0
Komunikacija sa zatvorenicima u kaznenoj koloniji IK-3 na ruskom Arktiku nikada nije bila laka, zbog strogog režima pritvora i neverovatne udaljenosti. Sada je postalo još teže nego obično kontaktirati bilo koga u IK-3 bez posredovanja Federalne kazneno-popravne službe nakon objave o smrti Alekseja Navaljnog u petak. Ipak, Novaja Gazeta uspela je da stupi u kontakt sa jednim zatvorenikom koji je opisao šta se dogodilo veče pre nego što je objavljeno da je Navaljni umro.
„Sve je počelo kada su ubrzali našu večernju rutinu. To se obično dešava na praznicima kada stražari žure da odu da slave, ali nije bio praznik. Onda su nas zatvorili, zabranili svako kretanje između baraka i pooštrili obezbeđenje. Čuli smo da kasno noću automobili ulaze u zatvor, neki metež, ali kroz prozore ćelija nismo mogli da vidimo šta se dešava“, rekao je zatvorenik za Novaja Gazetu.
Rekao je da su stražari sledećeg jutra prvo izvršili detaljan pretres ćelija zatvorenika, oduzimajući telefone, špilove karata, pa čak i grejače. Čuvari su zvučali kao da dolazi spoljna inspekcija.
„Obično i uprava i zatvorenici za takve provere saznaju oko mesec dana unapred i spremaju se za njih, jer ni čuvari ni zatvorenici ne žele da inspektori utvrde bilo kakve prekršaje. I tako smo očekivali inspekciju iz vedra neba! Mora da se nešto dogodilo“, kaže on.
U petak oko 10 sati, među zatvorenicima se proširila vest o smrti Navaljnog.
„Kaznena ćelija u kojoj je Navaljni bio smešten nalazi se nešto sa strane kasarne, ali bismo videli kako hitna pomoć dolazi do nje. Ali tog jutra u koloniji nije bilo kola hitne pomoći, pojavila su se tek nakon što se saznala vest o smrti Navaljnog. Tako da mislim da je umro mnogo ranije nego što je zvanično rečeno, najverovatnije prethodne noći. Zašto bi nas inače potpuno zatvorili i tako temeljno pretražili?“, upitao je zatvorenik.
Izvor Novaje Gazete napomenuo je kako su i upravnik i šef operative zatvorske kolonije izgledali izbezumljeno neposredno nakon objavljivanja vesti o smrti Navaljnog.
„Popodne je nekoliko automobila došlo do upravne jedinice. Jedan je bio iz zatvora IK-18, jedan iz Saleharda, a nekoliko drugih iz Labitnangija, očigledno. Mislim da su želeli da usaglase svoje priče pre nego što inspektori stignu“.
Zatvorenici su obavešteni da inspektori centralne kancelarije Federalne kazneno-popravne službe dolaze u IK-3 otprilike u isto vreme kada su saznali za smrt Navaljnog. Izvor Novaje to vidi kao dodatni dokaz da je Navaljni umro mnogo ranije nego što je objavljeno.
Ipak, među zatvorenicima je široko rasprostranjeno uverenje da ni upravnik Vadim Kalinjin, ni njegovi podređeni, nisu imali veze sa smrću Navaljnog, a ne isključuje se u potpunosti mogućnost da im je naređeno da urade nešto što nisu hteli.
„Prva obdukcija će odrediti tačno vreme smrti na osnovu telesne temperature, ukočenosti i sadržaja unutrašnjih organa. Pošto porodica sumnja u uzrok smrti koji su dali nadležni, insistiraće na nezavisnoj obdukciji. Ako je Navaljni umro od tromboembolije, kako tvrde vlasti, to će jasno pokazati obdukcija, a druga obdukcija će to potvrditi. Ali nije verovatno da će naknadna obdukcija utvrditi tačno vreme smrti“, kaže patolog Irina Sitnova.
Poznavanje tačnog vremena smrti nije važno samo za utvrđivanje uzroka, već i za rekonstrukciju događaja koji su joj prethodili, rekao je forenzičar Igor S.
POGLEDAJTE JOŠ:
0
0
0
„Postoji veliki rizik da će poslednji sati života Alekseja Navaljnog zauvek ostati misterija i za njegovu porodicu i za javnost“, kaže on.
U slučaju moguće tromboembolije, krvni ugrušak je mogao da se otkači sam od sebe, ali je takođe mogao biti izazvan fizičkim udarom – na primer, udarcem na mesto gde se krvni ugrušak formirao.
To je upravo ona vrsta informacija koju bi inače pružila početna obdukcija.