0
Evropski lideri su pokazali snažnu demonstraciju prkosa — i podrške Ukrajini — dok su se u četvrtak okupili na istorijskom samitu u bivšoj sovjetskoj zemlji Moldaviji, samo nekoliko kilometara daleko od ukrajinske granice.
Ali čak i dok je preko 40 lidera obećalo svoju solidarnost sa Ukrajinom na drugom skupu takozvane Evropske političke zajednice, teškoća u održavanju tog jedinstva bila je vidljiva. Pre i tokom samita, lideri su zaštitili i zauzeli konkurentske pozicije o sve spornijem pitanju — koje bezbednosne garancije zapadni savez može dati Kijevu kako bi osigurao da se Rusija, ako ikada bude istisnuta, neće vratiti.
Francuski predsednik Emanuel Makron utabao je put u sredu, moleći saveznike da Kijevu ponude „opipljive i kredibilne” bezbednosne garancije – što je promena francuske pozicije. Njegov nemački kolega Olaf Šolc u četvrtak je bio više neodlučan, odbijajući da pruži bilo kakve detalje i ukazujući da bi to moglo biti pitanje za posle rata.
U tom kontekstu, lider Ukrajine Vladimir Zelenski pridružio se liderima u iznenađujućem nastupu. Pod čistim plavim nebom, Zelenski je postavio dva eksplicitna zahteva: jedan, „jasan poziv“ za pridruživanje NATO-u — još jedan predmet koji deli saveznike — i „bezbednosne garancije na putu ka članstvu u NATO-u“.
I jedno i drugo, rekao je, „potrebno je“.
Različite pozicije ilustruju opterećena pitanja koja predstoje dok Zapad nastoji da se drži zajedno protiv Rusije, a rat se nastavlja. Ipak, za sada je jedinstvo i dalje dominantna retorička tema kada se okupljaju evropski lideri, prenosi Politiko.
„Samit nam je pokazao koliko je vredna Evropska politička zajednica“, rekla je predsednica Moldavije Maja Sandu kada se samit bližio kraju. „Pokazali smo da smo porodica, snažna i ujedinjena porodica evropskih nacija koje zajedno deluju kako bi kontinent učinili jačim — ujedinjenijim i mirnijim“.
Molba Zelenskog
Samit u zamku Mimi, vinogradu samo 20 kilometara od ukrajinske granice, počeo je emotivno dolaskom Zelenskog.
Sandu je poželeo dobrodošlicu ukrajinskom predsedniku ispred ostalih lidera, zahvalivši mu se što je „čuvao Moldaviju bezbednom“. Slika dva uz rame, čije se zemlje u različitim stepenima bore protiv ruske agresije, bila je moćan simbol.
Ali pošto je Kijev bio pod sve jačim napadom ruskih bombi, Zelenski je brzo prešao na svoju molbu, tražeći od saveznika da Ukrajini daju čvrste bezbednosne garancije i posvećenost članstvu u NATO-u na predstojećem samitu NATO-a u Litvaniji. NATO se 2008. složio da će Ukrajina na kraju postati članica, ali nikada nije ponudio čvrsto obećanje ili vremenski okvir.
Iako je malo verovatno da će Zelenski dobiti sve što želi na julskom skupu, o oba pitanja se trenutno žestoko raspravlja.
Makron je postavio scenu u sredu kada je okrenuo glave svojim najskorijim do sada izjavama o bezbednosnim garancijama.
„Zalažem se — i to će biti tema kolektivnih razgovora u narednim nedeljama — da se daju opipljive i kredibilne bezbednosne garancije iz dva razloga: Ukrajina štiti Evropu danas i ona daje Evropi bezbednosne garancije“, rekao je on.
Ali nemački kancelar Šolc je bio oprezniji.
„Jedna stvar je vrlo jasna: mi sada dajemo svoj doprinos podršci Ukrajini. Uvek smo govorili da moraju postojati i garancije za mirovni poredak posle rata. Nemačka će tome dati doprinos“, rekao je on.
Šolc je tada odbio da bude uvučen u detalje diskusije, čak i kada se ona pomerila na centralno mesto.
Ipak, i Šolc i Makron su potvrdili da saveznici aktivno razgovaraju o toj temi i da rade na koordinaciji svojih pristupa uoči samita NATO-a.
Govoreći u četvrtak u Oslu, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg bio je na sličan način oprezan kada je govorio o osetljivoj temi.
„Kada se rat završi, moramo osigurati da se istorija ne ponovi, da ovaj obrazac ruske agresije na Ukrajinu zaista prestane i stoga moramo imati uspostavljene okvire za pružanje garancija za ukrajinsku bezbednost nakon završetka rata, tako da se istorija ne ponavlja“, rekao je on.
Nedostatak jasnoće odražava složenost ponude — ili čak definisanja — „bezbednosnih garancija“ za drugu zemlju. Evropa takođe možda čeka da uzme svoj znak od SAD. Jedna opcija na stolu mogla bi da odražava bezbednosni model koji obavezuje SAD i Izrael, koji daje prioritet transferu oružja i dugoročnim obavezama podrške.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Ipak, Šolc je, govoreći na kraju samita, želeo da naglasi da je pomoć Ukrajini u odbrani „zadatak koji je pred nama“. I odbacio je članstvo Ukrajine u NATO-u u ovom trenutku.
„Postoje jasni kriterijumi za članstvo. Ne možete, na primer, da imate granične sukobe“, rekao je on – očigledna referenca na Ukrajinu.
Šolcove primedbe odražavaju široko shvatanje da Ukrajina ne može da se pridruži NATO-u sve dok je aktivno u ratu sa Rusijom. Ali ukrajinski zvaničnici žele da lideri NATO-a ponude konkretan politički gest da je Kijev barem na putu članstva.
Neki saveznici u NATO-u su voljni da budu daleko grublji od Šolca po tom pitanju, pre svega oni koji predstavljaju baltičke zemlje, ističući još jednu pukotinu koja razdvaja saveznike.
„Jedina bezbednosna garancija koja funkcioniše… je članstvo u NATO-u“, rekla je u četvrtak estonska premijerka Kaja Kalas, ponavljajući poruku Zelenskog.
BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu