FBI je 2019. godine QAnon nazvao jednom od najopasnijih teorija zavere koja predstavlja domaći terorizam u SAD. Pritom, pokret nastao oko ove teorije zavere nastavlja da raste, a njeni zagovornici čak se kandiduju za državne funkcije.
Prema organizaciji Media Matters, „najmanje 14 kandidata“ se kvalifikovalo za kandidaturu na izborima u novembru, a pokret je sada već prigrlio i američki predsednik Donald Tramp čija se kampanja neretko koristi QAnon narativom i pojačava domete QAnon sadržaja.
Na prvi pogled se čini da je QAnon izmileo niotkuda, ali veštom oku i poznavaocima opskurnih internet foruma nisu promakle rane faze formiranja ove zajednice. Otuda ne čudi popularnost koju QAnon danas uživa niti su potpuno neutemeljena poređenja pokreta sa svojevrsnom religijom.
Njujork tajms piše da je objašnjenje fenomena ovog pokreta dao Adrijan Hon, CEO gejming kompanije Six to Start koja se fokusira na alternativnu stvarnost. Za razliku od standardnih video igara, one zasnovane na virtuelnoj stvarnosti (ARG) ne igraju se na konzolama – njihova platforma je svet oko nas.
Priča se odvija u realnom vremenu i koncipirana je tako da izgleda kao da postoji u stvarnom svetu. Dizajneri igara zato skrivaju tragove i zagonetke na sajtovima, u aplikacijama, pa čak i novinskim oglasima; sve izgleda kao neki lov na blago koji svet oko nas pretvara u igru.
Hon upravo dinamiku takvih igara poredi sa onom koja se uočava u pokretu QAnon. On je na Tviteru – u objavi koja je postala viralna – napisao da QAnon kod ljudi aktivira ista osećanja kao ARG.
U obe varijante, objasnio je Hon, radoznali igrač sam rešava nekakvu zagonetku i otkriva tragove koji ga dovode do konačnog otkrovenja.
Njujork tajms je razgovarao sa Honom o tome zašto je QAnon toliko popularan, može li se zaustaviti i šta se može naučiti iz uspona ovog pokreta.
„QAnon je teorija zavere 21. veka“, ističe Hon. „Bilo je i drugih, ali nijedna nije rođena na internetu, a da su se njeni efekti toliko prelili u stvarni svet.“
Hon dodaje da QAnon sa igrama alternativne stvarnosti deli i ideju da „ovo nije igra“; onako kako dizajneri u hodu reprogramiraju igru u skladu sa napretkom igrača, tako se QAnon neprekidno nadograđuje čim se neko približi pomisli da neka od teorija ne pije vodu – stalno se na postojeće dodaju nove teorije zavere i sve se dalje prepliće.
Hon ističe i da jedan određeni tip ljudi naročito privlače igre alternativne stvarnosti.
„Oni vole da rešavaju zagonetke i prilično su uporni“, objašnjava Hon i dodaje da QAnon, takođe, igra i na osećanje otuđenosti i odbačenosti koje muči mnogo ljudi. Tako se stvara zajednica u kojoj su takvi ljudi prihvaćeni i imaju osećaj svrhe.
Pročitaj i:
QAnon sa druge strane apsorbuje sve druge teorije zavere i to ga čini jačim. Takođe, nije od prevelike koristi što Tviter, recimo, pokušava da zabrani i ukloni širenje takvog sadržaja jer su „zečje rupe“ koje vode dublje u QAnon svuda. Jedan YouTube video može odvesti korisnika do stranice na Wikipediji, odakle će biti preusmeren na drugi video i tako u nedogled.
Hon tvrdi i da QAnon popunjava praznine koje ostaju iza nacionalnih vlada odgovornih za informisanje ljudi.
„To nije novina, ali ali ako razmislite o korenima takvog ponašanja – zašto ljude privlače teorije zavere – uvidećete da je to zato što ljudi imaju razlog da veruju da postoji nekakva zavera iza svega“, rekao je Hon. „Osećaju se izgubljeno. Osećaju da se mnogo informacija od njih krije i da se važne odluke donose na načine koje oni ne razumeju. Radije će verovati u nešto sa foruma što im hrani predrasude nego u hiljadu stranica na kojima vlada objšanjava svoju politiku.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar