0
Izraelski lideri su izjavili da će Hamas biti zbrisan sa lica Zemlje i da se Gaza nikada neće vratiti na ono što je bila.
„Svaki pripadnik Hamasa je mrtav čovek“, rekao je premijer Benjamin Netanijahu nakon što su borci te militantne grupe ubili 1.300 ljudi u brutalnom napadu na Izrael.
Cilj operacije Gvozdeni mačevi izgleda daleko ambiciozniji od bilo čega što je vojska ranije planirala u Gazi. Ali da li je to realna vojna misija i kako njeni komandanti mogu da je ispune?
Kopnena invazija na pojas Gaze uključuje gradske borbe od kuće do kuće i nosi ogroman rizik za civilno stanovništvo. Vazdušni napadi su već odneli stotine života, a više od 400.000 ljudi je napustilo svoje domove, prenosi BBC.
Vojska ima dodatni zadatak da spasi najmanje 150 talaca, držanih na nepoznatim lokacijama širom Gaze.
Herci Halevi, načelnik štaba Izraelskih odbrambenih snaga (IDF), obećao je da će „razgraditi“ Hamas i izdvojio njegovog političkog šefa u Gazi. Ali postoji li konačna vizija kako će Gaza izgledati nakon 16 godina nasilne vladavine Hamasa?
„Mislim da Izrael ne može da demontira svakog člana Hamasa, jer je to ideja ekstremističkog islama“, kaže vojni analitičar Amir Bar Šalom sa radija Izraelske vojske. „Ali možete ga oslabiti koliko god možete tako da nema operativnih sposobnosti“.
To bi mogao biti realniji cilj. Izrael je vodio četiri rata sa Hamasom, a svaki pokušaj da se zaustave njegovi raketni napadi je propao. Portparol potpukovnik Džonatan Konrikus rekao je da do kraja ovog rata Hamas više ne bi trebalo da ima vojni kapacitet da „preti ili ubija izraelske civile“.
Vojna operacija je na milosti nekoliko faktora koji bi je mogli izbaciti iz koloseka.
Hamasovo naoružano krilo, Brigade Izedin al-Kasam, pripremiće se za izraelsku ofanzivu. Eksplozivne naprave će biti postavljene, a zasede planirane. Može da iskoristi svoju ozloglašenu i široku mrežu tunela za napad na izraelske snage.
Izraelski pešadijski bataljoni su 2014. pretrpeli velike gubitke od protivtenkovskih mina, snajpera i zaseda, dok je stotine civila poginulo u borbama u severnom delu grada Gaze.
To je jedan od razloga zašto je Izrael zahtevao evakuaciju 1,1 milion Palestinaca iz severne polovine pojasa Gaze.
Izraelci su upozoreni da bi rat mogao da potraje mesecima, a rekordnih 360.000 rezervista prijavilo se na dužnost.
Pitanje je koliko dugo Izrael može da nastavi svoju kampanju bez međunarodnog pritiska da se povuče.
Gaza ubrzano postaje „paklena rupa“, upozorila je agencija UN za izbeglice. Broj umrlih brzo raste; isporuka vode, struje i goriva je prekinuta, a sada se polovini stanovništva govori da beži iz velikih područja.
„Vlada i vojska osećaju da imaju podršku međunarodne zajednice – barem zapadnih lidera. Filozofija je ‘ajde da se mobilišemo, imamo dovoljno vremena'“, kaže Josi Melman, jedan od vodećih izraelskih bezbednosnih i obaveštajnih novinara.
Ali pre ili kasnije veruje da će izraelski saveznici uskočiti ako vide slike ljudi koji gladuju.
Mnogi od talaca su Izraelci, ali među njima je i veliki broj stranih državljana i dvojnih državljana, tako da nekoliko drugih vlada, uključujući SAD, Francusku i Veliku Britaniju, imaju udela u ovoj operaciji i njihovom bezbednom oslobađanju.
Predsednik Emanuel Makron obećao je francusko-izraelskim porodicama da vrate svoje najmilije kući: „Francuska nikada neće napustiti svoju decu“.
Nejasno je u kojoj meri će sudbina talaca uticati na vojne planere, a postoji i domaći pritisak na izraelske lidere.
Amir Bar Šalom upoređuje situaciju sa Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine, kada je palestinski napadač zarobio izraelske sportiste i ubio 11 ljudi.
Pokrenuta je operacija da se pronađu i ubiju svi koji su umešani u napad i on veruje da će vlada želeti da ulovi sve one koji stoje iza kidnapovanja.
Spašavanje tolikog broja ljudi zatočenih u različitim oblastima Gaze može se pokazati izvan ruku komandosa izraelske elitne jedinice Sajeret Matkal. Hamas je već zapretio pucanjem u taoce kao odvraćanje od izraelskog napada.
Izrael je 2011. razmenio više od 1.000 zatvorenika za oslobađanje vojnika Gilada Šalita, kojeg je Hamas držao pet godina. Ali Izrael će dobro razmisliti pre još jednog velikog oslobađanja zatvorenika, jer je jedan od ljudi koji su oslobođeni u toj razmeni bio Jahja Sinvar, koji je od tada postao Hamasov politički lider u Gazi.
Ono što bi takođe moglo da utiče na trajanje i ishod kopnene ofanzive jeste kako reaguju izraelski susedi.
Može se suočiti sa sve većim zahtevima Egipta, koji deli granicu sa Gazom i koji već traži da se pomoć dozvoli preko graničnog prelaza Rafa.
„Što više budu trpeli stanovnici Gaze nakon izraelske vojne kampanje, to će se Egipat suočiti sa većim pritiskom da izgleda kao da nije okrenuo leđa Palestincima“, kaže Ofir Vinter sa Izraelskog instituta za studije nacionalne bezbednosti.
Ali to se neće proširiti na Kairo koji dozvoljava masovni prelazak stanovnika Gaze u Egipat ili vojno deluje protiv Izraela u njihovo ime, veruje on.
Pod lupom je i severna granica Izraela sa Libanom.
Do sada je bilo nekoliko prekograničnih napada u koje je uključena islamistička militantna grupa Hezbolah, ali oni nisu predstavljali novi front protiv Izraela.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
Iran, glavni sponzor Hezbolaha, već preti da će pokrenuti „nove frontove“ protiv Izraela. Oni su bili u fokusu upozorenja američkog predsednika Džoa Bajdena ove nedelje, kada je rekao: „Svakoj zemlji, bilo kojoj organizaciji, svakome ko razmišlja da iskoristi ovu situaciju, imam jednu reč: Nemojte!“
Američki nosač aviona poslat je u istočni Mediteran da istakne tu poruku.
Ako bi Hamas bio značajno oslabljen, pitanje je šta bi bilo na njegovom mestu.
Izrael je povukao svoju vojsku i hiljade doseljenika iz pojasa Gaze 2005. godine i neće imati nameru da se vrati kao okupaciona sila.
Ofir Vinter veruje da bi promena vlasti potencijalno mogla da otvori put za postepeni povratak Palestinske vlasti (PA), koju je Hamas izbacio iz Gaze 2007. PA, koja nije militantna grupa, trenutno kontroliše delove Zapadne obale .
Egipat bi takođe pozdravio pragmatičnijeg suseda, tvrdi on.
Devastirana infrastruktura Gaze će na kraju morati da se obnovi na način na koji je bila posle ranijih ratova.
Čak i pre Hamasovih zločina u Izraelu postojala su stroga ograničenja za ulazak „robe dvostruke namene“ u Gazu koja je mogla da ima vojnu i civilnu ulogu. Izrael će želeti da uvede još teža ograničenja.
Bilo je poziva za široku tampon zonu duž ograde sa Gazom kako bi se pružila veća zaštita izraelskim zajednicama. Bivši šef bezbednosne službe Šin Bet Joram Koen veruje da će biti potrebna zona „pucanja na licu mesta“ od 2 km da bi se zamenila postojeća zona.
Kakav god bio ishod rata, Izrael će želeti da osigura da se sličan napad nikada više ne ponovi.
BONUS VIDEO: Hamas napao Izrael