7
NATO je u sredu, paralelno sa SAD, uputio Moskvi pisani odgovor na bezbednosne zahteve Rusije i pozvao je da odmah deeskalira situaciju na granici sa Ukrajinom, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg u Briselu.
PROČITAJTE JOŠ:
„Još jednom pozivamo Rusiju da odmah deeskalira situaciju. NATO čvrsto veruje da se tenzije i nesuglasice moraju rešavati dijalogom i diplomatijom“, rekao je sinoć Stoltenberg novinarima na onlajn konferenciji u Briselu.
Stoltenberg je rekao da Rusija planira da na to područje pošalje dodatne snage, upozorivši da su ruski vojnici raspoređeni i u Belorusiji.
On je naveo da Rusija nastavlja da gomila svoje vojne trupe nadomak Ukrajine, navodeći da u je ovom trenutku duž granice sa tom susednom zemljom raspoređeno više od 100 hiljada ruskih vojnika.
„Vidimo više trupa ne samo u Ukrajini i oko nje, već i sada u Belorusiji, gde je Rusija u procesu raspoređivanja hiljada vojnika, stotine aviona, sistema protivvazdušne odbrane S-400 i mnogo drugih veoma naprednih kapaciteta“, rekao je on, dodajući da se ovo dešavalo pod maskom vežbe.
NATO smatra da sve nesuglasice i sporna pitanja moraju biti rešavani dijalogom i diplomatskim pristupom, a ne kroz primenu sile ili pretnju primenom sile, poručio je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, danas je NATO uputio pisane predloge Rusiji, a to je urađeno paralelno sa odgovorom SAD koji je dostavljen u toku dana Moskvi.
„Predložili smo uspostavljanje vojnih predstavništava između Rusije i NATO kako bi se obezbedila transparentnost i smanjili rizici, ali i otvaranje hitne direktne linije za rešavanje urgentnih situacija ukoliko se budu dogodile. Spremni smo da saslušamo šta zabrinjava Rusiju, ali želimo da utvrdimo kako da se ojačaju fundamentalni pricipi evropske bezbednosti iza kojih svi stojimo“, rekao je Stoltenberg.
On je ukazao da Rusija mora da povuče svoje snage iz Ukrajine, Gruzije i Moldavije gde su raspoređene bez saglasnosti tih država i istakao da je veoma značajno da se smanji rizik od sukoba, uvede kontrola naoružanja i poveća stepen transparentnosti u odnosima Rusije i NATO.
Generalni sekretar NATO je rekao i da je Alijansa spremna da sasluša zabrinutost Rusije i da se upusti u pravi razgovor o tome kako da se podrže i ojačaju osnovni principe evropske bezbednosti koje su obe strane potpisale, počevši od Završnog akta iz Helsinkija, a koji uključuje pravo svake nacije da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.
Soltenberg je naglasio da su potrebne praktične mere koje će napraviti stvarnu razliku, a kao prvi korak je predložio zajedničke sastanke o vežbama i nuklearnoj politici u Savetu NATO-Rusija.
Takođe je poručio da je potrebno modernizovati Bečki dokument o vojnoj transparentnosti kao i nastavak rada na smanjenju svemirskih i sajber pretnji.
Istakao je da je neophodno da se ozbiljno razgovara o kontroli naoružanja, uključujući nuklearno oružje i kopnene rakete srednjeg i kraćeg dometa.
Stoltenberg je rekao da ove oblasti predstavljaju agendu za smislen dijalog, i da je pozvao saveznike i Rusiju na seriju sastanaka kako bi se detaljnije pozabavili svim ovim pitanjima u Savetu NATO-Rusija, a da su saveznici spremni da se sastanu što je pre moguće.
Generalni sekretar je naveo i da NATO u svim naporima nastavlja da blisko sarađuje sa Ukrajinom i drugim partnerima, uključujući Finsku, Švedsku, Gruziju i Evropsku uniju, kao i da je reč o odbrambenom savezu koji ne traži konfrontaciju.
On je još naglasio da NATO ne može i neće praviti kompromise u vezi sa principima na kojima počiva bezbednost Alijanse i bezbednost u Evropi i Severnoj Americi, i da će preduzeti sve neophodne mere da odbrani i zaštiti sve saveznike.
BONUS VIDEO: Ukrajinci u rovovima čekaju ishod pregovora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
