Persijski panter
Foto: Shutterstock

Maniša Sing ne može da zaboravi dan kada je njenu šestogodišnju ćerku Jaši napao leopard.

„Videla sam životinju kako ulazi u naše dvorište, zgrabila je moju ćerku i pobegla. Tada sam je poslednji put videla živu“, rekla je ona.

Gospođa Sing je pronašla svoju ćerku nekoliko sati kasnije u polju šećerne trske u blizini njihove kuće u Moosepuru, malom selu u okrugu Bijnor u državi Utar Pradeš. Jaši je tada već bila mrtva.

Napad je bio samo jedan od mnogih u Bijnoru. U poslednja tri meseca, sedam osoba je umrlo od napada leoparda u okrugu. Pet od ovih napada dogodilo se u periodu od samo osam dana, između 19. i 26. aprila – i povećali su strah i paniku u selima u okrugu, prenosi BBC.

Šumski zvaničnici kažu da napadi leoparda nisu neuobičajeni u ovoj oblasti, ali da je poslednjih nedelja došlo do naglog porasta.

„Napadi su takođe postali izuzetno agresivni“, kaže Maheš Čand Gautam, zvaničnik šuma. „Ali zašto se to sada dešava, tek treba da se utvrdi“.

„Moramo da saznamo pod kojim okolnostima su se desili napadi. U koje doba dana, ko su žrtve i u kakvim su situacijama bile u trenutku napada“, kaže NVK Ashraf, glavni veterinar za divlje životinje.

Leopardi su stidljive životinje, ali tokom godina bilo je nekoliko slučajeva da su se upuštali u sela i gradove u potrazi za plenom kako im se staništa smanjuju.

Oni su uobičajeni prizor u Bijnoru – bujnom regionu koji ima kombinaciju travnjaka, močvara i guste šume, a sve to nudi prirodno stanište velikim mačkama, kaže gospodin Ašraf.

„Leopardi mogu da žive u mozaiku šumskih područja i poljoprivrednih polja i veoma su prilagodljivi“, dodaje on.

Teško je tačno proceniti njihov broj u Bijnoru, ali šumarski zvaničnici kažu da broj stanovnika u stalnom porastu.

Ašraf kaže da ekspanzivni usevi šećerne trske u ovoj oblasti – prostiru se na hiljadama hektara – pružaju dovoljno pokrića životinjama da se sakriju i love plen.

Foto: EPA-EFE/HARISH TYAGI

„Ovo omogućava leopardima da se više razmnožavaju, što dovodi do porasta njihove populacije“, kaže on.

Ali stručnjaci takođe kažu da su ljudi upali u prostore koje su velike mačke zauzimale godinama, primoravajući životinju da zaluta u njihova naselja.

„Leopard smatra polja šećerne trske svojim staništem. Dakle, kada ljudi rade na ovim usevima, to stvara šansu za napad“, kaže gospodin Gautam.

Anish Andheria, predsednik Fonda za zaštitu divljih životinja, kaže da bi napadi mogli biti rezultat iscrpljivanja staništa leoparda.

„Kada veliki mesožderi počnu da žive pored ljudi, njihovo ponašanje će se promeniti tokom generacija. Oni će misliti o ljudima kao o delu i delu svog ekosistema, smatrajući ih plenom“, kaže on.

Retko je da leopardi napadaju ljude, ali gospodin Ašraf kaže da može biti slučajeva da se životinja pretvori u „ljudoždera“ – ne zato što je okusila ljudsku krv, što je popularna, ali pogrešna ideja, već zato što su ljudi lakši plen.

„Leopard može biti nesposoban za lov – bilo oštećeni očnjak ili oštećena kandža, što može dovesti do toga da napadne ono što smatra lakšim plenom“, kaže on.

Ljudi u Bijnoru kažu da se ranije, kada bi uočili velike mačke na njivama, ne bi uplašili. Ali nedavni napadi su to promenili.

Foto: Shutterstock

Meštani sada izbegavaju da rade sami u polju, a mnogi su zamolili svoju decu da ne izlaze iz svojih domova.

„Uvek nosimo štapove sa sobom da bismo se branili“, kaže Faiiaz, stanovnik.

Zvaničnici su pojačali napore da uhvate životinje, postavljajući nekoliko kaveza za zamke oko mesta napada.

PROČITAJTE JOŠ:

„Do sada smo ulovili 10 leoparda“, kaže AK Sing, zamenik šumarskog zvaničnika okruga.

Leopardi su pušteni u šumski rezervat Amanarh, oko 20 km od sela u kojima su se napadi dogodili. Šumski zvaničnici kažu da je ova vežba u prošlosti pomogla u suzbijanju napada.

Takođe su savetovali seljane da rade u grupama kako bi smanjili šanse za napad.

„Takođe smo ih zamolili da izbegavaju da sede na poljima dok rade jer bi ih leopardi mogli smatrati plenom“, kaže gospodin Gautam.

Kako se napori za hvatanje leoparda nastavljaju, u Bijnoru vlada strah.

U selu Moosepur, Jašijev otac Tekčand se sprema da ode da proda svoje proizvode na obližnjoj pijaci.

„U selima vlada teror“, kaže on. „Moram se vratiti pre zalaska sunca da bih se uverio da je moja porodica bezbedna“, rekao je on.

BONUS VIDEO: Policajci na Floridi „uhapsili“ aligatora

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar