6
Studenti su grupa koja ima najviše predrasuda o vakcinama, samim tim je i procenat vakcinacije ove populacije jedan od najnižih u Srbiji i svetu. Mladi u našoj zemlji odlučno su poručili da ne žele da prime vakcinu, što izaziva veliku zabrinutost lekara. Situacija u Evropi se ne razlikuje mnogo. Najnoviji podaci pokazuju da je Švedska ubedljivi lider kada je reč o vakcinaciji studenata, dok susedna Bosna i Hercegovina ima najgore brojke.
Iako je Srbija lider regiona kada je reč o vakcinaciji, postoji grupa koja ima izuzetno negativne stavove o vakcinama. Kako je više puta isticano, studenti ne veruju u delotvornost vakcine, iako lekari upozoravaju na sve veći broj zaraženih u starosnoj dobi 18-24. Opšte zastupljeno stanovište studenata koji ne žele da se vakcinišu je da koronavirus neće razviti teže oblike bolesti kod osoba koje su na vrhuncu snage i nemaju hronične bolesti. Ipak, period iza nas pokazuje drugačije stanje stvari.
POGLEDAJTE JOŠ:
Naime, istraživanja su pokazala da je superprenosilac virusa osoba do 25 godina starosti, nevakcinisana, obrazovana i ne poštuje mere nošenja maske i socijalne distance. Jednom rečju – student.
Švedska je lider u Evropi sa oko 70 procenata vakcinisanih studenata. Ovo ne treba da čudi obzirom na svest i disciplinu koja postoji u skandinavskoj zemlji. Za razliku od ostatka sveta, Švedska nikada nije insistirala na strogom karantinu. Jedini apel koji je švedska vlada uputila stanovništvu jeste onaj o vakcinaciji, koji je naišao da odlične rezultate.
Italija je jedna od zemalja koje je koronavirus najviše pogodio i odneo veliki broj života. Iz tog razloga, sprovedena je snažna kampanja o vakcinaciji koja je urodila plodom. Studenti su shvatili ozbiljnost situacije u kojoj se država nalazi, te je zasad oko 60 procenata primilo vakcinu protiv koronavirusa.
Na trećem mestu po procentu vakcinisanih studenata u Evropi nalazi se Danska. Država u kojoj vlada opšta saglasnost da je vakcina jedini način da svet pobedi ovu pošast, vakcinisala je 57 odsto grupe koja važi za najneodlučniju. Iako su dosadašnji rezultati povoljni i deluje da će se pozitivan trend nastaviti, danske vlasti smatraju da je neophodno poboljšati kampanju koja će ubediti sve stanovnike da je vakcina lek.
Dansku sledi Austrija, u kojoj je 55 odsto studenata primilo vakcinu protiv koronavirusa. Građanima su na raspolaganju Fajzer i AstraZeneka. Premijer Sebastijan Kurc nedavno je istakao da je cilj vakcinacija barem 80 odsto ovog dela populacije, jer su studenti grupa koja najviše širi virus.
Iako se Španija prošle godine teško izborila sa naletom koronavirusa, sada se nalazi na petom mestu u Evropi po vakcinaciji studenata. Zemlja je sa masovnom vakcinacijom otpočela u aprilu ove godine, a najveći napori uloženi su upravo u one koji predstavljaju opasnost po ugrožene grupe. Strategija je uspela i pokazuje odlične rezultate, ali lekari smatraju da ovaj procenat u narednim mesecima mora biti viši.
Belgija je do septembra izvršila imunizaciju oko 50 odsto studenata, što je stavlja na šesto mesto. Iako se ne radi o lošem procentu, sama država nije zadovoljna odzivom za vakcinaciju. Obzirom na broj zaraženih, belgijske vlasti smatraju da mnogo veći broj superprenosioca mora biti vakcinisan, kako bi se širenje virusa suzbilo u epicentru.
Francuska je nedavno uvela obaveznu vakcinaciju za sve zdravstvene radnike. Plan Emanuela Makron bio je da studenti i mladi starosti od 18 do 24 godine budu sledeći, ali do toga nikada nije došlo. Demonstranti su izašli na ulice širom Francuske, kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog odluke koja, prema njihovom mišljenju, krši ljudska prava i slobode. Oko 49 procenata vakcinisanih studenata nije dovoljno da populaciju zaštiti od virusa, pa postoji bojazan da će broj zaraženih i teško bolesnih rapidno skočiti u narednom periodu.
Iako bi mnoge zemlje regiona bile zadovoljne procentom od 48 procenata vakcinisane „najteže grupe za saradnju“, Norveška je razočarana svojim rezultatom. Mladi u toj zemlji svesni su posledica pandemije, ali ne u dovoljnoj meri da prevaziđu nepoverenje u vakcine svetskih proizvođača.
Velika Britanija je jedan od lidera Evrope i sveta kada je vakcinacija protiv koronavirusa u pitanju, ali ne i kada se radi o studentima. Cilj je bio vakcinisati preko 50 odsto ove populacije do avgusta, ali on nije ostvaren. Sa 47 procenata, Velika Britanija ima jedan od lošijih rezultata u Evropi, ako izuzmemo Zapadni Balkan.
Zapadni Balkan oduvek je bio plodno tlo za se vrste terorija zavere i sumnje, što je dodatno potvrđeno kada je svet pogođen pandemijom koronavirusa. Naš region beleži jako male procente vakcinacije, naročito kada su u pitanju studenti. Veliko nepoverenje u vakcine vlada, a vlasti svih regionalnih zemalja nisu učinile mnogo da ubede grupu najobrazovanijih da je vakcina način koji će sve izbaviti iz korona pakla.
Ne čudi što je Slovenija sa 35 odsto vakcinisanih studenata i po ovom pitanju lider regiona, dok je Hrvatska prati sa 23 procenata. Iako su vakcine u Srbiji odavno dostupne, a građanima je ponuđena mogućnost izbora cepiva, naša zemlja nalazi se na trećem mestu sa 20 procenata vakcinisanih. Upkos manjem broju stanovnika, susedna Crna Gora nije uspela da ubedi studente u neophodnost vakcinacije, pa trenutno beleži oko 15 procenata vakcinisanih. Na poslednjem mestu je Bosna i Hercegovina, koja ima katastrofalne rezultate kada je reč o opštoj vakcinaciji. Samo 10 procenata stanovništva je vakcinisano, a smatra se da studenti čine samo 2 odsto te cifre.
BONUS VIDEO Sukobi na antivakcinacionom protestu u Atini
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
