0
Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da izađe kao najveći pobednik izbora u istočnoj Nemačkoj.
Stranke koje su naklonjene Rusiji u tri istočne nemačke države — Brandenburgu, Saksoniji i Tiringiji — spremne su da ostvare značajan uspeh na regionalnim izborima u septembru, od kojih su dva zakazana za nedelju.
Ultradesničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja ima mnoštvo veza sa Kremljem, ima velike šanse da završi prva u sve tri države, a sa nedavno formiranom levičarskom Alijansom Sare Vagenkneht (BSV) koja raste, Moskva će ponovo uspostaviti snažno uporište u širokom delu bivše Istočne Nemačke, regionom kojim je dominirala decenijama tokom Hladnog rata.
Ako se prognoze potvrde na glasačkim kutijama, rezultati će sigurno izazvati duboku zabrinutost širom Nemačke. Pobeda ekstremista bi razotkrila stepen do kojeg su propali napori nemačkog političkog establišmenta da popravi podele zemlje istok-zapad, i uzdrmalo bi ionako klimavu koaliciju Berlina do njene srži, piše „Politiko“.
Pobeda AfD, koju predvodi Alis Vajdel, takođe bi označila Putinovu ličnu pobedu. Ruski lider je osamdesetih godina prošlog veka u Drezdenu pravio karijeru kao špijun KGB-a, iskustvo koje ga je ostavilo trajnom fasciniranim Nemačkom. Jedan biograf ga je čak jednom nazvao „Nemcem u Kremlju“.
Sve u svemu, očekuje se da će stranke naklonjene Moskvi, koje se nalaze na krajnjoj desnoj i levoj strani političkog spektra, osvojiti najmanje 50 odsto glasova širom regiona, prema poslednjim anketama. U jednoj državi, Tiringiji, predviđa se da će stranke osvojiti čak 65 odsto, a AfD će biti prva sa 30 odsto.
Iako BSV nije otvoreno proruska, Rusiji u prilog ide njeno zalaganje za manje pomoći i mešanja Zapada u rat u Ukrajini.
Pročitajte još:
Čak i ako većina Nemaca na istoku nema iluzija o Putinu, stanovništvo tek treba da prevaziđe decenije antizapadne propagande. Za mnoge, Moskva nije ništa gora od Vašingtona, kojeg populistički političari optužuju da radi iza kulisa na ostvarivanju sopstvenih ciljeva u Ukrajini.
„SAD su supersila u opadanju koja se bori da očuva svoju globalnu hegemoniju“, rekla je prošlog meseca Sara Vagenkneht, liderka BSV.
Uglavnom, levičarski političari na istoku koncentrisani su u BSV-u i stranci Levica, naslednici bivše istočnonemačke komunističke partije, i manje su pro-putinovski raspoloženi koliko se zalažu za mir u Ukrajini.
„Potreban nam je evropski mirovni poredak koji uključuje Rusiju“, rekao je ovog meseca Bodo Ramelov, aktuelni premijer Tiringije i jedan od kritičnijih glasova prema Rusiji na levici. „Sve zemlje učesnice treba da se dogovore o paktu o nenapadanju i da uspostave zajednicu odbrane.
Kritičari odbacuju takve pozive kao naivne. Prisiljavanje Zapada da prekine isporuke oružja dok govori Ukrajini da obustavi borbu i ustupi teritoriju na kraju igra na ruku Moskvi i legitimiše njenu invaziju na Ukrajinu, kažu oni.
Veća pretnja, međutim, ostaje AfD, koji bi pokrenuo politički zemljotres koji bi odjeknuo daleko izvan granica Nemačke pobedom u ovim regionima.
Veze AfD-a sa Moskvom su dobro dokumentovane. Uoči evropskih izbora u junu, nemačke vlasti su razotkrile, kako navode, rusku operaciju uticaja u koju je uključen jedan od vodećih kandidata AfD. Uprkos tome, stranka je završila na drugom mestu sa 16 odsto i posebno je dobro nastupila na istoku.
Mnoge visoke ličnosti AfD-a ne kriju svoj afinitet prema Putinovom autoritarnom režimu.
Bjern Heke, lider AfD-a u Tiringiji, koga mnogi smatraju duhovnim kumom stranke, rekao je da će, ako ikada postane nemački kancelar, njegovo prvo putovanje biti u Moskvu.
Ako se to ikada dogodi – verovatnije je da će ga Putin prvi posetiti. Pre nego što su se odnosi između Moskve i Berlina pogoršali, Putin je bio čest posetilac Nemačke.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
