3
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara prošle godine, velika količina oružja je upotrebljena u krvavom sukobu. Ukrajina je mahom korisla svoju opremu iz doba SSSR, a uz to je dobila i moćna oružja svojih saveznika sa Zapada koja su joj značajno pomogla da postigne dobro rezultate na terenu. Rusija je koristila oružje o kom su do sada pisali brojni mediji, a sigurno je sigurno je da su obe strane pretrpele velike u gubitke, kako u opremi tako i u ljudstvu. Na momente se čini, upozoravaju analitičari, kao da je rat u Ukrajini postao "poligon za testiranje naoružanja".
Ukrajina je primila oružje i vojnu opremu vrednu najmanje nekoliko milijardi dolara iz najmanje 28 zemalja. Dvadeset pet od 28 zemalja koje pružaju vojnu pomoć Ukrajini su članice NATO-a, uključujući SAD i Veliku Britaniju, koje snabdevaju Kijev sofisticiranim oružjem kao što su sistemi za višestruko lansiranje raketa (MLRS).
Pojedini sistemi koje je Ukrajina dobila i ranije su korišćeni, ali je veliki deo njih zapravo na testu u ovoj zemlji, u kojoj obe strane uslovno rečeno „isprobavaju“ oružje i različite tehnike ratovanja.
Zemlje koje su snabdevale Ukrajinu oružjem i vojnom opremom su: Australija, Belgija, Kanada, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Holandija, Severna Makedonija, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Turska, Velika Britanija i SAD.
Koje oružje je dobila Ukrajina?
Vojna pomoć upućena Ukrajini uključuje konvencionalno oružje, kao i napredniju opremu i naoružanje. Isporuke uključuju artiljeriju, sisteme za protivvazdušnu odbranu, protivtenkovsko oružje, oklopna vozila, izviđačke i jurišne dronove, helikoptere, malokalibarsko oružje, municiju i pancire.
Haubice su obezbedile zemlje poput Estonije i Norveške. SAD su takođe obećale haubice M114 od 155 mm – lansere artiljerije velikog dometa.
Oklopna vozila
Velika Britanija je Ukrajini obezbedila oklopna vozila Mastif koja mogu da nose posadu od dva plus osam vojnika.
Ukrajina je pre invazije koristila tenkove T-72, a od februara 2022. godine dobila je više od 200 T-72 iz Poljske, Češke i malog broja drugih zemalja.
Posle nedelja pregovora, Nemačka je pristala da pošalje tenkove Leopard 2 u Ukrajinu, za koje se Kijev nada da će promeniti situaciju na bojnom polju. Kancelar Olaf Šolc objavio je odluku da pošalje 14 tenkova – i dozvoli drugim zemljama da pošalju svoje.
Velika Britanija je pristala da Ukrajini dostavi 14 tenkova Čelendžer 2. Čelendžer je glavni borbeni tenk britanske vojske. Napravljen je 1990-ih, ali je znatno napredniji od drugih tenkova dostupnih ukrajinskim oružanim snagama.
Borbena vozila
Vojni profesionalci ističu da uspeh na bojnom polju zahteva širok spektar opreme, raspoređene u koordinaciji, sa neophodnom logističkom podrškom. Među brojnim vozilima doniranim Ukrajini je i borbeno oklopno vozilo Strajker. SAD su u januaru objavile da šalju 90 Strajkera.
Među ostalim vozilima koje su SAD donirale ove nedelje je još 59 borbenih vozila pešadije Bredli. U velikoj meri su ih koristile američke snage u Iraku.
Vazdušna odbrana
SAD su 21. decembra objavile da šalju raketni sistem Patriot u Ukrajinu. Nemačka i Holandija su takođe objavile da doniraju lansere i rakete Patriot. Ovaj visoko sofisticirani sistem ima domet do 100 km, u zavisnosti od tipa projektila koji se koristi, i zahteva specijalizovanu obuku za ukrajinske vojnike, koja će se verovatno izvoditi u bazi američke vojske u Nemačkoj.
Ali, sistem je skup za rad – jedna raketa Patriot košta oko 3 miliona dolara. Od početka sukoba, Ukrajina je koristila sisteme zemlja-vazduh iz sovjetske ere protiv ruskih napada. Pre nego što je sukob počeo u februaru, Ukrajina je imala oko 250 S-300 i bilo je napora da se oni dopune sličnim sistemima koji se nalaze u drugim bivšim sovjetskim zemljama, od kojih su neki dolazili iz Slovačke.
SAD su takođe obezbedile Nasams (Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh) Ukrajini. Pored toga, Velika Britanija je obezbedila nekoliko sistema protivvazdušne odbrane, uključujući Starstek, dizajniranih da obaraju niskoleteće letelice na kratkom dometu.
Rakete dugog dometa
Među raketnim bacačima koje su SAD poslale Ukrajini su M142 visoko pokretni artiljerijski raketni sistem ili HIMARS. Nekoliko evropskih zemalja je takođe poslalo slične sisteme.
Veruje se da je HIMARS bio ključan za uspeh Ukrajine u potiskivanju ruskih snaga nazad na jug, posebno u Hersonu u novembru. Ono što je najvažnije, domet HIMARS-a, i mnogih drugih sistema, varira u zavisnosti od korišćene municije, a veruje se da zapadni donatori nisu obezbedili municiju najvećeg dometa.
Municija za koju se smatra da je isporučena Ukrajini daje sistemu domet od oko 80 km, što je dalje od sistema Smerč na ruskoj strani.
Protivtenkovsko oružje
Hiljade oružja Nlav, dizajniranih da unište tenkove jednim udarcem, takođe je isporučeno Ukrajini. Smatra se da je oružje bilo posebno važno u zaustavljanju napredovanja ruskih snaga na Kijev u satima i danima nakon invazije.
„Nlav je bio apsolutno kritičan za poraz ruskih kopnenih napada u ranim fazama rata“, kaže Džastin Bronk iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.
Dronovi
Bespilotne letelice su do sada bile veoma zastupljene u sukobu, a mnoge su korišćene za nadgledanje, ciljanje i operacije teških dizanja. Turska je poslednjih meseci prodala naoružane bespilotne letelice Bajraktar TB2 Ukrajini, dok je turski proizvođač sistema donirao dronove u znak podrške Ukrajini.
Analitičari kažu da su Bajraktar TB2 bili izuzetno efikasni, leteći na visini od oko 7.600 metara pre nego što su se spustili da napadnu ruske ciljeve laserskim navođenim bombama. TB2 ima raspon krila od 12 metara i može da dostigne 25.000 stopa. Takođe je korišćen tokom sukoba u Siriji, Nagorno-Karabahu, Iraku i Libiji.
Koje oružje koristi Rusija?
Imajući u vidu masovne isporuke oružja koje Ukrajini stižu sa Zapada, i Rusija je obnovila svoj arsenal, pojačavajući zalihe iz sovjetskog doba.
Stručnjaci za odbranu ukazali su na rusku upotrebu raketa zemlja-vazduh za gađanje kopnenih ciljeva kao pokazatelj nedostatka pogodnije municije.
„Najznačajnija stvar je povećana upotreba raznih projektila protiv kopnenih ciljeva“, kaže Daglas Bari, vojni ekspert na Međunarodnom institutu za strateške studije.
Rusija je koristila mnogo precizno navođenih projektila da pogodi kopnene ciljeve širom Ukrajine na početku rata, ali su udari utihnuli tokom leta, a neki zapadni zvaničnici odbrane rekli su da su njihove zalihe značajno iscrpljene. Ruske zalihe raketa su strogo čuvana tajna.
Rusija je započela rat salvom raketnih udara. Pentagon je procenio da su Rusi ispalili oko 600 projektila u prvih 11 dana sukoba koji je počeo u februaru. Napadi su nastavljeni sa zemlje, mora i vazduha – sa najvećim delom iz bezbednosti ruske teritorije.
Tip ruskog naoružanja uključuje balističke i krstareće rakete sa lansirnih platformi Iskander i krstareće rakete Kalibr sa brodova i podmornica stacioniranih u Crnom moru. Raspoređene su krstareće rakete KH-101 i KH-555, kao i rakete Točka-U, odgovorne za smrt više od 50 ljudi na železničkoj stanici u Kramatorsku u aprilu.
POGLEDAJTE JOŠ:
3
1
1
Rusko ministarstvo kaže da nove nadogradnje sistema „Tornado-G“ uključuju sistem automatskog navođenja. Ovaj sistem omogućava posadi rad iz kokpita bez izlaganja opasnosti te omogućuje lansiranje projektila manje od dva minuta nakon lociranja mete. Video snimci pokazali su učešće naprednog sistema u borbenim operacijama koje se trenutno vode na istoku Ukrajine.
Takođe je bilo nagoveštaja i da Rusija koristi iranske dronove „kamikaze“. Zvaničnici iz Teherana poriču da snabdevaju Rusiju ovom vrstom naoružanja. Za razliku od dronova koji se vraćaju u bazu nakon što lansiraju projektile, „kamikaze“ ili „samoubilački dronovi“, kako ih još zovu, budu uništeni u napadu.
BONUS VIDEO Ukrajinski dron se zabija u ruski tenk