Ekvador, koji je 2019. bio jedna od najbezbednijih zemalja u regionu sa stopom ubistava od 6,7 ubistava na 100.000 stanovnika, sada je postao jedna od najsmrtonosnijih latinoameričkih država, a stopa ubistava se povećala šest puta za samo četiri godine.
U istom periodu, Ekvador je postao jedna od najvažnijih tranzitnih zemalja za kokain, piše nemački Frankfurter algemajne i navodi da je jedan od razloga zbog kojih je došlo do takve promene bio mirovni sporazum između vlade u susednoj Kolumbiji i „Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije“ (FARC) 2016. godine.
Prethodnih godina FARC je ostvario gotovo hegemonističku poziciju u trgovini kokainom iz Kolumbije. Kokain je već krijumčaren kroz luke u Ekvadoru, posebno nakon što je Kolumbija pojačala bezbednost u svojim lukama od 2009. godine.
Kraj FARC-a stvorio je vakuum u trgovini narkoticima koji je brzo popunio niz manjih kriminalnih organizacija, navodi list.
Meksički karteli su angažovali postojeće ekvadorske bande ili osnivali sopstvene, snabdevajući ih oružjem i novcem, a albanske mreže koje već dugo rade u lučkom gradu Gvajakilu, najvećem gradu Ekvadora, takođe su proširile svoje aktivnosti.
Stručnjaci ukazuju i na dobro razvijene transportne rute i relativno male imigracione prepreke za strance pre pandemije korona virusa, što je Ekvador učinilo privlačnim za međunarodni organizovani kriminal.
Osim toga, Ekvador nikada nije izgradio kapacitet da se bori protiv organizovanog kriminala, navodi list. Za vreme vladavine levičarskog populističkog predsednika Rafaela Korea, između 2007. i 2017. godine, smanjena je saradnja sa Sjedinjenim Državama u borbi protiv droge i zatvorena američka vojna baza na obali Ekvadora.
Sledeće vlade su takođe malo ulagale u snage bezbednosti, a još manje u tajne službe, pa su nekada male bande u Ekvadoru postajale sve jače. Ono što je u Ekvadoru posebno izraženo je rat između različitih igrača u trgovini drogom.
Monopol nad trgovinom kokaina u Ekvadoru je nekada bio pod kontrolom „Ćonerosa“, ali taj posao već neko vreme pokušavaju da preuzmu druge bande, posebno „Lobosi“, a obe grupe sarađuju sa različitim meksičkim kartelima, koji su takođe rivali.
Nasilje je posebno izraženo na ruti krijumčarenja između Kolumbije i Gvajakila, gde se stopa ubistava skoro udvostručila u poslednjih godinu dana.
U unutrašnjosti ekvadorske provincije Los Rios, koja leži na krijumčarskoj ruti, broj ubistava je prošle godine porastao za više od 150 odsto, a priobalni grad Esmeraldas, u severozapadnom Ekvadoru, oko 100 kilometara od Kolumbije, postao je jedan od najsmrtonosnijih u celoj Latinskoj Americi.
Predsednik Ekvadora Danijel Noboa prošle nedelje je potpisao izvršni dekret, kojim je proglasio da je u toj zemlji u toku unutrašnji oružani sukob, nakon što je narko-bos Adolfo Masijas Fito, vođa kriminalne bande „Ćoneros“, nestao iz zatvora u kojem je služio kaznu od 34 godine.
Nakon bekstva Fita, osuđenici u ekvadorskim zatvorima držali su 178 zatvorskih službenika kao taoce. Svi službenici su pušteni na slobodu, a Vašington je najavio da će podržati Nobou u borbi protiv organizovanog kriminala i da će u Ekvador poslati visoke predstavnike vojske, Stejt departmenta i agencija za sprovođenje zakona.