Tronedeljna borba u gradu Vuledar na jugu Ukrajine dovela je do, kako ukrajinski zvaničnici kažu, najveće tenkovske bitke u ratu do sada, i teškog nazadovanja za Ruse.
Ova bitka imala je veliki značaj za ukrajinske vojnike koji su joj pristupili sa punom pažnjom, piše Njujork Tajms.
Pre nego što su krenuli u bitku u svojoj ratnoj mašini poprskanoj blatom, tenku T-64, tročlana ukrajinska posada izvela je ritual.
Komandant Dmitro Hrebenok, pročitaoje molitvu, a zatim su ostali prošetali oko tenka, tapšući po njegovom krupnom zelenom oklopu.
A three-week battle near the Ukranian coal-mining town of Vuhledar produced what Ukrainian officials say was the biggest tank battle of the war so far, and a stinging setback for Russia. https://t.co/6LFdCByLqU
— The New York Times (@nytimes) March 1, 2023
„Mi se pomolimo da nas ne izneveri u borbi“, rekao je narednik Artjom Knignjicki.
Njihovo poštovanje prema oklopnom vozilu je razumljivo. Možda nijedno oružje ne simbolizuje žestoke bitke na frontu više od glavnog borbenog tenka. Tenkovi su se nadvijali nad sukobom u Ukrajini poslednjih meseci – vojno i diplomatski, dok su se obe strane pripremale za ofanzive. Rusija je povukla rezerve tenkova iz skladišta iz doba Hladnog rata, a Ukrajina je podstakla zapadne vlade da isporuče američke tenkove Abrams i nemačke Leopard II.
Sofisticirani zapadni tenkovi se očekuju na bojnom polju u narednih nekoliko meseci. Novi ruski oklop se pojavio ranije – i već u prvoj borbi je desetkovan.
Naime, u ovu borbu moćne tenkove su poslale obe strane. Ruske kolone su se „gurale“ ka napred u kolonama, a Ukrajinci su manevrisali defanzivno, pucajući iz daljine ili iz skrovišta.
Kada se završilo, Rusija ne samo da nije uspela da zauzme Vuledar, već je napravila i istu grešku koja je Moskvu koštala stotine tenkova ranije u ratu – taktiku napada iz zasede.
Raznesene minama, razorene artiljerijom ili uništene protivtenkovskim projektilima, ugljenisane trupe ruskih oklopnih vozila su zatrpane u poljoprivrednim poljima svuda oko Vuledara, pokazuju snimci koje je zabeležila ukrajinska vojna bespilotna letelica.
Ukrajinska vojska je saopštila da je Rusija izgubila najmanje 130 tenkova i oklopnih transportera u borbi.
„Proučili smo puteve koje su koristili, a zatim se sakrili i čekali da pucamo u zasedama“, rekao je narednik Knignicki.
Apsurdno, ruska vojska je decenijama potencirala, pa čak i mitologizovala, tenkovsko ratovanje pre svega zbog ruskih pobeda nad nacistima u Drugom svetskom ratu.
Dubinu ruskog poraza podvukli su ruski vojni blogeri. Često kritični prema vojsci, oni su objavili ljutite izveštaje o neuspesima ponovljenih tenkovskih napada, okrivljujući generale za pogrešnu taktiku.
Siva zona, Telegram kanal povezan sa paravojnom formacijom Vagner, objavio je u ponedeljak da su „rođaci mrtvih skloni ubistvu generala zaduženog za napade kod Vuledara“.
U detaljnom intervjuu prošle nedelje u napuštenoj kući blizu fronta, potporučnik Vladislav Bajak, zamenik komandanta ukrajinskog prvog mehanizovanog bataljona 72. brigade, opisao je kako su ukrajinski vojnici mogli da nanesu tako teške gubitke u najvećoj tenkovskoj bitki.
Naime, tome su pomogle zasede – prepoznatljiva taktika Ukrajine protiv ruskih oklopnih vozila. Radeći iz bunkera u Vuledaru, poručnik Bajak je uočio prvu kolonu od oko 15 tenkova i oklopnih transportera kako se približava.
„Bili smo spremni. Znali smo da će se ovako nešto dogoditi“, rekao je Bajak.
Oni bili spremni za borbu duž zemljanog puta kojim su tenkovi tutnjali. Komandant je trebalo samo da izda naređenje preko radija.
Timovi vojnika koji su se krili u drvoredima duž polja, naoružani američkim infracrvenim vođenim oružjem i ukrajinskim laserskim navođenim projektilima Stugna-P, bili su spremni za napad.
Zemljani put je bio očišćen od mina, dok su njive svuda okolo bile zasejane njima. Cilj je bio da se Rusi namame da napreduju, to tačke u kojoj će upasti u zamku iz koje nema povratka.
Kako je rekao poručnik Bajak, kolona tenkova postaje najranjivija nakon što počne pucnjava i vozači uspaniče i pokušaju da se okrenu – vozeći po njivama koje su posute minama. Vozila dignuta u vazduh tada deluju kao prepreka za ostale usporavaju ili koče kolonu. U tom trenutku, ukrajinska artiljerija je počela da puca, dižući u vazduh još oklopa i ubijajući vojnike koji izlaze iz onesposobljenih mašina.
Usledile su scene haosa i eksplozija.
Tokom otprilike tri nedelje tenkovske bitke, ruski oklopni napadi su počeli da propadaju. U jednom slučaju, ukrajinski komandanti koristili su HIMARS – koji se obično primenjuje na stacionarnim ciljevima kao što su skladišta municije ili kasarne, ali su se takođe pokazali efikasnim protiv stacionarnih kolona tenkova.
Pored HIMARS-a, Ukrajinci su takođe koristili američke haubice M777 i francuske haubice Cezar, kao i drugo oružje koje je obezbedio Zapad.
Tenk sa početka teksta, ispred kog se molila ukrajinska vojska nazvan je tenk The Vanderer, zbog agilnog kretanja po bojnom polju. Između misija bio je sakriven u drveću pod maskirnom mrežom.
Pročitajte još:
Sve vreme mu je motor upaljen jer bi ponovno uključivanje nakon isključivanja predugo trajalo.
Za vreme bitke za Vuledar sa tog mesta tri ili četiri puta dnevno „odlazio bi“ na opasne zadatke.
To sve je očigledno bilo dovoljno da ruska vojska, po ko zna koji put, bude mučki poražena.
BONUS VIDEO Policija ispred ambasade Rusije u Beogradu sprečila aktiviste da dostave „krvavu“ tortu
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare