1
Pre oko nedelju dana u svetske medije stigla je vest da je Argentina zatražila od NATO-a da postane jedan od globalnih partnera ovog bezbednosnog saveza. Ministar odbrane Argentine, Luis Petri, predao je pismo zameniku generalnog sekretara ove organizacije, kojim južnoamerička država izražava želju da postigne najviši nivo saradnje sa Alijansom. Neposredno pre ove vesti, vlada u Buenos Ajresu najavila je da će od Danske kupiti 24 američka lovačka aviona F-16 i da je za to dobila odobrenje Pentagona. Mnogima ove vesti mogu delovati kao iznenađenje, zbog prethodnih obrazaca ponašanja argentinskih vlasti i izraženog skepticizma u odnosu na Zapad, koje izgleda naglo jenjava.
Od mometa kada je stupio na dužnost krajem 2023, novi predsednik ove države Havijer Milej čini niz radikalnih zaokreta. Jedan do takvih zaokreta očigledno predstavlja i spoljnopolitičko usmerenje latinoameričke države, koja se u brojnim sferama pomera od Pekinga ka Vašingtonu. Na samom početku svog mandata ovaj lider je odlučio odustane od članstva Argentine u BRIKS-u i time pošalje poruku da će spoljna politika ove države zabeležiti promene. Pre zahteva za NATO partnerstvo i kupovine F-16 aviona, usledio je niz identičnih poteza.
Za razliku od svojih latinoameričkih kolega, poput predsednika Brazila Lule Da Silve, Milej je pokazao želju da pomogne Ukrajini. Na svojoj inauguraciji ugostio je ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i najavio mu da razmatra slanje vojne pomoći zajedno sa zapadnim državama, kao i organizaciju latinoameričke konferencije podrške Kijevu krajem 2024. Argentinski predsednik najavio je u poseti Izraelu da će premestiti ambasadu u Jerusalim i promeniti zakon kojim će Hamas proglasiti terorističkom organizacijom. Ovim potezima, novi lider latinoameričke države napraviće dodatne razlike u odnosu na svoj komšiluk, koji je bliži palestinskoj poziciji.
Osim vojnih i političkih pitanja, gde je primetno dosta rapidno vezivanje Argentine za Zapad, slične poteze nova vlast pokušava da uspostavi i u ekonomskim odnosima. U svojoj kampanji Milej je govorio o „dolarizaciji“ ekonomije ove države kao načinu kontrole neodgovorne monetarne politike, karakteristične za prethodne vlasti, ali deluje da je u pitanju manje realističan potez.
U međuvremenu, Argentina pokušava da se dodatno veže za SAD u oblastima gde taj prostor postoji. Trenutno, u strukturi izvoza ove države, Kina čini oko 8,4 odsto, a SAD oko 6,6 odsto, gde je investiciono prisustvo Pekinga bilo značajno veće i zbog političkih odnosa. Novi predsednik je u kampanji govorio da će prekinuti saradnju sa „komunističkim vlastima Kine“ i prekinuti sve trgovinske odnose sa ovim režimom. Obzirom na to da takav zaokret nije moguć sa trenutnim stepenom povezanosti dve ekonomije, politika je, ipak, ublažena.
Na drugoj strani, kroz nekoliko konkretnih inicijativa deluje da postoji želja Buenos Ajresa da kroz praktične mere izgradi nove ekonomske odnose sa Amerikom. Jedan od načina da se navedene veze prodube je da Argentina od Vašingtona dobije takozvani trgovinski status „FTA partnera“. Dobijanjem ovog statusa bi i argentinske kompanije mogle da imaju bolje izvozne mogućnosti za američko tržište, kao i da koriste povoljnosti Bajdenovog „Zakona o smanjenju inflacije“ koji obuhvata ogromne subvencije za zelene industrije.
Tokom prethodne godine, Havijer Milej je u poseti SAD-u navodno lobirao za ovu opciju tokom sastanaka koje je imao sa savetnicima predsednika Bajdena, Huanom Gonzalesom i Džejkom Salivenom, ali i bivšim predsednikom Amerike Bilom Klintonom. Deluje da u Vašingtonu administracija razmatra ovaj vid liberalizovanja trgovine, prvenstveno zbog potražnje za argentinskim litijumom, jer je ova država njegov četvrti najveći proizvođač na svetu i potreban je američkoj industriji električnih automobila. Osim ove teme oko koje se Huan Gonzales oglašavao, već danas su SAD najveći kupac argentinske nafte sa preko 60 odsto udela, te saradnja u oblasti energetike nije strana dvema stranama.
SAD takođe i načelno podržavaju reformske razgovore ove države sa MMF-om oko prevazilaženja finansijskih problema koji postoje decenijama. Početkom aprila, Međunarodni monetarni fond (MMF) je čak pozdravio „impresivan“ napredak koji je postigao predsednik Havijer Milej od stupanja na dužnost. Slične komentare dao je i američki državni sekretar Entoni Blinken u svojoj poseti argentinskom lideru u februaru ove godine.
To jeste zanimljiv razvoj događaja, jer je Havijer Milej u svojoj prošlosti više gravitirao Republikanskoj partiji i Donaldu Trampu, sa kojim se i susreo na godišnjoj desničarskoj CPAC konferenciji u Vašingtonu ove godine. Uprkos tome i njegovim afinitetima prema bivšem predsedniku Amerike, deluje da postoji strateški pravac nove vlasti u Buenos Ajresu da se vezivanje za Zapad radi preko Vašingtona, ko god bio na vlasti. Ukoliko dođe do promene u Beloj kući u novembru, a Donald Tramp se vrati na vlast, Milej će izvesno imati još bolji prolaz do samog vrha američke administracije, kojoj će biti potreban primer republikanske ekonomske agende koja negde daje rezultate.
POGLEDAJTE JOŠ:
Naravno, Argentina neće tako lako postati „51. američka država“ i bez problema se odreći kineskog uticaja. Prethodne vlasti ove države izgradile su dubinske odnose sa Pekingom, te ova mnogoljudna država obezbeđuje finansiranje za desetak tekućih infrastrukturnih projekata u Argentini, turbine za hidrocentrale, projekte koji se tiču od železnice i solarnih farmi do svemirskih stanica i postrojenja za proizvodnju đubriva. U nedostatku zapadnog kapitala i manjka američkog poverenja u ekonomsku budućnost ove države, vakum je iskoristila Kina, a peronističke vlasti u Buenos Ajresu u kineskom kapitalu videle su pojas za spasavanje. Milej trenutno vidi partnere na drugom mestu i potrudiće se da ovaj vid zavisnosti smanji, a potezi u prvih manje od šest meseci vlasti pokazuju da je u tome spreman daleko da ide.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
