0
Imena Analene Berbok, Marin Le Pen, Džasine Ardern u poslednje vreme odjekuju svetom, a uskoro bi mogle da postanu kreatorke političkih igara na najvišem nivou. Ni naša zemlja ne zaostaje za ženskom snagom, te tako u političkom opticaju imamo Mariniku Tepić, čija energija i istrajnost će vrlo verovatno zaseniti njene kolege jačeg pola.
Pročitajte još:
Juče je stranka nemačkih Zelenih postavila Analenu Berbok (40) kao svoju kandidatkinju za kancelarku Nemačke.
Za nju je malo ko znao kada se na stranačkom kongresu Zelenih pre tri godine popela na pozornicu u crnoj kožnoj jakni.
Tada je usledio vatreni, borbeni govor.
„Danas ne biramo ženu koja će ići uz Roberta, nego novu saveznu predsednicu stranke“, rekla je pod ovacijama.
Biografija
Poslednjih godina se dokazala kao zastupnica stručna za pitanja klimatskih promena i spoljne politike, hrabra u nastupima protiv populizma i ksenofobije.
Kada su Zeleni 2019. glasali za dio koji će stati ispred stranke Berbok je dobila neverovatnih 97 odsto glasova delegata. Robert Habek, muškarac koji ide uz nju, dobio je 90 odsto.
Njih dvoje su bili vrlo uspešan tandem. Ankete toj stranci trenutno predviđaju i preko dvadeset odsto glasova. Njihove teme, poput borbe protiv klimatskih promena, zanimaju mlade glasače i postale su mejnstrim.
Osamdesetih godina je konkurisala za posao u vladinoj kancelariji za odnose sa javnošću, ali je bila odbijena zbog visokog krvnog pritiska. Nakon toga se okrenula politici pa krajem 1989. godine postaje članica tek oformljenog udruženja za građanska prava, Demokratski pokret. U taj svet je ušla sa 35 godina kao naučnica koja ima autoritet i poštovanje na Akademiji nauka. Njena politička karijera je krenula uzlaznom putanjom i već u decembru 1990. godine je izabrana za zastupnicu u Bundestagu.
10. aprila 2000. godine je postala prva žena na mestu predsednika stranke. 2002. godine nije dobila dovoljnu podršku unutar stranke, ali je ipak uspela da se nametne kao vođa opozicije. Zalagala se za reformu nemačke ekonomije koja bi povećala njenu konkurentnost.
Smatrala je da bi poslodavcima trebalo omogućiti veću slobodu kod otpuštanja radnika kao i povećavanje broja radnih sati. Radila je na jačanju nemačko-amričkih veza i 2003. godine je podržala američki napad na Irak. Vlada tadašnjeg kancelara Gerharda Šredera se tome protivila pa ju je Angela nazvala antiameričkom.
Pa ipak, kako Zeleni imaju realne šanse da predvode iduću vladajuću koaliciju, kandidat je mogao da bude samo jedan.
Analeni Berbok ambicija nikada nije manjkalo. Rođena je 1980. u Patensenu kod Hanovera. Ozbiljno se bavila sportom, na nemačkom prvenstvu u skakanju na trampolinu bila je treća. Sa 16 godina je otišla u SAD gde je provela godinu dana.
Studirala je pravo u Hanoveru i na renomiranoj Londonskoj školi za ekonomiju i politologiju.
Njena tipična zapadna biografija postavlja pitanje kako se može snaći među biračima na istoku zemlje, gde Zeleni tradicionalno loše prolaze. Ali ona će i tu čini se dobiti dobre karte s mužem i dvoje djece živi u Potsdamu nadomak Berlina, a to je pokrajina Brandenburg, nekada deo DDR-a.
Njena pobeda značila bi da bi dugogodišnju kancelarku Angelu Merkel nasledila prva Zelena kancelarka u istoriji zemlji.
Da li će naslediti Nemačku „gvozdenu lejdi“
Uglavnom se opisuje kao odlučna, zahtevna, nepopustljiva, čak hladna i rezervisana žena, i tu njenu strogost i rigidnost mnogi pripisuju odrastanju u nekadašnjoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, ali i činjenici da je doktor nauka fizike, sa doktoratom iz kvantne hemije, što je pomalo neuobičajno za visokopozicionirane i istaknute političare.
Angela Merkel je postala prva žena na mestu kancelara zemlje koja nikada nije imala ni kraljicu. A ipak, na vrhuncu moći, ona živi sasvim običan život. Na vratima njenog stana u Berlinu piše samo ime njenog supruga – PROF. DR. ZAUER – takođe hemičara koji se nimalo ne ističe u javnosti.
18. septembra 2005. godine je sa 35,3% glasova pobedila u izboru za nemačkog kancelara. Ipak danas, 16 godina kasnije nije više toliko uticajna. Tome su najviše doprinele njene greška u vođenju krize izazvane koronavirusom.
Stranka nemačke kancelarke izgubila je nedavno vanredne lokalne izbore u dve pokrajine zbog spore kampanje za vakcinaciju i skandala oko umešanosti visokih zvaničnika CDU u skandal povodom nabavke zaštitnih maski.
„Došlo je do promene raspoloženja u Nemačkoj. Naša (konzervativna) unija mora da pokaže da još ima snagu i ideje i da nije iscrpljena i istrošena. Potreban je novi početak“, rekao je u intevjuu za Bild am Zontag premijer Bavarske i lider CSU Markus Zoider, koji je i mogući kandidat konzervativaca za novog kancelara.
Ekstremna desničarka Marin Le Pen
I njihova koleginica iz Francuske, predsednica francuske ekstremno desničarske stranke Nacionalno okupljanje Marin Le Pen potvrdila je da će tokom godine napustiti čelo stranke u cilju kandidovanja za predsedničke izbore zakazane 2022. godine.
Le Penova je lokalnim medijima rekla da ne želi da bude samo kandidat stranke već svih koji žele da vode „nacionalnu borbu“.
Njen zamenik Žordan Bardela za kojeg se pretpostavlja da će biti na čelu stranke, rekao je da će se Le Penova povući sa mesta predsednice negde na jesen.
Marin Le Pen je na prošlim predsedničkim izborima 2017. godine bila „na odsustvu“ u stranci. Ona je u drugom krugu izbora izgubila od sadašnjeg centrističkog predsednika Emanuela Makrona.
Činjenica je da ćerka poznatog francuskog političara Žan Mari Le Pena ne vodi kampanju da bi ušla u drugi krug predsedničkih izbora, kao 2017. godine, već da bi postala šef države.
Na poslednjem pojavljivanju na televiziji Marin nije ostavila mnogo prostora za interpretacije.
“Ja mislim da mogu da pobedim, i moja je odgovornost da uverim Francuze da sa mnom nema rizika. O meni su slušali mnogo iskrivljenih i karikaturalnih laži, ali imam godinu dana da ih uverim u moj projekat koji nije samo realan već vraća smisao politici. Ako pobedim formiraću vladu nacionalnog jedinstva”, rekla je ona tada.
Od kada je preuzela dizgine Nacionalnog fronta, od oca Žan-Marija, pre deset godina, Marin je očistila stranku od usijanih i obrijanih glava, promenila ime stranci u Nacionalni savez, promenila kompletno narativ, izbrisala antisemitski rečnik, homofobne stavove, napustila je kampanju protiv abortusa i izbacila svog oca iz stranke. Iz poraza na prošlim predsedničkim izborima je izvukla pouke i stavila je ad akta antievropsku retoriku: ne zalaže se više za izlazak Francuske iz evrozone a kamoli iz EU i vodi računa da ne kaže ništa što bi moglo da zapara uši prosečnom francuskom građaninu.
Džasinda Ardern- heroina korona krize
Džasinda Ardern je rođena u Hamiltonu, kao ćerka policajca i radnice u školskoj menzi. Još dok je išla u školu, počela je da radi u lokalnom restoranu, a 2001. ja diplomirala na Univerzitetu u Vaikatu.
U političke vode je ušla veoma mlada, sa svega 17 godina, kada ju je tetka angažovala da joj pomogne u Laburističkoj partiji. Korak po korak, Ardern je gradila svoju političku karijeru, ali se usput i zabavljala, pa je tako ostalo zabeleženo da je 2014. godine nastupila na festivalu u Oklandu kao DJ, sa 45-minutnim setom. Svega tri godine kasnije našla se na čelu države, pokazavši da ume da se nosi sa nepredvidivim situacijama i pre nego što je preuzela ovo mesto.
Naime, svega sedam nedelja pred izbore 2017, Laburistička partija je zabeležila najniži rejting u poslednjih 20 godina, zbog čega je dotadašnji lider partije Endru Litl rešio da se povuče sa te pozicije. Džasinda se odjednom našla na čelu opozicije, ali i na čelu partije koja tone. Iako je njena stranka na izborima osvojila manje glasova od dotada vladajuće Nacionalne stranke, Ardern je uspela da sastavi većinu i tako je postala novi premijer Novog Zelanda. Mediji su je odmah svrstali među napredne, mlade lidere, zajedno sa Emanuelom Makronom i Džastinom Trudoom.
Dodatne simpatije Džasinda je pokupila 2018, kada je ostala u drugom stanju i postala tek druga svetska liderka koja se porodila tokom mandata – pre nje je to učinila jedino premijerka Pakistana Benazir Buto. Tri meseca nakon porođaja se pojavila na zasedanju Ujedinjenih Nacija sa sve bebom u rukama, što je širom sveta prihvaćeno sa odobrenjem. Osuđivali su je da previše pažnje posvećuje svom imidžu, a kada se pojavi neki realan problem, zakaže.
Nažalost, veoma brzo joj se ukazala prilika da pokaže kakav je krizni lider. Australijanac Brenton Tarant je u martu 2019. godine izvršio teoristički napad u dve džamije na Novom Zelandu, u kojem je ubijeno 50, a ranjeno 40 ljudi. Neviđena tragedija ostavila je ovu ostrvsku zemlju zavijenu u crno, ali i sa ozbiljnim pitanjem – kakve korake preduzeti dalje?
Ona je tada zablistala, bez oklevanja je napad okarakterisala kao teroristički čin i osudila sve komentare koji ga dovode u vezu sa imigracijom muslimana. U roku od dva dana je najavila pooštrenje Zakona o naoružanju, i jasno svima dala do znanja da će zaista sve da uradi da zaštiti građane Novog Zelanda, bez obzira na boju kože ili veroispovest. Ne samo rečima, već i delima.
Prošle godine, kada se planeta suočila sa novom krizom izazvanu koronavirusom, Džasinda Ardern se ponovo pokazala kao jedan od najsposobnijih šefova države, sa dobrim balansom između oštrih mera i ljudskosti koja budi osećaj zajedništva. Naime, zahvaljujući brzom reakcijom i pametnim sproviđenjem mera, Novi Zeland je postao jedan od prvih pobednika korone na svetu.
Marinika- žena koja pita ono što drugi ne smeju
Završila je Filološki fakultet, odsek za engleski i rumunski jezik i književnost. Karijeru je započela kao novinar i u toj branši ostala je punih 15 godina radeći u nedeljniku Libertate, Radiju 021, TV B92, a onda je odlučila da se posveti politici. Bila je član i portparol LSV, ali i pokrajinski sekretar za sport.
Zbog neslaganja sa strankom oko predsedničkog kandidata 2017. napustila je LSV, a aprila iste godine postala je član i funkcioner Nove stranke. Zbog loših rezultata na beogradskim izborima prošle godine napustila je Novu, a aprila 2019. je posta potpredsednica Stranke slobode i pravde .
Nedavno se u žiži javnosti našla, jer je na konferenciji za medije iznela optužbe na račun „prvog čoveka“ Jagodine, Dragana Markovića Palme.
Ona je tada rekla da su se “monstrumi iz vlasti” izopačili i da rade stvari koje vezuju za mafiju, napominjući da prvi čovek Jagodine, Dragan Marković Palma, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, „podvodi žene i devojčice“.
Ovo nije prvi put da Marinika u javnost iznosi činjenice koje svi prećutkuju, pa je zato mnogi vide kao predvodnicu opozicije u Srbji.
Neretko se se suočava sa raznim pogrdnim komentarima, koje joj upućuju neistomišljenici, a slučaj koji je iznenadio sve jeste kada ju je u rodnom gradu jedan od sugrađanja gađao kokoškom dok se ona obraćala javnosti.
Svojevremeno joj je pretio i narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović , nakon što je potpredsednica SSP komentarisala izborne rezultate u Lučanima.
„Ne plašim se ja tog Đuke, ali se plašim da će neko pomisliti da će postati heroj ako meni nanese zlo. U tom smislu strahujem“, objasnila je tada Tepićeva , koja je stoički izdržala i sve pretnje i kvalifikacije koje su joj i radikali upućivali tokom skupštinskih zasedanja.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
