0
Izraelski predsednik Benjamin Netanjahu od 2015. godine je posetio Rusiju više od 10 puta i ponosno okačio poster na kojem se rukuje sa ruskim liderom Vladimirom Putinom duž cele zgrade svoje stranke, tokom predizborne kampanje 2019. godine. Međutim, odnosi između Rusije i Izraela su zahladneli nakon invazije na Ukrajinu, a nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, čini se kao da je na odnos te dve zemlje stavljena tačka. Rusija je oštro kritikovala izraelsko bombardovanje Gaze, a pojedini analitičari smatraju da Putinu ovaj rat ide u prilog, jer time podrška Ukrajini nije više u fokusu Sjedinjenih Američkih Država i saveznika.
Moskva je osudila napade protiv civila i upozorila Izrael na posledice „slepog, neselektivnog odgovora“.
Za razliku od SAD i EU, Rusija ne smatra Hamas terorističkom organizacijom i uvek je održavala odnose sa tim islamističkim palestinskim pokretom koji je na vlasti u Pojasu Gaze.
Napetost između Rusije i Izraela samo je još više podstaknuta neredima u Dagestanu, na jugu Rusije, kada je na stotine pobunjenika upalo na aerodrom u potrazi za Izraelcima koji dolaze letom iz Tel Aviva. Izrael je zatražio od Moskve da zaštiti izraelske građane i Jevreje u Rusiji.
Rusija ima veze sa svim ključnim igračima na Bliskom istoku, uključujući Izrael, Iran, Palestinske vlasti i Hamas. Stoga je ugostila pripadnike Hamasa u Moskvi, jer je Kremlju važno da održi veze sa obe strane u sukobu na Bliskom istoku. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je naglasilo kako su sastanci deo napora Rusije da obezbedi oslobađanje talaca iz Gaze.
Ali, Hamasov opis sastanaka je dao drugačiju sliku. Grupa je pohvalila napore Rusije da okonča, kako je prenela agencija RIA novosti, „zločine Izraela koje podržava Zapad“. Nakon sastanaka, Hamas je objavio da traži osam talaca u Gazi za koje je Rusija tražila da budu pušteni.
„Vrlo pazimo na taj spisak i pažljivo ćemo se prema njemu ophoditi pošto smatramo Rusiju za našeg bliskog prijatelja“, rekao je visoki zvaničnik Hamasa Musa Abu Marzuk, koji je bio u poseti Moskvi.
Kako piše Tajms, poseta pripadnika Hamasa Moskvi pojačava strahove Izraela da Rusija prilagođava svoju spoljnu politiku kako bi se približila Hamasu. Šef ukrajinske obaveštajne službe Kirilo Budanov takođe je rekao kako je Rusija nedavno snabdevala Hamas oružjem, iako nije imao dokaze za svoju tvrdnju. Nema dokaza da je Rusija bila umešana u Hamasov napad na Izrael ili da je isporučila oružje.
Međutim, Rusija nije ocenila Hamasove napade 7. oktobra kao terorističke. Umesto toga, ruski zvaničnici su pozvali obe strane da odlože oružje i potvrdili svoju podršku palestinskoj državi. U Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija odbačena je ruska rezolucija koja je pozivala na prekid vatre i oslobađanje svih talaca, jer nije osudila Hamas.
U govorima i javnim nastupima, ruski zvaničnici su više puta kritikovali odnos Izraela prema Palestincima.
Štaviše, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da su Palestinci „na ivici“, obzirom na to da je hiljade civila ubijeno ili ranjeno u izraelskim napadima, a takođe je odbacio kao nerealnu ideju da se Izrael i Palestinci pozovu na dijalog baš sada, jer je poginuo ogroman broj ljudi i u Izraelu, i na palestinskim terotorijama, kao i brojni stranci.
Putin je uporedio izraelsku blokadu Gaze sa opsadom Lenjingrada od strane nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata, jednim od najtraumatičnijih događaja u ruskoj istoriji tokom kojeg su poginule stotine hiljada ruskih civila.
Koketiranje s Hamasom i podrška Palestincima Putinu takođe pomažu u nastojanju da se pokaže kao važan igrač u globalnom prestrojavanju protiv Zapada, u čemu ima podršku saveznika – Kine i Irana. Nedavno je izjavio kako je ruska namera da „izgradi novi svet“, a za rat u Ukrajini je okrivio Zapad.
Za Hamidrezu Azizi, eksperta za odnose Irana i Rusije u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, reakcija Rusije na napade Hamasa takođe pokazuje sklonost ka bližim odnosima sa Teheranom i njegovim saveznicima u regionu, među kojima je i Hamas. Iran, ogorčeni neprijatelj Izraela, postao je jedan od ključnih ruskih dobavljača oružja za rat u Ukrajini.
„Mislim da je Rusija već napravila izbor na čiju će stranu da stane na Bliskom istoku, a to nije Izrael“, smatra Azizi.
Dok su ruske snage i dalje zaglavljene u intenzivnim borbama duž fronta u Ukrajini, Kremlj se radovao u nadi da će nemiri na Bliskom istoku umanjiti podršku Zapada sa Ukrajine, što će Rusiji olakšati da dobije svoju teritorijalnu kontrolu nad delovima Ukrajine.
Pročitajte još...
0
0
0
Pentagon je navodno odlučio da Izraelu pošalje desetine hiljada artiljerijskih granata od 155 mm koje su prvobitno planirane za Ukrajinu. Pored artiljerijske municije, koja je već oskudna u zapadnim zemljama, Izraelu i Ukrajini je potrebno nekoliko istih sistema naoružanja.
„Možemo i jedno i drugo, i to ćemo uraditi“, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin na konferenciji za novinare u Briselu 11. oktobra.
Uprkos tome, Rusija se takođe suočava sa rizicima ako se sukob proširi van Izraela i Gaze. Konkretno, Rusija želi da sačuva svoje vojno prisustvo u Siriji bez slanja više trupa, što bi povećalo pritisak na, ionako teško pritisnute ruske snage, smatraju analitičari.
Ako Rusija poveća svoju podršku Hamasu, time bi sigurno stavila tačku na svoj odnos sa Izraelom.