8
Ketrin i Nerisa Bouz-Lajon, rođake pokojne kraljice Elizabete II bile su žene sa teškim invaliditetom, pacijentkinje mentalne institucije, a proglašene su mrtvima 1963. godine, iako su bile i te kako žive. Invaliditet je bio znak sramote. Ovo je samo jedna od mračnih tajni koje krije najpoznatija kraljevska porodica. Porodica je princa Džona skrivala od očiju javnosti jer je bolovao od teškog oblika epilepsije, dok je princ Čarls Edvard, unuk kraljice Viktorije, kao tinejdžer poslat iz svog kraljevskog doma u Nemačku, gde je postao verni sledbenik nacističke ideologije i gde je preminuo bez dinara u džepu, lišen titule i časti.
Nerisa je rođena u februaru 1919. godine, dok je njena sestra Ketrin na svet stigla sedam godina kasnije. U roku od samo nekoliko meseci posle rođenja, bilo je očigledno da imaju teške invaliditete.
Njihov otac, Džon Herbert Bouz-Lajon bio je jedan od braće buduće kraljice Elizabete II. Dijagnoza koju su imale njegove ćerke nije bila jedina tragedija koju su on i njegova supruga Fenela doživeli – prethodno su izgubili ćerku.
Nerisa i Ketrin rođene su u eri kada se mentalni invaliditet smatrao znakom sramote i smatralo bi se da nešto nije u redu sa porodicom koja bi imala takvog člana. Stoga je, slomljen sudbinom svojih ćerki, Džon Herbert umro sa samo 44 godine.
Tragična sudbina ovih devojaka postala je javna tek 1987. godine, nakon što je Nerisa preminula prethodne godine.
Novinari su otkrili da je sahranjena u grobu koji je bio označen samo plastičnom pločicom, i to sa imenom i serijskim brojem – M IIII25.
Čak je bilo navedeno da su sestre do 1963. godine već bile mrtve – Ketrin je umrla 1961, a Nerisa 19 godina ranije.
Kako piše Dejli mejl, sestre su u početku bile tajno poslate u školu Arniston za decu sa posebnim potrebama, a onda 1941. godine, usled izbijanja Drugog svetskog rata, Nerisa i njena sestra su prebačene u Bolnicu za mentalno obolele u Redhilu u Sariju. Koliko je poznato, Nerisa je u mentalnoj instituciji ostala do kraja života.
Pacijenti su dobijali sopstvenu odeću samo kada su imali posetioce, a pojedini medicninski radnici su svedočili kako su pacijenti bili zlostavljani.
Dok su Ketrin i Nerisu u početku posećivale majka i sestra En, porodične posete postajale su sve ređe, jer Ketrin i Nerisa nisu mogle da komuniciraju na smislen način.
Medicinska sestra koja je brinula o sestrama – Onel Brajtvejt u jednom dokumentarcu iz 2011. godine kazala je da sestre nisu umele normalno da govore, već su stalno pokazivale na stvari i pravile buku.
Bivša sestra odeljenja na kojem su ležale sestre Dot Penfold rekla je da su sestre bile kao nestašna deca.
Dejli mejl je 1987. godine objavio kako je kraljici rečeno da su sestre žive na šta je ona odmah ponudila podršku i poslala poklone.
Tačno mesec dana pre Nerisinog rođenja, najmlađe dete kralja Džordža V umrlo je daleko od očiju javnosti.
Trinaestogodišnji princ Džon, za koga je otkriveno da pati od teškog oblika epilepsije, doživeo je fatalni napad na porodičnom imanju Sandringem.
Kao prestolonaslednik, princ je prestao da se pojavljuje u javnosti, a roditelji su ga sve ređe posećivali na imanju, jer se njegovo zdravstveno stanje nije poboljšavalo.
Unuk kraljice Viktorije, princ Čarls Edvard bio je miljenik porodice, posebno svoje bake. Rođen je u Klermont Hausu u Sariju 1884. godine, a prvi rođaci bili su mu kralj Džordž V, nemački car Vilhelm II i ruski car Nikolaj II. Međutim, stariji monarh doneo je odluku koja mu je zauvek promenila život.
Uprkos činjenici da nije znao nemački, Viktorija ga je postavila za vojvodu kneževine iz koje je došao njen pokojni suprug, princ Albert.
Sa samo 16 godina, bio je primoran da napusti svoj dom da bi preuzeo dužnost, odnosno kontrolu nad 13 zamkova u Nemačkoj i Austriji, lovačkim kućama, elektranom i hiljadama hektara poljoprivrednog zemljišta.
Oženio je svoju nećaku Viktoriju, nakon čega je poslat na najvišu nemačku vojnu akademiju. Tako da se, kada je izbio Prvi svetski rat, 1914. godine, Čarls Edvard našao u borbi za Nemačku.
Njegov jad se produbio kada je kralj Džordž V, pod političkim pritiskom, odbacio nemačko prezime Saks-Koburg-Gota, zamenivši ga prezimom Vindzor.
Nakon poraza Nemačke u ratu, Džordž je svom rođaku uklonio britanske titule i status Kraljevskog Visočanstva i proglasio ga „izdajnikom“.
Pošto je car bio primoran da abdicira, a komunizam počeo da raste u Nemačkoj, Čarls Edvard je odlučio da postane deo nacističkih krugova.
U vreme kada je Adolf Hitler postao nemački kancelar, Čarls Edvard je bio njegov vatreni pristalica.
Kada je kralj Džordž V umro 1936. godine, Čarls Edvard je otišao na sahranu, ali pošto mu je oduzeto pravo da nosi britansku vojnu uniformu, umesto toga je obukao nemačku uniformu.
Veze Čarlsa Edvarda i nacista produbile su se kada ga je Hitler postavio za predsednika nemačkog Crvenog krsta, čime je predsedavao programom prinudne eutanazije.
Video je 100.000 uglavnom invalida, uključujući decu, koje su nacisti ubijali, jer su ih smatrali nedostojnim.
Usled izbijanja Drugog svetskog rata, trojica sina Čarlsa Edvarda borila su se na strani Nemačke, dok je jedan poginuo na Istočnom frontu.
Nakon nemačkog poraza 1945. godine, pao je u ruke Amerike. Njegova sestra, princeza Alisa došla je u Nemačku i zatekla ga kako gladuje u logoru za ratne zarobljenike – „kopao je po đubretu ne bi li pronašao neku konzervu za jelo“, piše Dejl mejl.
Pročitajte još...
Optužen da je nacista, Čarls Edvard je tvrdio da nije znao ni za jedan od zločina koje je počinio režim. Ali sud mu je konfiskovao kuće i imanja.
Gotovo bankrotiranom Čarlsu Edvardu je dozvoljeno da živi u štali na jednm od svojih imanja.
Umro je u krevetu koji je sa 16 godina doneo sa sobom iz Klermont Hausa kao uspomenu na Englesku.
Ali uprkos ljubavi prema svojoj zemlji, kandžama nacizma postao je predmet sramote za kraljevsku porodicu.
