0
"Sagorevanje plastike uvek je vrlo opasno jer uz trenutno zagađenje vazduha i okoline ima i dugotrajne posledice zbog taloženja raznih opasnih čestica u okolini", upozorava toksikolog Franjo Plavšić na moguće probleme zbog velikog požara u Osijeku.
Dodaje da je uvek kad gori plastika izuzetno velika opasnost i za ljude i za okolinu.
„Osim ugljen-monoksida i dioksida pojavljuju se i drugi gasovi, ali i zbog svoje kancerogenosti vrlo opasni dioksin. Tokom takvih požara nastaje puno opasnih produkata i zato je važno da ljudi slušaju uputstva nadležnih službi pogotovo da ne ostaju na otvorenom“, objašnjava Plavšić za Jutarnji list.
Dodaje da je važna dobra zaštita vatrogasaca koji takve požare treba da gase samo pod punom opremom, jer ne smeju da udišu vazduh sa otvorenog već da imaju opremu sa kiseonikom.
„Isto se odnosi i na policajce koji obezbeđuju mesto požara. Dobar primer je požar u zagrebačkoj spalionici Puto kad su policajci koji su obezbeđivali teren na kraju završili u bolnici na Jordanovcu“, objašnjava potrebu za zaštitom Plavšić.
Naglašava da se problemi neće završiti nakon gašenja osječkog požara. Naime, vazduh će se verovatno raščistiti brzo uz pomoć vetrova, ali problem bi mogla da budu polja i vrtovi.
„Problem nisu samo gasovi već i čestice koje se na tlu mogu taložiti jako dugo. Dioksini i dibenzodioksini mogu da se zadrže godinama na poljima ili u vrtovima koji onda postaju neadekvatni za upotrebu odnosno uzgoj hrane za ljude i stoku“, upozorio je toksikolog.
Požar koji je buknuo noćas na deponiji uskladištene plastike osječke kompanije „Drava International“ proširio se i na zgradu, a vatrogasci su iz objekta izvukli 1.500 litara natrijuma i 1.000 litara hidroklorida (HCL), saopštili su u sredu iz Hrvatske vatrogasne zajednice.
O opasnostima požara za disajni sistem Jutarnji list je razgovarao i sa akademikom Miroslavom Samaržijom, načelnikom klinike za plućne bolesti KBC-a Zagreb.
„Kod požara vrlo lako stradaju disajni putevi, pa je zato izuzetno važna prevencija odnosno da se sve preduzme da se zaštite pluća i bronhije. Naime, kod onih koji su izloženi takvom dimu najpre se događa direktno gušenje koje nastaje zbog ugljovodonika odnosno nedostatka kiseonika, a osoba ima osećaj kao da tone u vodu i zato je vrlo važno omogućiti joj da što pre dođe do kiseonika. Uz to, ono što sagoreva direktno iritira disajne puteve odnosno oštećuju se stanice respiratornog epitela i to izaziva imunološku reakciju organizma“, objašnjava akademik.
Pročitajte još...
Dodaje da se kod ljudi koji se nadišu bilo kakvih toksičnih gasova direktno iritira i oštećuje respiratorna sluznica i epitel. To izaziva respiratorne infekcije koja se moraju, ponekad i duže vreme, lečiti.
„Moguć je i kasniji loši učinak na disajni sistem odnosno oštećenja za koje se ne zna hoće li biti zaceljena brzo ili sporo. Ceo disajni trakt je pun osetljivih stanica, a ono što nastaje bilo kakvim gorenjem snažno oštećuje te puteve čak i gore nego, na primer, duvan. Zato oni koji nisu uključeni u gašenje trebaju što pre da se sklone sa područja požara ne bi li zaštitili svoje zdravlje“, kaže Samaržija.
