26
Decenijama je globalna trgovina bila stabilna, dosadna tema bez većih sporova. Carine su padale, globalizacija je jačala, a svetske ekonomije sve više zavisile od međusobne razmene.
Ali, ispod površine, gomilale su se posledice. Zemlje poput SAD i Velike Britanije oslonile su se na jeftini uvoz, dok su njihove industrije propadale. Iz tog nezadovoljstva proizašla je Trampova politika trgovinskog preokreta. Njegova poruka je jasna: slobodna trgovina ima svoju tamnu stranu, a odgovor su – visoke carine.
Tokom prvog mandata, Tramp je uvodio carine selektivno, uglavnom na kineske proizvode i sirovine poput čelika i aluminijuma. Ali ono što sada sledi nadmašuje sve prethodne mere.
SAD nije podigao carine na globalnom nivou ovako drastično još od 1930-ih – kada su upravo takve odluke dodatno pogoršale Veliku depresiju.
Ekonomisti upozoravaju na ozbiljne posledice: rast inflacije u Americi, poremećaje u lancima snabdevanja i mogući globalni trgovinski rat.
Britanski izvoz u SAD sada će biti pogođen carinama od 10%, dok će se za evropske proizvode plaćati čak 20%. Finansijska tržišta već mesecima strepe od ovih mera – iako su sada konačno poznate, neizvesnost nije nestala.
U narednim danima očekuju se ključni odgovori: koje zemlje će biti pošteđene? Kakve kontramere pripremaju EU i Azija? Hoće li doći do novih trgovinskih pregovora ili se svet ubrzano kreće ka ekonomskoj konfrontaciji?
Jedno je sigurno – globalna trgovina više nikada neće biti ista.
Kina se suočava sa posebnim udarom – nove tarife sada ukupno prelaze 50% na kineski uvoz. Pored Kine, pogođene su i druge azijske države koje se već suočavaju sa ekonomskim teškoćama, poput ratom razorenog i zemljotresima pogođenog Mjanmara.
Jedna od teorija sugeriše da Trampova administracija ciljano udara na zemlje u koje Kina intenzivno ulaže. Stručnjaci iz Singapura navode da Vašington veruje kako bi sankcionisanjem ovih zemalja mogao indirektno oslabiti kinesku ekonomiju i uticaj u jugoistočnoj Aziji, posebno u Kambodži, Laosu, Mjanmaru i Indoneziji.
Iako je Kina primarna meta, posledice po ove države mogle bi biti katastrofalne. Strana ulaganja u tim zemljama generišu radna mesta i izvozne prihode, a sada su dodatno pogođene i smanjenjem američke pomoći, koja je ranije igrala važnu ulogu u podršci demokratskim procesima i humanitarnim inicijativama u regionima pogođenim krizama.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
