0
Dok se kupoholičari širom sveta spremaju za 26. novembar i sniženja koja donosi Crni petak, u jednoj od najvećih kompanija na svetu sprema se štrajk. Radnici “Amazona” Džefa Bezosa udružili su se na globalnom nivou i spemaju obustavu rada, jer kako kažu, vreme je da “nateraju Amazon da plati”.
Pročitajte još:
Koalicija od 70 sindikata i organizacija uključujući Greenpeace, Okfam i Amazon Vorkers International preko sajta „Make Amazon Pay“ („Naterajmo Amazon da plati“) pozvao je radnike u više od 20 zemalja na protest.
“Pandemija je razotkrila kako Amazon stavlja profit ispred radnika, društva i naše planete. Amazon uzima previše, a vraća premalo. Vreme je da učinite da Amazon plati“, navodi se na sajtu makeamazonpay.com.
Na sajtu na kojem stoji poziv na protest istaknuti su i zahtevi štrajkača – povećanje plata, veća bezbednost na poslu i “obustavljanje oštrog režima nadzora koji je Amazon koristio da bi pritiskao radnike”. Dalje se navodi da je “Amazon u srcu propalog sistema koji pokreće nejednakost, klimatski slom i demokratsko propadanje koji ostavljaju tragove na našem dobu”..
„Make Amazon Pay“ optužuje kompaniju i za izbegavanje poreza. Prema izveštaju ProPublica objavljenom u junu, Džef Bezos nije platio porez na dohodak između 2006. i 2018. godine.
„Tokom pandemije kovid-19, Amazon je postao korporacija vredna trilion dolara, a Bezos je postao prva osoba u istoriji koja je prikupila 200 milijardi dolara ličnog bogatstva. U međuvremenu, radnici Amazonovih skladišta rizikovali su svoje živote i samo nakratko dobili povećanje plate. Bogatstvo Amazona se toliko povećalo tokom pandemije da su njegovi vlasnici mogli da isplate svih 1,3 miliona svojih zaposlenih bonus od 690.000 dolara za koronu i da i dalje budu bogati kao što su bili 2020. godine“, navodi se na stranici „Make Amazon Pay”.
Previše radnih sati, premale plate
Amazon nije prvi put na meti kritika zbog uslova rada. Čak može se reći da je da je to zaštitni znak kompanije koja je svog vlasnika učinila najbogatijim čovekom na svetu.
Početkom 2020. godine 600 radnika Amazonovog skladišta JFK8 na Stetn Ajlendu u Njujorku potpisalo je peticiju u kojoj poziva kompaniju da objedini dve pauze od 15 minuta u jednu 30 minutnu, jer kako kažu, celih 15 minuta hoda im je potrebno da stignu do i od prostorije za odmor u ogromnom skladištu. Takođe, skrenuli su pažnju visoke stope povreda u tamošnjem objektu, za koje je utvrđeno da su tri puta veći od američkog proseka za skladišta.
Da su kritke na račun uslova rada u Amazonu istinite, iz prve ruke uverio se engleski novinar Džejms Blodvort koji se 2016. godine, za potrebe istraživanja za knjigu koji je pisao o slabo plaćenim poslovima u Britaniji, zaposlio u Amazonovom skladištu u Stafordširu.
Blodvortov “tajni zadatak” u Amazonu trajao je samo tri nedelje, ali to bio dovoljno da ono što je otkrio postane svetska priča broj jedan.
U tekstu za “Gardijan” Blodvort je naveo da je radio smene od 10,5 sati uz kolege koji su uglavnom iz Istočne Evrope, konkretno Rumunije. Svi oni, svakoga dana, marširali su gore-dole dugim uskim hodnicima uzimajući porudžbine kupaca sa polica visokih dva metra. Tokom samo jednog radnog dana morao je da prepešači čak 24 kilometra (predstavnici Amazona su se često hvalili da je skladište veličine deset fudbalskih terena), a taj rad bio je minimalno plaćen – tek sedam funti po satu, odnosno oko osam evra.
I on se, kao i brojni radnici iz različitih Amazonovih skladišta širom sveta, požalio da je do toaleta potrebno deset do 15 minuta hoda uz prolaz kroz sigurnosne “gejtove” nalik na one na aerodoromu.
“Jednom prilikom na polici u magacinu usred raznovrsne robe pronašao sam flašu koka-kole u kojoj je bio urin. Očigledno, tamo ju je ostavio radnik koji je previše uplašen da napravi pauzu i ode u toalet”, napisao je Blodvort.
Izjava o flašici sa urinom i uplašenim radnicima koji ne smeju da odu u toalet odjeknula je svetom i danas je verovatno prva asocijacija na Amazon.
Blodvort, koji period proveden u Amazonu naziva “boravkom u zatvoru sa minimalnim obezbeđenjem”, imao je priliku i da se uveri i kako funkcioniše drakonski sistem bodova prema kojem su deljeni otkazi. Radnici su dobijali bodove ako ne ispune targete produktivnosti (zbog čega su se mnogi plašili da idu u toalet), za “vreme mirovanja”, ali i ukoliko razgovaraju sa kolegama. Ko dobijete šest bodova, dobio je otkaz.
Novinar je naveo i sopstveni primer kažnjavanja po ovom sistemu – uzeo je dan bolovanja nakon što je javio Amazonu da je bolestan i ponudio dokaz od lekara. Kada se vratio na posao upisan mu je jedan kazneni bod. Na pitanje upućeno menadžeru zašto kažnjavaju ljude zbog bolesti, dobio je odgovor: “To je ono što je Amazon uvek radio“.
Džef Bezos, najgori šef na svetu
Sredinom 2014. godine Džef Bezos, osnivač i vlasnik “Amazona” poneo je neslavnu titulu “najgori šef na svetu”.
Međunarodna konfederacija sindikata (ITUC) na svom trećem kongresu u Berlinu 2014. godine orgnaizovala je prvi izbor za najgoreg šefa na planeti, a Bezos se kao pobednik našao ispred Daglasa MekMilon, izvršnog direktora”Wal-Mart Stores”, Džejmija Dinoma iz “JP Morgan Chase” i Lojda Blankfejna, izvršnog direktora “Goldman Sachs Group”.
Kako je tada objasnila Šaran Burou, glavna sekretarka ITUC, Bezos predstavlja nehumanost poslodavaca koji promovišu američki korporativni model.
“Odlučili smo da počnemo javno da razotkrivamo elemente fenomena najgoreg poslodavca – potkopavanje demokratije, potkopavanje radničkih prava i podrška ropstvu. Amazon u Nemačkoj prema svojim radnicima postupa kao da su roboti. Ne krije da će u roku samo nekoliko godina radnike zameniti robotima. Bogata američka korporacija koja posluje na globalnom nivou sa prezirom prema pravima radnika”, navela je.
BONUS VIDEO: Bezos predstavio „Blue Reef“, budućnost svemirskog turizma
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
