0
Sutra u Viljnusu u Litvaniji počinje godišnji samit NATO-a koji će s ogromnim zanimanjem pratiti jedan spoljni posmatrač - ruski predsednik Vladimir Putin. Na samit dolaze najvažniji svetski lideri, poput američkog predsednika Džozef Bajdena, francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanskog premijera Rišija Sunaka, nemačkog kancelara Olafa Šolca i mnogih drugih.
Proteklog vikenda obeleženo je 500 dana otkad je Rusija pokrenula totalnu invaziju na Ukrajinu. Snage Kremlja već 500 dana osvajaju ukrajinske teritorije, napadaju civile i otimaju decu. Na zaprepašćenje Vladimira Putina, Evropa i njen bliski saveznik SAD priskočili su u pomoć Ukrajini (neki brže od drugih, među njima je i Berlin), potrošivši do maja ove godine 165 milijardi dolara na humanitarnu, finansijsku i vojnu pomoć, prema podacima uglednog Instituta Kiel za globalnu ekonomiju.
Zapad ima ozbiljan problem – mora pažljivo da balansira
Proteklih 500 dana bilo je delikatno, povremeno i neugodno za pojedine evropske zemlje, Evropsku uniju i verovatno najviše od svih za vojni savez NATO, u kojem glavnu reč vodi stari ruski neprijatelj – Sjedinjene Države, navodi BBC u svojoj najavi samita NATO-a.
Glavni problem je sledeći: kako poslati Moskvi jasnu poruku da Zapad neće stajati po strani i dozvoliti Kremlju da prigrabi suverenu teritoriju u Ukrajini ili bilo gde drugde u Evropi, a u isto vreme izbeći direktan konflikt, odnosno totalni rat s nuklearnom silom Rusijom, prenosi Index.hr.
Reči Džozefa Bajdena uoči samita su veoma jasne: „Ne mislim da postoji konsenzus unutar NATO-a o tome treba li ili ne uvesti Ukrajinu u NATO sada, usred rata.“ Američki predsednik je istaknuo da bi trenutni ulazak Ukrajine u NATO značio: „Ako je Ukrajina u ratu, onda smo svi u ratu. U ratu s Rusijom.“
Nakon 500 dana rata u Ukrajini balansiranje NATO-a postaje sve teže, navodi BBC u svojoj analizi.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Ukrajina je jasna – želi ravnopravno mesto u NATO-u
Ukrajina je jasna. Želi ravnopravno mesto za stolom NATO-a – sa svim bezbednosnim garancijama koja idu uz to – i želi ga odmah. Ili, budući da prihvata da NATO ne može primiti novu članicu dok je ta država u ratu, želi barem „jasan signal da će Ukrajina biti u savezu.“
„Ne da su nam vrata otvorena, to nije dovoljno, već da će Ukrajina biti u njemu“, kaže ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Ako Zelenski ne dođe na samit u Litvaniju, slika zapadnog jedinstva s Ukrajinom – namenjena kao jasna poruka Moskvi sa samita – biće katastrofalna. Glavni problem je to što je NATO već 2008. godine rekao Ukrajini da pripada savezu, davno pre ruske invazije. Očekivanja su visoka da NATO sada ponudi Kijevu nešto više od značaja. Ali šta?
Diplomate nekoliko ključnih zemalja NATO-a dali su izjave za BBC o toj temi, ali pod uslovom anonimnosti kako bi mogli slobodno izneti svoja zapažanja. Kažu da su članice NATO-a ujedinjene oko toga da Ukrajina pripada njihovoj „porodici“. Ali ostaju podeljene oko detalja.
BONUS VIDEO: Bajden će ponovo u trku za predsednika SAD: Stiže li ga Tramp ovog puta?