0
U narednim mesecima, NATO savez će ubrzati napore za gomilanje opreme duž istočne ivice Alijanse, na granici sa Rusijom i odrediti desetine hiljada vojnika koji mogu požuriti u pomoć saveznicima u kratkom roku – što je potez koji služi da spreči Rusiju da proširi ratna dejstva izvan Ukrajine.
Međutim, da bi se to desilo, NATO mora da ubedi pojedine zemlje da doprinesu različitim elementima: vojnicima, obukom, boljom infrastrukturom — i, što je najvažnije, velikim količinama skupog oružja, opreme i municije. Pošto su zemlje već zabrinute za sopstvene zalihe municije i Ukrajina kojoj je akutno potrebno više granata i oružja od saveznika, postoji rizik da svi saveznici iz NATO-a neće ispuniti svoja obećanja da će doprineti novim planovima Alijanse.
To je izazov sa kojim se NATO suočavao u prošlosti, a za koji stručnjaci strahuju da bi mogao postati uporan problem za zapadnu Alijansu dok ruski rat ulazi već u drugu godinu. Dok SAD i EU prave planove za nabavku više oružja – brzo – proces obnavljanja zaliha će neizbežno potrajati.
Vojni lideri će ovog proleća podneti ažurirane regionalne planove odbrane koji imaju za cilj da pomognu u redefinisanju načina na koji Alijansa štiti svojih milijardu građana. Brojke će biti velike, a zvaničnici će izneti ideju i do 300.000 NATO snaga potrebnih da pomognu da novi model funkcioniše. To znači puno koordinacije i nagovaranja.
„Mislim da su vam potrebne snage da biste se suprotstavili realnoj Rusiji“, rekao je jedan visoki vojni zvaničnik NATO-a, naglašavajući potrebu za znatno „više trupa“ i posebno više snaga koje su spremne.
Šta znači „spremnost“?
Postoji nekoliko nivoa „spremnosti“.
Prvi nivo — koji bi mogao da se sastoji od oko 100.000 vojnika spremnih da se presele u roku od 10 dana — mogao bi biti izvučen iz Poljske, Norveške i baltičkih država (Estonije, Letonije i Litvanije), rekao je Hajnrih Braus, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za politiku odbrane i planiranje snaga. Takođe može uključivati multinacionalne borbene grupe koje je Alijansa već postavila na istočnom krilu.
Drugi nivo trupa bi tada podržao te vojnike, spremne da se rasporede iz zemalja poput Nemačke za između 10 i 30 dana. Ali proces bi mogao biti težak. Zašto? Jer tako brzo kretanje, čak i ako se uzme mesec dana, zahteva mnogo ljudi, opreme i obuke — i mnogo novca.
Neke vojske će morati da pojačaju napore u regrutaciji. Mnogi saveznici će morati da povećaju troškove odbrane. I svi će morati da kupe više oružja, municije i opreme.
Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi, rekao je da je „spremnost“ „u suštini, da li imate sve stvari koje bi trebalo da imate da obavite misiju dodeljenu jedinici određene veličine“.
„Artiljeriski bataljon treba da ispali X broj metaka godišnje u svrhu planiranja kako bi održao nivo stručnosti. Tenkovski bataljon treba da pogodi mete, da reaguje na različite situacije i da pokaže veštinu u pokretu, danju i noću, pogađajući mete koje se kreću“.
„Sve je to veoma izazovno“, rekao je on, ukazujući na potrebu za poligonima za obuku i municijom, kao i za održavanjem stručnosti kako se osoblje menja tokom vremena. „Ovo očigledno zahteva vreme i takođe je skupo“, dodao je.
I to je ako zemlje uopšte mogu da pronađu kompanije koje će brzo proizvoditi kvalitetne metke.
„Imali smo tendenciju da pokušavamo da jeftino skladištimo municiju… jednostavno je krajnje neadekvatno“, rekla je Stejsi Petidžon, direktorka programa odbrane u Centru za novu američku bezbednost.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u međuvremenu više puta rekao da su saveznici poslednjih meseci pojačali rad na proizvodnji — i da Alijansa radi na novim zahtevima za zalihe municije. Ali on je takođe priznao problem.
„Trenutna stopa potrošnje u poređenju sa trenutnom stopom proizvodnje municije“, rekao je početkom marta, „nije održiva.
Veliki test
Kada se vojni planovi NATO-a završe, od prestonica će biti zatraženo da izvagaju – i na kraju stave na raspolaganje trupe, avione, brodove i tenkove za različite delove nacrta. Test za NATO će doći ovog leta kada se lideri 30 zemalja članica Alijanse sastanu u Litvaniji.
„Pitamo nacije — na osnovu nalaza koje imamo iz naša tri regionalna plana — šta nam je potrebno da ove planove učinimo uspešnim“, rekao je visoki vojni zvaničnik NATO-a, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o osetljivom planiranju.
I dok Berlin sada ima cenjeni fond za modernizaciju od 100 milijardi evra za unapređenje nemačke vojske, do sada nije potrošen nijedan cent novca, rekla je nemačka parlamentarna komesarka za oružane snage Eva Hogl ranije ove nedelje.
U osnovi pitanja spremnosti je sporna debata oko investicija u odbranu.
PROČITAJTE JOŠ:
Lideri NATO-a su se 2014. godine obavezali da će u roku od jedne decenije potrošiti 2 procenta svoje ekonomske proizvodnje na odbranu. Na samitu u Vilnjusu u julu, lideri će morati da odluče o novom cilju.
Odgovor će pokazati da li je NATO ozbiljan u pogledu ispunjavanja svojih ambicija.
„Teško je osigurati da ostanete na vrhu svoje vojne igre tokom mira kada nema pretnje“, rekao je Taunsend, bivši američki zvaničnik. NATO je, kako je rekao, „usred” testa na stres.
BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
