Najveća misterija nemačkih izbora

Prema istraživanju objavljenom u listu "Frankfurter Allgemeine Zeitungnevspaper", četvoro od 10 glasača još uvek ne zna za koga će glasati, piše DW. Profesora politike Tomasa Švendata sa Univerziteta u Minhenu ovakva situacija ne iznenađuje."Nemamo kandidata. Imamo tri umesto dve stranke koje pokušavaju da dobiju kancelarsko mesto. I nije baš jasno koju bismo koalicionu vladu mogli da dobijemo. Stoga mogu da razumem da teže je odlučiti se“, kaže on.Po mišljenju istoričarke Katje Hoje, ovu situaciju dodatno je zakomplikovala neubedljiva kampanja."Mislim da je glavni problem u tome što nijedna od strana ne nudi kreativna ili nova rešenja za stare probleme. Merkelova na budućem mandatu ostavila mnoga ključna pitanja, poput kvaliteta života, pristupačnosti socijalne zaštite... Takođe, izazvala je dodatnu napetost izbegličkom krizom 2015. godine. Ipak, čini se da nijedna strana ne nudi izvodljive i nove ideje", kaže ona.

„Osim toga, sami kandidati nisu posebno inspirativni, što dovodi do toga da su mnogi birači neodlučni jer ne žele nikoga od njih“, dodaje.Niko ne može da nadmaši MerkelovuIzgleda da će nemački izbori biti tanji nego ikada. U prošlosti, uprkos višepartijskom sistemu i delimično proporcionalnoj zastupljenosti, nacionalni izbori u osnovi su uvek bili binarni. Konzervativni kandidat iz CDU/CSU suprotstavio bi se socijaldemokratskom SPD -u.Umereni konzervativni, slobodarski demokratski glasači slobodnog tržišta shvatili bi da bi njihovo glasanje verovatno koristilo CDU-u u budućim koalicionim pregovorima. Istovremeno, glasači Zelenih bi znali da je dobro da podrže SPD, njihovog omiljenog koalicionog partnera. Pristalice partije socijalističke levice ili kasnije stranke krajnje desničarske populističke AfD, su znale da oni samo ulažu protestne glasove kako bi svoj cilj stavili u parlamentarnu opoziciju.

Ali, 2021. godine, tri potencijalna kandidata za kancelara morala su da budu ozbiljno shvaćena jer su se Zeleni pridružili sukobu, u jednom trenutku preuzevši vođstvo u anketama u maju sa 26 odsto.Sasvim je moguće da će za bilo koju funkcionalnu koaliciju biti potrebna još jedna partija.Tomas smatra da se nezadovoljstvo birača i neizvesnost u vezi sa kampanjom i kandidatima mogu pratiti na samim anketama."Ljudi nisu zadovoljni suštinom kampanje. Jer, kada pogledate razvoj anketa od proleća, to je poput “valjanja”. Svaka od tri stranke je u nekom trenutku bila prva, a to je neobično", kaže.Ko se zalaže za kontinuitet, a ko za promenu?Neodlučnost birača mogla bi da počiva i na nejasnoći ciljeva svakog od kandidata. Na kraju krajeva: CDU/CSU i SPD zajedno su u vladi poslednjih osam godina.

Tomas je rekao da je "zaista bila greška" to što je kandidat CDU-a Armin Lašet."Morate znati da je skup birača koji su podržali CDU potencijalno samo podskup onih koji podržavaju Angelu Merkel", kaže."Angela Merkel je dobila mnogo više glasova, posebno od žena glasača. Ja ih nazivam glasačima Merkel ili hrišćanskim demokratama Merkel, oni pomalo liče na Reganove demokrate”, dodaje.Tomasov institut za anketiranje spekulisao je o tome ko bi mogao da pridobije ove možda tradicionalno manje konzervativne birače. Isprva je to bila Analena Berbok.Međutim, kaže on, vrata su se otvorila Olafu Šolcu iz SPD -a. Činilo se da CDU nema odgovor na kampanju kada je njihov poznati stari neprijatelj ustao iz pepela kao ozbiljan rival.Šolc je proveo nekoliko godina u koaliciji sa Merkelovom kao ministar, njen zamenik je bio od 2018. godine.

"Mislim da će Šolc imati koristi od nezadovoljstva. Predstavlja sebe kao kandidata za siguran kontinuitet, deluje najmanje površno. Možda nije uzbudljiv, ali se barem neće radikalno razlikovati od statusa kuo koji stabilan, ako ne i idealan. Ali verovatno neće mnogo porasti od mesta na kome se sada nalazi na izborima, jer je njegova stranka još uvek duboko nepopularna”, kaže ona.Ko bi još mogao da ima korist?Poslednje područje neizvesnosti za neodlučne je pitanje koji koalicioni savezi bi mogli da nastanu nakon prebrojavanja glasova u nedelju."Koalicije su toliko nepredvidive. U ovom trenutku je verovatno da će postojati trostrana koalicija, koju bi mogao da vodi kandidat stranke koja je na drugom mestu", kaže ona."Ako ljudi smatraju da određenu stranku treba držati dalje od vlade, to bi moglo da utiče na njihov glas. To je ono što Lašet pokušava da postigne kampanjom", dodaje.U prethodna dva izborna ciklusa, podrška CDU -a precenjena je za nekoliko procenata u gotovo svim istraživanjima javnog mnjenja.

“To je verovatno urađeno da bi se na njih gledalo kao na aktuelne, pa nisam siguran da li će ovako destiti i ovog puta”, kaže analitičar.Ipak u nedelju, neodlučni će biti primorani da biraju, a ankete će se pretvoriti u rezultate, ali budući sastav koalicione vlade ostaće neizvestan još neko vreme.BONUS VIDEO:***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram