0
Šestoricu mladih anarhista iz ruskih gradova Tjumenj, Surgut i Jekaterinburg Ministarstvo unutrašnjih poslova optužilo je da nameravaju da u vazduh dignu vojne kancelarije, kancelarije za regrutaciju, policijske štabove i pruge kojima vojna oprema putuje u Ukrajinu. Svi su priznali da su krivi za sve što ih terete, ali su ubrzo otkrili da su na to bili primorani. To su uradili pod pritiskom jer su ih mučili elektrošokovima, gušili kesom, tukli i palicom pretili da će ih silovati.
Jurij Neznamov, 27-godišnji anarhista i dizajner, rekao je da nikada nije doživeo takav bol. Sve je počelo tako što su ga gušili vrećom, a potom su ga bacili na pod, stavili mu krpu na lice i počeli da mu polivaju nos i usta vodom.
„Posle toga su mi čvrsto vezali noge i ruke. Stavili su nešto mokro u jednu patiku, zakačili nešto za leđa i uključili struju. Koliko je ovo trajalo, ne mogu da kažem, jer je delovalo kao večnost“ prisetio se.
Nije siguran gde su ga odveli, ali se pretpostavlja da je to bila zgrada Tjumenskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova. Krike uhapšenih čuo je njegov prijatelj Danil Čertikov, koji je doveden na isto mesto.
„Kada sam pitao u kancelariji šta se dešava, samo su mi odgovorili da ne moram da znam“, rekao je Čertikov.
Posle batinanja, maltretiranja i neprospavanih noći, „priznali” su sve za šta su im se stavljali na teret.
Potpisivali su se na prazne listove jer su im operativci pretili da će, ako to ne urade, podmetnuti eksploziv sa njihovim posmrtnim ostacima na njihove rođake.
Kada se početkom septembra pojavio još jedan krivični postupak na osnovu priznanja uhapšenih, ubrzo je postalo jasno da su i ti dani bili pod pritiskom.
Sve je počelo u šumi na periferiji Tjumena, kada je policija uhvatila dvojicu mladića Kirila Brika i Deniza Ajdina kako su testirali eksploziv domaće izrade, privela ih, a samo dan kasnije od njih dobila priznanje da su deo anarhističke terorističke zajednice.
Pre nego što je uhapšen, Deniz Ajdin je studirao na Fakultetu transportnih tehnologija u Tjumenu. Želeo je da postane mašinovođa, a u slobodno vreme svirao je u lokalnom bendu Sibirska brigada. Živeo je sa svojom devojkom Dajanom i od venčanja zarađivao samo toliko novca za život.
„Retko je pio, bio je u dobroj fizičkoj formi, borio se prsa u prsa. Nije voleo vojne teme, iako je imao dozvolu za oružje“, opisuje Deniza, njegov prijatelj Pavel.
Deniz je Kirila Brika upoznao pre nekoliko godina na rok koncertu. Počeli su da sviraju u istom bendu, a dodatno ih je povezivalo to što su bili i anarhisti i antifašisti. Kiril je voleo da pravi domaće petarde, a sa ocem je popravljao karoserije automobila. Na dan kada ih je uhapsila policija su, kažu, iz radoznalosti isprobavali jednu od eksplozivnih naprava.
Međutim, brzo su priznali krivicu i imenovali još četiri člana „terorističke organizacije“ – dvojicu poznanika iz Surguta (Nikita Olejnik i Roman Paklin) i dvojicu iz Jekaterinburga (Jurij Neznamov i Danil Čertikov).
„Istragu je vodila grupa od nekoliko službenika Istražnog odeljenja Ministarstva unutrašnjih poslova za Tjumensku oblast. Drugim rečima, nisu bili zadovoljni stavom da su privedene samo dve osobe“, sugeriše Andrej Bekin, advokat Čertikova.
Ovako brzo priznanje rezultat je torture koja joj je prethodila. Kada je Deniz stigao u kancelariju, naterali su ga da se skine go i da čučne.
Iz ormara su izvadili gumenu palicu i drvenu nogu od stolice uz objašnjenje da će mi ove stvari staviti u rektum.
„U ovom položaju su me držali oko 30-40 minuta. Onda su mi oko glave zalepili plastičnu kesu, vezali ruke i tukli po stomaku i potiljku oko 30 minuta.Usledilo je pitanje – da li ste hteli da dignete vozove u vazduh? Nisam mogao da izdržim, pa sam pristao na ove izjave jer su mi pretili da će u suprotnom biti još gore“ rekao je Deniz.
Kiril je doživeo drugačiji, ali podjednako zastrašujući oblik torture. Stavili su mu lisice na ruke iza leđa, stavili papir preko celog lica i omotali celu glavu trakom. Nije mogao ništa da vidi, a uopšte je bilo teško disati jer nije imao vazduha i znoj mu je ulazio u oči. Iskrivili su mu zglobove, tukli ga po glavi i tražili od njega da prizna da je napravio eksplozivnu napravu i učestvovao u terorističkim aktivnostima.
„Kada sam počeo da se opirem, rekli su mi da će me silovati ako to ne kažem“, rekao je i dodao da je na to pristao kako se agonija ne bi nastavila.
Treći od šestorice optuženih je Nikita Olejnik iz Surguta, koji je studirao na tamošnjem Državnom univerzitetu za hirurga, a anarhizam je, kaže, otkrio pod uticajem pank muzike. Privukla ga je ideja socijalne pravde i ravnomerne raspodele dobara u društvu. Na kraju, optužili su ga da je protivnik državne vlasti i „ustavnog poretka Ruske Federacije“.
Sa još jednim optuženim, Romanom Paklinom, osnovao je libertarijansku biblioteku sa mnogo knjiga o filozofiji, politici i istoriji. Romana je, pak, deprimirala situacija u Rusiji i „nejednakost i totalitarizam“ koji vlada u zemlji. Prema njegovim rečima, Romana su sa posla vukla četvorica službenika Ministarstva unutrašnjih poslova u civilu. Vezali su mu ruke, stavili mu lisice, povezivali oči selotejp trakom i odveli u „nekakav hangar“. Tamo su mu zakačili stezaljke na nožne prste i započeli ‘lečenje’ elektrošokovima.
Pročitajte još:
Peti optuženi je Danil Čertikov, poznati veterinar u Jekaterinburgu koji se u slobodno vreme bavio muzikom. Svirao je gitaru u svom bendu Rocker Balboa. Sa prijateljima je razgovarao i o izdavanju časopisa posvećenog anarhizmu, ali to nikada nije realizovano.
Poslednji optuženi je Jurij Neznamov, stanovnik Jekaterinburga. Radio je kao freelancer, baveći se 3D modeliranjem, a sve veštine je naučio sam, iz knjiga i predavanja na Jutjubu. Kada su ga odveli u Tjumenj, mučili su ga elektrošokovima i zadavili sa kesom preko glave.
BONUS VIDEO Raketirani brojni gradovi u Ukrajini
