanja energijom uzrokovani nedostatkom goriva sada traju do 22 sata dnevno. Bez električne energije noću za napajanje klima uređaja, mnogi ljudi se bore da spavaju tokom vrućeg i vlažnog libanskog leta."San je bitna komponenta mentalnog zdravlja", kaže dr Josep el-Kouri, novi predsednik libanskog psihijatrijskog društva."Dobijamo izveštaje o tome da bebe ne spavaju, što je dodatni stres za roditelje"."Situacija je nepodnošljiva", kaže Džin Antoun, koji vodi kafić koji je uništen u eksploziji. "Sada nemamo goriva, struje, a cene sirovina i sastojaka se manjaju iz sata u sat".

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apsecanjenaeksplozijubejrutgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2244233"]Uobičajeno je da se simpotimi pogoršavaju oko godišnjice, posebno ako je izbegavanje mehanizam za suočavanje, kaže Šab. Kouri dodaje da će reciklirajući snimci same eksplozije verovatno uznemiriti one koji pate od posttraumtskog strenog poremećaja.Mentalno zdravlje bilo je veoma nizak prioritet u libanskom zdravstvenom sistemu, koji je skrenut ka skupim intervencijama za bogate, a ne pristupačnoj zaštiti za opštu populaciju.

Tokom 12 meseci nakon eksplozije, potražnja za brigom o mentalnom zdravlju je porasla, kaže Kouri. On je prepisivao psihoterapiju, savetovanje i lekove za lečenje preživelih koji su doživeli depresiju, anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj.Međutim, došlo je i do "egzodusa" psihijatara i psihologa iz Libana, jer je vrednost plate pala za oko 90 odsto zbog devalvacije libanske valute. Mnogi pacijenti zbog teške situacije smanjuju ili prekidaju lečenje i koriste lekove kojima je istekao rok trajanja. Opostoji zabrinutost zbog uticaja koji bi to moglo da ia na one koji pate od ozbiljnih psihijatrijskih bolesti.Niko od nadležnih nije odgovarao za eksploziju u luci, a političari su pokazali mali apetet za jaku istragu. Šab veruje da su mnoga mentalna stanja ljudi razvijena u poslednjih godinu dana, razumljiva reakcija na "uvrnuti kontekst"."Moramo da normalizujemo problem kao strukturni problem", kaže ona. "Ne možemo nastaviti da prebacujemo odgovornost na ljude koji se leče kada su uslovi koji ih vode toliko štetni".Podsećamo, nešto posle 18 časova 4. avgusta 2020. godine, stotine metričkih tona amonijum nitrata zapalile su se, što je dovelo do masovne eksplozije u gradskoj luci u Bejrutu, prenosi CNN.

Industrijske hemikalije su tamo godinama bile nepropisno skladištene, zbog neuspeha vlade i zakonodavaca da to reše, a sve zbog političkih razlika.Širom Libana i dalje posoje pitanja bez odgovora o tome šta je dovelo do tragedije, a 12 meseci od eksplozije nema epiloga o ovom događaju. Jedno od pitanja koje se postavlja je da li će se grad vratiti u pređašnje stanje.Od eksplozije grad se suočava sa opterećenjem valute koja brzo pada, dugim nestancima struje i ozbiljnim nedostatkom lekova, goriva i mleka. Strašni ekonomski uslovi u Libanu znače da je većina napora za obnovu finansirana iz privatnih izvora ili je podržana od neprofitnih organizacija. Godinu dana kasnije, veliki deo poravke još uvek traje.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=bejrutokrsajsapolicijomik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2252265"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram