Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir su Ales Bijaliacki iz Belorusije, ruska Organizacija za ljudska prava Memorijal i ukrajinska organizacija za ljudska prava Centar za građanske slobode. Za širu javnost ova imena možda nisu poznata koliko neki raniji dobitnici poput Baraka Obame, ali poruka koja je poslata dodeljivanjem nagrade baš njima je vrlo jasna.

Svi ovogodišnji dobitnici su protivnici ruskog predsednika Vladmira Putina i Putinovog saveznika Aleksandra Lukašenka.

„Ovogodišnji dobitnici predstavljaju građansko društvo u svojim zemljama. Godinama promovišu pravo na kritiku vlasti i štite temeljna ljudska prava građana. Dirtektno se trude da dokumentuju ratne zločine, kršenja ljudskih prava i zloupotrebe vlasti. Zajedno demonstriraju važnost građanskog društva za mir i demokraciju“, navodi se u obrazloženju Norveškog Nobelovog odbora.

Aleš Beljacki je bio jedan od pokretača demokratskog pokreta u Belorusiji, koji se pojavio sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Osnovao je organizaciju Viasna (Proleće) 1996. godine. Viasna je evoluirala u široku organizaciju za ljudska prava, koja je dokumentovala i protestovala protiv upotrebe torture od strane vlasti protiv političkih zatvorenika.

BREAKING NEWS:
The Norwegian Nobel Committee has decided to award the 2022 #NobelPeacePrize to human rights advocate Ales Bialiatski from Belarus, the Russian human rights organisation Memorial and the Ukrainian human rights organisation Center for Civil Liberties. #NobelPrize pic.twitter.com/9YBdkJpDLU

— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 7, 2022

Organizaciju za ljudska prava Memorial osnovali su aktivisti za ljudska prava u SSSR-u sa ciljem da osiguraju da žrtve ugnjetavanja komunističkog režima ne budu zaboravljene. Memorijal je, tokom čečenskih ratova prikupljao informacije o zlostavljanjima i ratnim zločinima nad civilnim stanovništvom od strane ruskih i proruskih snaga. Zbog toga je 2009. godine ubijena šefica ogranka Memorijala u Čečeniji Natalija Estemirova.

Centar za građanske slobode iz Ukrajine osnovan je u cilju unapređenja ljudskih prava i demokratije u Ukrajini, a nakon ruske invazije na Ukrajinu rade na identifikaciji i dokumentaciji ruskih ratnih zločina.

Putinova skromna proslava rođendana

Simbolično, dobitnici Nobela za mir proglašeni su dan kada prvi čovek Rusije slavi 70. rođendan.

Ove godine, Putinov rođendan se obeležava skromnije nego prethodnih, ali uz dvodnevnu molitvu za predsednika na koju je pozvao patrijarh Kiril.

Naime, prethodnih godina Putin je rođendan slavio uz pešačenje po Sibiru sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom ili organizovanjem hokejaške utakmice slavnih ličnosti. Ove godine proslava će biti mnogo skromnija. Putin će, kako navodi „Moskov tajms“, ruski predsednik rođendan provodi dan na poslu, tačnije na sastanku u Sankt Peterburgu sa šefovima država iz Zajednice nezavisnih država.

Jedina velika Putinova rođendanska proslava biće održana u severnokavkaskoj republici Čečeniji. Čečenski lider Ramzan Kadirov obećao je „velike događaje“, uključujući trke konja i ceremoniju otvaranja centra za obuku džudoa nazvanog po Putinu, poznatom ljubitelju borilačkih veština.

A u Sankt Peterburgu, Putinovom rodnom gradu, lokalni umetnik izložiće u petak svoje delo „Putin sa štenetom“ – sliku veličine dva metra koja prikazuje Putina kako drži mladog psa.

„Predstavio sam Vladimira Putina kao heroja jednostavnih ljudskih priča“, rekao je umetnik Aleksej Sergienko u četvrtak u intervjuu za lokalni medij Spbdnevnik.