Foto: Turkish Presidential Press Office/Handout via REUTERS

Po prvi put od početka rata u Ukrajini, turski predsednik Redžep Tajip Erogan otputovaće u Rusiju. Planirano je da se 5. avgusta sastane sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, na kog je više puta apelovao da obustavi invaziju na Ukrajinu. Iako su mnogi pokušali da utiču na prvog čoveka Kremlja, Erdogan je do sada ostvario najbolje rezultate, zbog čega se nameće pitanje - može li "sultan" da zaustavi "cara".

Iako je ranije objavljena vest o Erdoganovom odlasku u Soči, nije odmah bilo precizirano kakav će biti njegov raspored u Rusiji. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ubrzo je potvrdio da su planirani sastanci dvojice lidera, koji su pre nekoliko nedelja razgovarali na samitu u Iranu.

Erdoganova poseta uslediće neposredno nakon potpisivanja sporazuma Rusije i Ukrajine u Istanbulu, koji je ocenjen kao istorijski, a tiče se deblokade ukrajinskih luka i izvoza žitarica iz te zemlje.

Istanbul: Rusija i Ukrajina potpisale sporazumn o izvozu žita
Foto: AP/printscreen

Kako je sporazum potpisan, tako je i prekršen. Sada postoji verovatnoća da će Erdogan Putinu skrenuti pažnju na nepoštovanje dogovora, čiji je garant upravo Turska.

Molba ili prekor

Imajući u vidu da je Erdogan lično uložio vreme i napore u kreiranju sporazuma o žitaricama, a potom i pregovora sa ukrajinskom i ruskom stranom o konačnom potpisu, nije neobično što je oštro reagovao na njegovo kršenje.

Naime, samo 20 sati nakon što su ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov potpisali sporazum u Istanbulu, ruske snage granatirale su Odesu – ključnu luku na Crnom moru.

Foto:EPA-EFE/Fernando Villar

Upravo je Odesa bila jedan od fokusa sporazuma, obzirom da je najveća količina žitarica zarobljena u ovoj crnomorskoj luci.

Međutim, ruske rakete privukle su pažnju svetskih zvaničnika, naročito Redžepa Tajipa Erdogana i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN) Antonija Gutereša, koji su svojim potpisom pristali da budu garant ispunjenja dogovora.

Onog koji je Putin prekršio u rekordnom roku.

„Sultanovo“ posredništvo

Iako su prethodnih meseci mnogi pokušavali da se postave kao spona između Kijeva i Moskve, koja će pomoći okončanju rata u Ukrajini, koji Kremlj naziva „specijalnom vojnom operacijom“, neosporiva je činjenica da je Erdogan ostvario najbolje rezultate.

Nakon višenedeljnih pregovora, Turska i Ujedinjene nacije uspele su da kreiraju sporazum o izvozu žitarica iz Ukrajine, koji je simbolično potpisan u Istanbulu, u palati Dolmabahče.

Na istom mestu je ranije održan sastanak šefova diplomatije dve zaraćene strane – Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe.

Vladimir Putin Sergei Savostyanov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Erdogan i njegova administracija nikada nisu krili da zapravo žele da budu medijator koji će svetu doneti mir, ali i da je njihov plan da i konačni mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine bude potpisan u Istanbulu.

Sam predsednik Turske više puta je nudio Putinu i Vladimiru Zelenskom da se sastanu u njegovoj zemlji, uz posredništvo zvaničnika i administracije grada koji leži na dva kontinenta.

Najezda posrednika

Za mnoge je situacija u kojoj rat započinje jednog dana, a mirovni pregovori samo tri dana kasnije bila neobična. Ipak, pregovori ukrajinske i ruske delegacije počeli su 27. februara, tačno tri dana nakon što je Vladimir Putin najavio početak „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini.

Zelenski je insistirao da se pregovori odvijaju na neutralnoj teritoriji, ističući Poljsku kao najbolju opciju. Njegov ruski kolega nije pristao na taj zahtev, i kao lokaciju predložio susednu Belorusiju.

POGLEDAJTE JOŠ:

Imajući u vidu da je Poljska trenutno najveći saveznik Ukrajine, a Belorusija Rusije, jasno je zašto nijedna od ovih zemalja nije neutralna, ali i zašto su lideri dve zaraćene zemlje na tome insistirali.

Kada se Aleksandar Lukašenko i zvanično ponudio da organizuje sastanak dve delegacije, Zelenski je isprva odbio, ali je nakon razgovora sa liderom Belorusije pristao da pošalje pregovarače.

Pored Erdogana, kao posrednici istakli su se izraelski premijer Naftali Benet, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, ali nijedan od ovih lidera nije uspeo da natera Putina da pregovara sa Zelenskim. Po tom pitanju, Rusija je bila jasna – prvo mirovni sporazum koji će dogovoriti delegacije, a onda sastanak dvojice predsednika.

Nakon susreta u Istabulu, delegacije su pregovore nastavile u onlajn formatu, da bi oni 17. maja i zvanično bili prekinuti.

BONUS VIDEO Erdoganov megaprojekat – novi kanal pored Bosfora

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar