Najgori vazduh na svetu u proteklom periodu nije bio u Kini ili Indiji, već na zapadu SAD, gde nedeljama bukte požari koji su vazduh ispunili dimom i pepelom.
Vazduh u Portlandu, Oregonu, ove nedelje je bio na vrhu liste najgorih u svetu, prema kompaniji IQAir.com.
Zalilv u kojem je San Francisko već je 30 dana uzastopno pod upozorenjem zbog izuzetno lošeg kvaliteta vadzuha, i to je najduži period do sada, prenosi Glas Amerike.
Od SAD, do Brazila, Australije i Arktika, klimatske promene doprinose širenju požara i zagađenosti vazduha koja je posledica toga.
Naučnici kažu da zagađen vazhuh može biti i smrtonosan. Jedna velika studija pokazala je da su sitne čestice u vazduhu, poznate kao PM2.5 peti po redu uzrok smrti širom sveta.
Ali, ove studjie su rađene kada je izloženost zagađenom vazduhu dugoročna i malo toga je poznato šta se dešava u organizmu kada se vazduh posle požara udiše nekoliko nedelja ili meseci,
Zabrinjava to što šumski požari više nisu izolovani incidenti.
Dim koji uzrokuju požari sastoji se od gasova i čestica koje na mnoge načine mogu da naškode zdravlju.
Ozon iritira oči, nos i grlo, može da izazove upale koje vode do astme ili utiču na druge organe.
Ali, mnogo opasnije su čestice PM2.5.
San Francisco 09.09.20 pic.twitter.com/QdqUtKiqOT
— Zneha (@mithrilmaker) September 9, 2020
„Razlog zbog kojeg su toliko štetne je njihova veličina, toliko su male da ih možemo udahnuti, idu pravo u pluća i u krvotok. Odatle mogu da nanesu štetu brojnim organima“, kaže Mari Prunicki, istraživačica sa Stenford Univerziteta.
Zagađenje vazduha je uzrok četvrtine ukupnog broja srčanih udara i šlogova širom sveta, u 29 odsto slučajeva uzrok raka pluća, više od dve petine smrti od hronične opstruktivne bolesti pluća i jedne od šest fatalnih respiratornih infekcija, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Naučnici su nedavno utvrdili i povezanost zagađenosti vazhuda sa neurološkim bolestima i Alchajmerovom bolešću.
Takođe, studije su pokazale da se 15 do 20 odsto više srčanih i moždanih udara dogodi kada je u vazduhu dim. Pod najvećim rizikom su stariji, deca, trudnice i hronični bolesnici.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: