Mihaela Berak danas je trebalo da proslavi 21. rođendan. Ipak, umesto slavlja, s tugom u srcu i suzama u očima, prisećaju je se njeni roditelji, rodbina i prijatelji. Mihaelin život naglo je završen 21. septembra ove godine, kada ju je iz službenog pištolja ubio mladi policajac Marko Smažil, s kojim se kratko viđala, prenosi Index.hr.
Mihaela Berak rođena je 18. novembra 2002. godine u Osijeku. Bila je odlična učenica tokom celog školovanja. Njena mama Jadranka ispričala je kako je testiranje u osnovnoj školi pokazalo da je nadprosečno darovito dete. Priča i kako je odmalena znala šta želi, počevši od toga šta će obući za vrtić, pa kasnije šta će raditi i postati u životu. Mihaela je, kaže njena majka, kao malena volela sport, ples, muziku, ukosnice, štikle, šminku, slatkiše i druženje s prijateljima.
„Deda ju je zvao ‘radosti moja’ jer je svojom blizinom širila radost i ljubav“, kazala je Mihaelina majka.
Trenirala je gimnastiku, a najveća ljubav su joj bili rukomet i taekvondo. Volontirala je u raznim područjima, a upisala je studije socijalnog rada jer je želela da pomaže ljudima, posebno deci. Njena mama priča kako je Mihaela saosećala s ljudima kojima je pomoć potrebna, posebno s decom bez roditelja, prenosi Index.hr.
„Volela je svoj Osijek. Videla je budućnost u njemu. Ponosna je bila na tatu branitelja i uvek je isticala ljubav prema svojoj domovini. Za svakoga je imala lepu reč, utehu, vremena, po koju šalu i mnogo ljubavi. Imala je poseban smisao za humor. Kuća je odzvanjala smehom nakon priča o njenim dogodovštinama iz škole, s posla ili putovanja“, priseća se njena majka.
„Volela je da sluša Matiju Cveka, Dinu Merlina, Olivera Dragojevića i Đorđa Balaševića. Brinula je o svom izgledu i redovno vežbala. Radila je preko Studentskog centra mnogo poslova, a svi su imali samo reči hvale za njenu marljivost i predanost poslu“, pojašnjava ona.
Kako kaže Jadranka, uživala je u tome što je svojim radom mogla sebi da priušti polaganje vozačkog ispita i putovanja s prijateljima. Veoma brzo je učila. Bila je komunikativna, vedra i zanimljiva osoba.
Inteligentna i empatična. Svi su je voleli. Svojom blizinom uveseljavala je ljude oko sebe. Pamte se njen osmijeh i pogled pun saosećanja. Pomagala je i drugima u učenju i savetima u rešavanju problema. Trudila se da niko ne bude tužan i zanemaren.
„Njenu su blizinu voleli jer je svakoga ispoštovala i dala mu vetar u leđa. Verovala je da je sve rešivo, da se za prijatelja može sve. Nije dopuštala da se neko ogovara u njenom prisustvu. Uvek je imala vremena za svakoga. Svakome je uputila lepu reč i dala podršku kad mu je bilo najteže. Verovala je u dobro u ljudima. Mislila je da je u svakome samo pozitivno i da je svet sigurno mesto“, rekla je Mihaelina mama Jadranka.
Mihaelinoj mami javilo se mnoštvo Mihaelinih prijatelja i poznanika, a ovo su poruke nekoliko njih.
„Ja se sećam vas i topline vašega doma, posebno vaše ljubavi prema Mihaeli i Vlatki. Prošlo je neko vreme od onoga što se dogodilo, ali znam da će vas to dugo boleti. Možda s vremenom postane lakše, iskreno se nadam. Ne mogu ni pomisliti kroz što trenutno prolazite. Htela sam vam reći kako Mihaelu pamtim kao malu bombicu energije.
Mislim da nikad neću zaboraviti njen osmeh i njen humor, takve se osobe ne zaboravljaju. Pamtim je kao nekoga ko je bio živ, ko je voleo da živi, kao nekoga ko nije dao na sebe i ko je čuvao one koje voli. Kao nekoga ko je voleo ledenice iz Asteka, igrao Monopol i Kenta, šetao Rexija i prodavao šljive kod Kauflanda.
Kada sam bila bolesna, donosila mi je beleške kući. Moji roditelji i moja baka sećaju se njenog širokog osmeha kada pozvoni na vrata i pita jesam li ja kod kuće. Mihaelu nisam dugo videla, u prolazu par puta otkako smo krenuli na faks, ali neću zaboraviti kako bi me uvek veselo pozdravila iako se nismo dugo družile. Ona mi je u određenom periodu života bila potrebna da bi me naučila kako voleti neke stvari, kako ne samo prolaziti kroz život nego ga uistinu živeti jer samo je jedan.
„Zapaliću sveću ispred vaše zgrade, gde smo se tri leta zaredom igrali svaki dan, bilo je neopisivo teško, zato ne mogu ni zamisliti kako je vama. Želim da vam izrazim svoje iskreno saučešće i nadam se da ćete se zbog ovoga još više voleti i čuvati kao porodica. Mihaela, kao što znam da će zauvek biti sa mnom, tako znam da će zauvek biti s vama, u to budite sigurni“, Ivina je poruka o Mihaeli.
„Draga moja Miha, nažalost, više nisi s nama i beskrajno nam svima nedostaješ. Volela bih da ti mogu zahvaliti za sve predivne trenutke provedene s tobom. Otkad te nema, shvatila sam kakva si zapravo prijateljica bila i koliko si na sve nas pozitivno uticala. Naša zajednička putovanja ostavitće neizbrisiv trag u mom sećanju, svi naši planovi su u trenutku nestali. Sa mnom si zauvek u mislima, svaki dan i svaki sat. Znam da si uz nas, da nas podržavaš i bodriš. Nažalost, otišla si prerano na okrutan način. Sve bih dala da te mogu ponovno videti, oberučke zagrliti i čuti onaj tvoj prepoznatljivi osmeh. Hvala ti na podršci, smehu i ljubavi koju si meni, ali i svima drugima, svakodnevno pružala. Pamtiću te s osmehom na licu i s toplinom u srcu te ćeš zauvek za mene biti moja Miha. Čuvaj nas sve odozgo, a jednoga dana ćemo ponovno biti zajedno“, napisala je jedna od njenih prijateljica.
„Mihaela je bila toliko luda, pozitivno luda, otkačena. Skroz svoja. Tu smo se prepoznali. U sećanju na nju povezujem smeh i pesmu. Obožavala je pevati; iako je bila svesna da nema dara za pevanje, pesma i emocija su je ispunjavale. Delili smo isti muzički ukus, baš smo uživali u zajedničkim interesima. Sa mnom se jako volela zezati. Na toliko sarkastičan način smo se izražavali da mi se uvek osmeh pojavi na licu kad se setim naših trenutaka. Teško mi je uuopšte opisati sve ovako. Mihaelinu energiju trebalo je osetiti! Postoji jedna reč koja savršeno opisuje Mihu, a tu reč Mihaeli je rekla profesorka u srednjoj školi. Rekla joj je da je harambaša. Od tada sam se uvek smejao zajedno s Mihaelom na tu izjavu. I uvek ću se smejati na to, sa sećanjem. Zahvalan sam za svaki trenutak proveden s Mihaelom, koji je uvek bio protkan muzikom, smehom i šalom. Uvek je tražila da joj pevam. Uvek ću i pevati i kroz pesmu se rado nje prisećati“, poruka je Mihaelinog prijatelja.
PROČITAJTE JOŠ:
Podsetimo, 21. septembra uveče, Marko Smažil, policajac koji je tek mesec i po ranije dobio službeni pištolj, upucao je Mihaelu Berak. Smažil je sam prijavio njenu smrt, prvobitno tvrdeći da se ubila.
Osječka je policija ustvrdila da se radi o ubistvu iz nehata, odnosno ubistvo je policija okarakterisala kao blaže krivično delo dovođenja u opasnost opšteopasnom radnjom ili sredstvom. Ipak, istog dana Državno tužilaštvo je prekvalifikovalo slučaj u ubistvo koje je Šmazil počinio namerno.
Iz DORH-a su ove nedelje za Index potvrdili da je Smažil još uvek u zatvoru. Prema Protokolu o zajedničkom radu policije i Državnog tužilaštva u krivičnim predmetima, policija sama odlučuje o postupanju prema tom slučaju.
Takođe, iz DORH-a su potvrdili da neće istraživati osječku policiju, čiji je šef Krunoslav Patača u nekoliko navrata branio zaključak policijskog krim-istraživanja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar