0
Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je danas da se ova zemlja oštro protivi planiranom presedanju predsednice Tajvana Cai Ing-ven u SAD, na putu prema zemljama Srednje Amerike. Peking je diplomatskim putem uložio oštar protest Vašingtonu, dodaje Ministarstvo spoljnih poslova Kine. Ovo nije prvi put da se podižu tenzije između SAD i Kine u poslednjih nekoliko meseci, a ova najnovija drama dolazi u momentu dok je kineski predsednik Si Đinping u poseti Rusiji, gde ga je ugostio ruski lider Vladimir Putin.
Portparolka kancelarije predsednice Tajvana saopštila je ranije da će predsednica Cai Ing-ven 29. marta krenuti u posetu Gvatemali i Belizeu, preko Njujorka i Los Anđelesa.
Izvori agencije Rojters navode da predsednik Predstavničkog doma američkog Kongresa, Kevin Mekarti, planira da se sretne sa Cai Ing-ven u Kaliforniji, ali Tajpej za sada nije potvrdio ovu informaciju.
„Kina je ozbiljno zabrinuta“
Kina je prethodno saopštila da je „ozbiljno zabrinuta“ zbog ove posete. Visoki zvaničnik Vašingtona je rekao da je u pitanju standardna praksa i da je svaki predsednik Tajvana već putovao preko SAD, kao i sama Cai Ing-ven, šest puta do sad.
Na svim prethodnim putovanjima preko SAD, Cai Ing-ven sretala sa predstavnicima američkog Kongresa, dodao je zvaničnik.
Prema njegovim rečima, Peking ne treba da koristi ovu situaciju kao izgovor za bilo kakve agresivne akcije prema Tajpeju.
Vašington je saopštio Pekingu da se ništa ne menja u odnosu na prethodne posete tajvanskih predsednika.
Predsednik SAD Džozef Bajden se nada da će uskoro razgovarati sa predsednikom Kine Si Đinpingom, a državni sekretar SAD Entoni Blinken želi da pronađe nov termin za put u Kinu, koji je bio otkazan.
Poseta Si Đinpinga Rusiji
Ova aktuelna drama dolazi u trenutku dok je kineski predsednik Si Đinping u poseti Vladimiru Putinu.
Poseta Si Đinpinga Rusiji trajaće od 20. do 22. marta. To je prvo putovanje Si Đinpinga u inostranstvo otkako je ponovo izabran za treći mandat za šefa države, ali i od početka rata u Ukrajini.
Jučerašnji razgovori Putina i Si Đinpinga trajali su četiri i po sata.
Ovaj susret je usledio nakon što je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina zbog „prislinog odvođenja“ ukrajinske dece u Rusiju. Kina je ovim potezom poslala i snažnu poruku Zapadu, a posebno SAD sa kojom već nekoliko godina unazad ima velike tenzije, posebno oko Tajvana.
Si Đinping se predsedniku Rusije obratio kao „dragom prijatelju“, istakavši da veruje da će ga ruski narod podržati u njegovim naporima.
Kina poklanja veliku pažnju razvoju odnosa sa Rusijom, jer to ima svoju istorijsku logiku, pošto smo mi najveće susedne zemlje i partneri u sveobuhvatnoj strateškoj saradnji, naglasio je Si.
Zapad polaže nade u Sija da će Putina ubediti da povuče trupe iz Ukrajine i time okončati krvavi sukob.
Drama oko špijunskog balona
Koliko su odnosi između SAD i Kine krhki i napeti, pokazuje i slučaj sa početka februara kada je svet obišla vest o kineskom špijunskom balonu iznad SAD. Početkom februara pojavila se informacija da Pentagon prati sumnjivi kineski balon za nadgledanje na velikim visinama iznad kontinentalnog dela Sjedinjenih Država.
Kina je negirala da je balon korišćen za špijunažu, ali Pentagon sumnja da je to poslednja u nizu kineskih misija na velikim visinama za ispitivanje odbrane SAD.
Američka vojska je kasnije objavila da je kineski špijunski balon oboren iznad Atlantskog okeana, a predsednik SAD Džozef Bajden istakao je da je misija obaranja bila uspešna. Ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da su kineske vlasti koristile balon koji su SAD oborile iznad Atlantskog okeana „za nadgledanje strateških lokacija u kontinentalnom delu SAD“.
Američka administracija odlučila je da odloži posetu državnog sekretara SAD Entonija Blinkena Pekingu nakon što je otkriven kineski špijunski balon koji je leteo iznad kontinentalnog dela SAD. Pojava balona na nebu iznad SAD, navela je zvaničnike da odluče da bi Blinkenova poseta Pekingu sada poslala pogrešan signal, rekli su dobro upućeni zvaničnici.
Američka vojska je kasnije oborila još tri neidentifikovana objekta iznad Severne Amerike.
Tenzije oko AUKUS-a
Sredinom marta ove godine usledile su nove tenzije između SAD i Kine, a tiču se podmornica na nuklearni pogon.
Nakon što su Sjedinjene Američke Države, Australija i Velika Britanija otkrile da će se Australija početkom sledeće decenije osigurati podmornice na nuklearni pogon, Kina je ocenila da su te tri države „nastavile da koračaju opasnim putem“ i ocenila da je AUKUS „nezakonita“ nuklearna proliferacija.
PROČITAJTE JOŠ:
0
5
0
Vašington je u sklopu AUKUS-a prvi put podelio nuklearnu tehnologiju od 1950-ih kada ju je podelio s Velikom Britanijom, a predsednik SAD-a Džozef Bajden naglasio je da je reč o podmornicama na nuklearni pogon, ali da one nisu naoružane nuklearnim oružjem.
Kina je saopštila da sporazum AUKUS krši Ugovor o neširenju nuklearnog oružja i navela je da transfer materijala za nuklearno oružje iz države sa nuklearnim naoružanjem u državu bez nuklearnog oružja „očigledno“ kršenje ovog sporazuma.
Pakt ima za cilj da se suprotstavi uticaju Kine u indo-pacifičkom regionu.
BONUS VIDEO: Si Đinping sleteo u Moskvu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare