"Morali smo da ih sakrijemo": Kako su "kidnapovana" ukrajinska deca dovela do naloga za hapšenje Vladimira Putina

Sastajemo se samo nekoliko dana pre nego što je međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i Marije Lvove-Belove, njegove poverenice za prava deteta, zbog direktnog nadgledanja zločina kidnapovanja ukrajinske dece radi „usvajanja“ i „ponovnog obrazovanje“ u Rusiji, piše Gardijan.Naoružani Rusi koji su stigli u sirotište – dvojica maskiranih, dvojica u crnom – snimljeni su nadzornom kamerom. Kamera pokazuje da jedan čuva stražu ispred prostorije u kojoj se čuvaju zapisi, dok ostali ulaze unutra da pretražuju fajlove. Bilo je to 4. juna 2022. godine, a sirotište je do sada bilo prazno – zahvaljujući mešavini hrabrosti i domišljatosti osoblja. Ali to nije bio kraj priče.Ovo je više od obične vojne linije fronta: ovo sirotište je jedna od mnogih priča u ovom besu – među mnogima u ruskoj invaziji na Ukrajinu – i sada stvar bez presedana u međunarodnom pravu, koja seže do šefa države. Prema podacima ukrajinske vlade, 16.226 dece je deportovano u Rusiju, od kojih je 10.513 locirano, a 308 se vratilo, prenosi Gardijan.Izveštaj Laboratorije za ljudska prava Univerziteta Jejl prošlog oktobra, koji se poziva na širok spektar otvorenih izvora u Rusiji i Ukrajini, prati mnoge razloge za njihovu otmicu: uključujući takozvanu „evakuaciju“ iz državnih institucija kao što je ona u Hersonu, transfer dece u logore - često na Krimu – ponekad uz saglasnost roditelja, bilo pod prinudom ili ne.U intervjuu za Observer u Kijevu, vladina ombudsmanka za otetu decu, Darija Gerasimčuk, dodaje dodatne „scenarije“: „Oni ubijaju roditelje, iz bilo kog razloga, i kidnapuju dete. U drugim slučajevima, oni samo otmu dete direktno iz porodice, možda da bi kaznili tu porodicu. Drugi prolaze kroz zastrašujuće nazvane „filtracione logore“ – sakupljeni, indoktrinirani i pripremljeni za „usvajanje“ kakve se i sama hvalila komesarka Lvova-Belova.Kada je Herson okupiran u februaru 2022. godine, kaže Sagajdak, „imali smo 52 dece ovde – 17 stvarnih siročadi, a drugi su bili ovde iz različitih razloga – problematične porodice ili nešto slično. Znali smo da Rusi uzimaju decu i morali smo da ih sakrijemo, kao zaverenici koji vode tajnu operaciju. Čak i neki od komšija nisu znali da su ovde.”Decu su hranili trkači, od kojih su neki uhapšeni, i pušteni u dvorište 15 minuta dnevno.„Osoblje se tri meseca nadalo da će ih naša vojska nekako evakuisati“, nastavlja Sagajdak, „ali kada je postalo očigledno da se to neće dogoditi, dogovorili smo se da oni sa živim rođacima budu premešteni bakama i dekama, prijateljima ili komšijama. Ovo je ostavilo 17 stvarnih siročadi, koje je osoblje izvuklo i odvelo kući. Jedna gospođa, učiteljica, uzela je troje, od tri, sedam i osam godina".

„Morali smo da falsifikujemo dokumenta i priče da bismo prošli kroz ruske kontrolne punktove", navodi se.Bila je napeta, velika drama: „Druga žena ovde, od samo 30 godina, uzela je pet, koji nikako nisu mogli biti njeni, pa smo izmislili legendu da je pomagala trudnoj sestri dok se porodila. Morali smo da izmislimo svu medicinsku dokumentaciju i zabrinuti smo bili kada se pojavio vozač koji nije bio onaj kojeg smo planirali. Ali kada su zaustavljeni, a nepoverljivi vozač čak ispričao istinitu priču, deca su uspela da nadmudre okupatorske vojnike".Razgovor je isprekidan paljbom granata u grad. Iscrpljeni vojnici u teškoj borbenoj opremi dolaze u kafanu na predah i kafu.Kada su Rusi došli u sirotište, nastavlja Sagajdak, „sva dokumentacija koja vodi do dece je bila sakrivena“, iako su uzeli i drugi materijal. Ali onda, 15. jula, Rusi su se vratili, sa još 15 dece o kojima je trebalo brinuti, dovedeni sa tada žestokih linija fronta između Hersona i Mikoljeva na severu. Bilo je 11 dečaka i četiri devojčice, uzrasta od sedam do 16 godina, „sa raznim psihičkim smetnjama“, koji su uredno privedeni.Do 19. oktobra, Rusi su počeli da se pripremaju za povlačenje iz Hersona, „i takozvanu evakuaciju dece. Nisam mogao da sakrijem 15 dece pod nadzorom. Sagajdak je protestovao: „Ako ne znam njihovu destinaciju, ne mogu ih pustiti. Lagali su me; rekli su da idu u Geničesk, na Azovsko more. Ali kada sam pitao vozača kuda ide, on mi je odgovorio: „Krim“.Nekoliko dana kasnije, uspostavljen je kontakt sa direktorom specijalne škole u okupiranoj Novopetrovki, prema Marijupolju, koji je „pratio decu tri dana i pratio ih do grada Anape, u Krasnodarskom kraju u Rusiji“. U tom trenutku su pozvani „dobrovoljci“ da pokušaju da vrate decu.Ukrajinci su razumljivo tajnoviti u vezi sa mrežama koje pomažu u lociranju dece. Diplomatski izvori sugerišu genijalnu umešanost nekih zapadnih vladinih agencija, rivalskih ukrajinskih i ruskih ogranaka pravoslavne crkve i evangelističkih misionara i dobrovoljaca koji rade na linijama fronta i rusko-ukrajinskoj granici. Za sada se čini da Međunarodni komitet Crvenog krsta nije bio direktno uključen. Gerasimčuk negira bilo kakvu saradnju sa MKCK.

Sagajdak neizbežno odbija da otkrije sa kim je imao posla, ali kaže da su deca prebačena u Tbilisi u Gruziji, a „vratila su se u Ukrajinu pre 10 dana – ponovo su u Nikolajevu“. Za neotkrivenim brojem druge dece iz Hersona, kaže Gerasimčuk, „još se traga“. U jednom slučaju pod istragom, Observer je saznao da su u Hersonu lokalni saradnici otkrili i oteli 28 dece skrivene u kripti crkve.Gerasimčukova kancelarija se nalazi u nekadašnjem centru za gluvu decu, koji se zaista nalazi iza tematskog parka dinosaurusa na periferiji Kijeva. Tamo ona elaborira o odvođenju dece u navodne „kampove za zdravlje i odmor“, na šta roditelji ponekad pristanu, bilo pod prinudom, ili samo da bi svoju decu zaštitili od nemilosrdnog granatiranja.„Odvode ih na okupirani Krim ili u Rusiju“, kaže Gerasimčuk, „ponekad su prelazili iz kampa u kamp, a datum njihovog povratka prođe, bez znakova da su pušteni“.Ona dodaje: „Smatramo da neki od njih uopšte nisu logori, već psihijatrijske ustanove".Pošto je teritorija bila nemilosrdno okupirana u februaru 2022, ona objašnjava: „Ukrajinska vlada je bila u stanju da brzo evakuiše decu sa istoka i juga. Ali naravno ne svi. Ovo je stara priča sa Rusijom: sve je ovo bila haotična situacija, ali oni su imali plan, da budu izvršeni – i to su uradili. Još uvek ne znamo koliko je dece oteto iz Donjecka i Luganska tokom okupacije 2014. godine".„Brojke nisu konačne“, dodaje Gerasimčuk. "One su najbolje procene koje možemo da napravimo." Ona pušta široko rasprostranjeni video snimak 12-godišnjaka po imenu Olesandr, kidnapovan iz Marijupolja i odveden u kamp na istoku, kome je rečeno da njegovoj majci „ne treba“ i da će biti smešten kod hranitelja u Rusiji. Iz očiglednih razloga, kaže ona, „sama deca nisu spremna da razgovaraju sa novinarima“. Sada su svedoci u međunarodnoj krivičnoj istrazi.Nakon izdavanja naloga, vratio sam se da vidim Gerasimčuk, koja je rekla da je „održala jedan ili dva sastanka“ sa predstavnicima MKS-a i da je stav vlade bio da insistira da slučajevi otete dece budu „deo za genocid, iako smo svesni većeg tereta dokazivanja”. Vlada i njena agencija, kako je rekla, „razrađuju kako će se nastaviti konfiguracija saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom“.BONUS VIDEO: Putin o ratu u Ukrajini

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=putinoratuuukrajini-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5406907"]