Pretnje nuklearnim oružjem ruskog predsednika Vladimira Putina iz dana u dan postaju sve bučnije. Situaciju dodatno pogoršavaju zapaljive izjave koje je predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden dao zao za Njujork Tajms, a u kojima se jasno stavlja do znanja da se svet sada nalazi u periodu povećanog nuklearnog rizika.
„Trenutno ne vidimo nikakve indikacije da Rusija ima nameru da upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, iako je povremena ruska retorika da zvecka nuklearnom sabljom sama po sebi opasna i krajnje neodgovorna, dozvolite mi da budem jasan: svaka upotreba nuklearnog oružja u ovom sukobu u bilo kom obimu bila bi potpuno neprihvatljiva za nas, kao i za ostatak sveta, i povukla bi teške posledice“, naglasio je Bajden.
Podsetimo, dok je Donald Tramp bio na čelu države, Amerika i Rusija su se povukle iz sporazuma o oružju koji su ograničavali njihove arsenale. Samo jedan Novi Start, koji obe strane ograničava na 1.550 raspoređenih strateških oružja, ostao je na snazi. Zatim, kako je u februaru počeo rat u Ukrajini, pregovori između Vašingtona i Moskve o tome šta bi moglo da zameni sporazum su naglo okončani.
Sa dolaskom Bajdenove administracije koja pojačava dotok konvencionalnog naoružanja u Ukrajinu i visokim tenzijama sa Rusijom, jedan visoki zvaničnik njegove administracije je priznao da je „trenutno gotovo nemoguće zamisliti“ kako bi pregovori mogli da se nastave pre nego što poslednji sporazum istekne početkom 2026. godine, piše Njujork Tajms.
Uz to, prošlog leta, stotine novih raketnih silosa počelo je da se pojavljuje u kineskoj pustinji. Pentagon je objavio da Peking, koji je dugo govorio da mu je potrebno samo „minimalno sredstvo odvraćanja“, kreće u izgradnju arsenala od najmanje 1.000 komada nuklearnog oružja do 2030. godine.
Komandant Strateške komande Sjedinjenih Država, vojne jedinice koja drži nuklearni arsenal spremnim za lansiranje, rekao je prošlog meseca da je zabrinut da Peking izvlači pouke iz pretnji Moskve u vezi sa Ukrajinom i da će ih primeniti na Tajvan, koji na sličan način smatra otcepljenjem.
Kinezi „pomno prate rat u Ukrajini i verovatno će koristiti nuklearno oružje u svoju korist“ u budućim sukobima, rekao je Kongresu komandant Čarls Ričard.
„Cilj Pekinga je da postigne vojnu sposobnost za ponovno ujedinjenje Tajvana do 2027. godine, ako ne i ranije“, rekao je Ričard.
Drugi zvaničnici administracije su skeptičniji, napominjući da rusko zveckanje oružjem nije uspelo da odvrati Zapad od naoružavanja Kijeva i da je lekcija koju bi Kina mogla da izvuče jeste da nuklearne pretnje mogu imati suprotan efekat.
Zatim, Južna Koreja, koju je Bajden posetio prošlog meseca, ponovo otvoreno raspravlja o tome da li da izgradi nuklearne snage za suprotstavljanje Severnoj Koreji, što je diskurs koja podseća na 1970-te, kada je Vašington primorao Južnu Koreju da odustane od programa tajnih bombi.
Kada je reč o Iranu, ova država je obnovila veliki deo svoje nuklearne infrastrukture otkako je Tramp odustao od nuklearnih sporazuma iz 2015. godine. Izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju sugerišu da Teheran sada može da proizvede gorivo za nuklearno oružje za nekoliko nedelja, iako je za njegovu proizvodnju potrebno godinu i više dana.
Stručnjaci misle da se zbog svega ovoga približava drugo nuklearno doba puno novih opasnosti i neizvesnosti, manje predvidljivo nego tokom Hladnog rata, sa uspostavljenim ograničenjima koja ustupaju mesto otvorenijim pretnjama da se posegne za takvim oružjem i potrebom za novim strategijama za zadržati atomski mir.
Andrej Krepinevič, viši saradnik na Hadson institutu, nedavno je rekao da će naša era biti obeležena velikim rizicima zbog trke za nuklearno naoružanje i pojačane podsticaje za države da pribegnu nuklearnom oružju u krizi.
Ruski predsednik Vladimir Putin već na početku rata je izjavio da svoje nuklearne sposobnosti stavlja u neku vrstu pojačane pripravnosti – što je jasna poruka Vašingtonu da se povuče.
Bio je to Putinov način da se svet podseti da čak i ako je ruska ekonomija veličine Italije i njen uticaj je pomračen usponom Kine, nuklearni arsenal Moskve ostaje najveći.
U martu 2018. godine, kada je najavio razvoj nuklearnog naoružanja koje je sposobno da pređe okean i pokrije područje veće od Kalifornije radioaktivnošću, pretnje je učvrstio pratećim videom koji prikazuje kako raketa eksplodira u ogromnoj vatrenoj kugli.
Popularna nedeljna emisija u Rusiji nedavno je prikazala animaciju koja ponovo prikazuje ovo moćno oružje, tvrdeći da bi ono moglo da eksplodira snagom do 100 megatona – 6.000 puta snažnije od američke atomske bombe koja je uništila Hirošimu.
Unutar Pentagona i Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, zbog ovih pretnji pažnja je usmerena i na drugi deo ruskog arsenala: taktičko ili „bojno“ oružje, relativno malokalibarsko oružje koje nije obuhvaćeno nijednim ugovorom i koje je lako transportovati. Rusija ima zalihe od oko 2.000 komada, što je 20 puta više od arsenala NATO-a.
Rusi su ih osmislili kako bi zamaglili razliku između konvencionalnog i nuklearnog oružja, zbog čega se stratezi plaše da bi njihova upotreba bila promišljenija.
U ratnim igrama i terenskim vežbama, ruske trupe su simulirale prelazak sa konvencionalnog na taktičko nuklearno oružje kao eksperiment zastrašivanja protivnika. U ruskoj vojnoj doktrini to se zove „eskalacija do deeskalacije“.
Rizik od nove pretnje bio je i povod za niz hitnih sastanaka u američkoj administraciji kako bi se odredilo kako bi Bajden trebalo da odgovori ako Rusija izvede nuklearnu detonaciju u Ukrajini ili oko Crnog mora.
U javnom svedočenju Kongresu prošlog meseca, Ejvril Hejns, direktorka nacionalne obaveštajne službe, rekla je da zvaničnici veruju da će Putin posegnuti za svojim arsenalom samo ako „shvati da gubi rat u Ukrajini i da NATO u efekat ili interveniše ili će uskoro intervenisati.”
Obaveštajni zvaničnici kažu da misle da su šanse male, ali su svakako veće nego što su bile pre invazije.
„Postoji mnogo stvari koje bi uradio u kontekstu eskalacije pre nego što bi došao do nuklearnog oružja“, rekla je Hejns.
Bela kuća, Pentagon i obaveštajne agencije ispituju implikacije bilo koje potencijalne ruske tvrdnje da sprovodi nuklearni test ili da svoje snage koriste relativno malo nuklearno oružje na bojnom polju kako bi demonstrirali svoju moć.
Kao što je Bajdenova izjava nagovestila njegovi savetnici žele nenuklearne odgovore – kombinaciju sankcija, diplomatskih napora i, ako je potreban vojni odgovor.
Ideja bi bila da se „signalizira trenutna deeskalacija”, praćena međunarodnom osudom.
„Ako odgovorite na isti način, gubite moralnu visinu i sposobnost da iskoristite globalnu koaliciju“, rekao je Džon Volfsthal, nuklearni stručnjak koji je bio u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Obamine administracije.
Volfsthal je primetio da je 2016. Obamina administracija vodila ratnu igru u kojoj su se učesnici složili da je nenuklearni odgovor na ruski udar najbolja opcija. Hejns, tadašnji zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika Obame, vodila je simulaciju.
Skot D. Sagan, specijalista za nuklearnu strategiju u Centru za međunarodnu bezbednost i saradnju Univerziteta Stanford, nazvao je razvoj nenuklearnog odgovora „izuzetno važnim” razvojem.
Henri Kisindžer je primetio je nedavno da „skoro da nema diskusije na međunarodnom nivou o tome šta bi se dogodilo ako bi oružje zaista postalo upotrebljeno“.
BONUS VIDEO: HIMARS – testiranje raketnih sistema koje Amerika šalje Ukrajini
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare