0
U proseku, Ukrajina i Rusija lansiraju na desetine hiljada granata dnevno, što je mnogo više nego što njihovi saveznici mogu da proizvedu. U jednom trenutku Rusija je ispalila u Ukrajinu istu količinu municije u jednom danu koju je Evropa mogla da proizvede za mesec dana. Stoga je invazija ruskog predsednika Vladimira Putina, na Ukrajinu mnoge zemlje naučila važnu lekciju – moraju da sednu i preračunaju nivo zaliha municije koji im je potrebna da bi bile uopšte spremne za sukob.
Nesposobnost Evropske unije da poveća proizvodnju oružja glavni je razlog akutne nestašice municije u Ukrajini.
Istraga je otkrila da su nacionalni protekcionizam, pogrešna procena i neodlučnost sprečili EU da pronađe brzo rešenje za nedostatak municije, što je direktno uticalo na uspeh Ukrajine na bojnom polju. Zapadne vlade i njihove odbrambene industrije nevoljno su pristale da investiraju u proizvodnju oružja, uključujući zajedničku proizvodnju sa Ukrajinom.
Ukrajinska odbrambena industrija počela je da proizvodi municiju tek oko dva meseca nakon početka sveopšte ruske invazije. I suočila se sa sličnim problemima kao odbrambena industrija u EU – proizvodnja je bila spora, a vlada i industrija su se međusobno krivile za nemogućnost povećanja proizvodnje.
Ubrzo nakon početka Putinove invazije, postalo je očigledno da Ukrajina koristi municiju mnogo brže nego što bi zemlje EU mogle da je proizvedu. Prema proračunima, na osnovu javno dostupnih informacija i izvora, Ukrajina koristi najmanje pet puta više municije nego što članice EU mogu da proizvedu. Do sredine aprila postalo je jasno da evropska odbrambena industrija ne može da prati rastuće zahteve Ukrajine na bojnom polju. U međuvremenu, potražnja na međunarodnom tržištu municije je rasla jer su zemlje članice EU požurile da kupe municiju kako bi popunile svoje iscrpljene zalihe. To je dovelo do dugog vremena isporuke i brzog povećanja cena.
U junu 2022. godine, četiri meseca nakon početka rata, francuski predsednik Emanuel Makron naredio je odbrambenoj industriji svoje zemlje da poveća proizvodnju – ali ne u korist Ukrajine.
Taj potez je uglavnom imao za cilj da ojača francuske akcije, rekao je za Kijev Independent francuski diplomata koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.
„Francuska politika je slična politici SAD. Prvo brinemo o našim zalihama, a zatim pomažemo drugima“, rekao je francuski diplomata.
Sredinom februara ove godine Estonija je izgubila strpljenje. Četiri estonska zvaničnika zatvorila su se u kancelariju Ministarstva odbrane i nisu izašla nekoliko dana dok nisu izneli predlog rešenja – članice EU treba da zajedno kupuju municiju, kao što su to činile sa vakcinama tokom pandemije koronavirusa.
„Da nismo došli na ovu ideju, Ukrajina bi ostala bez municije“, rekao je podsekretar za odbrambenu politiku u Ministarstvu odbrane Estonije Tuuli Duneton, koautor plana.
Na osnovu estonskog predloga, Evropska komisija je napravila plan u tri koraka.
Prvo, dajte Ukrajini milijardu evra municije iz postojećih zaliha. Zatim krenuti u zajedničku nabavku municije za Ukrajinu vrednu još milijardu evra. I konačno, zajednički proizvesti milion granata od 155 mm u roku od jedne godine.
Više od mesec i po dana kasnije, EU je krenula u akciju.
Međutim, Nemačka, Poljska, Holandija i baltičke države nisu se složile sa Francuskom i želele su da kupe municiju gde god bi je najbrže došle. Početkom maja Evropa je konačno postigla kompromis – prvo moraju pokušati da zajedno kupe municiju od proizvođača u EU ili Norveškoj, ali može doći i iz drugih krajeva ako drugačije nije moguće.
Posle dva meseca pregovora, 7. jula, EU je odlučila da uloži dodatnih 500 miliona evra za jačanje evropskih kapaciteta za proizvodnju municije.
Ovo bi trebalo da pomogne evropskoj industriji da proizvede milion granata do marta 2024. godine, prema komesaru EU za unutrašnje tržište Tijeriju Bretonu. Međutim, Ukrajini ni to neće biti dovoljno. Naime, u martu je ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov zatražio od saveznika da obezbede najmanje 250.000 artiljerijskih granata mesečno kako bi se ublažile kritične nestašice.
Ministri odbrane NATO-a usaglasili su se u junu da značajno povećaju preporučene nivoe kritične municije u zemlji u slučaju sukoba, uključujući artiljerijske granate od 155 mm. Samo Nemačka planira da poveća svoje zalihe više od deset puta, sa oko 20.000 granata na 230.000 do 2031. godine, prema dokumentu nemačkog ministarstva odbrane u koji je Blumberg ugledao.
Pre nego što postane centar odbrambene industrijske proizvodnje, Evropa će morati da reši nekoliko ključnih pitanja. Pored ograničene ponude kvalifikovane radne snage, izvođači se takođe suočavaju sa nedostatkom komponenti i birokratskim preprekama u obezbeđivanju dozvola.
Na primer, u Nemačkoj Ministarstvo odbrane zahteva odobrenje parlamenta za svaku narudžbu veću od 25 miliona evra, kojom bi se kupilo oko 7.500 artiljerijskih granata od 155 mm. To je količina koju Ukrajina potroši za manje od jednog dana.
Pročitajte još:
0
0
0
Takođe, Zapadno oružje čini samo oko 30 odsto ukrajinskog naoružanja, dok najveći nedostatak predstavljaju granate sovjetskog tipa. Pored toga, municija i oružje EU često nisu kompatibilni sa onim koje koristi Ukrajina. Kada je dugo očekivana vojna pomoć stigla brigadi stacioniranoj na ukrajinskom frontu u istočnom Donbasu, vojnici su bili oduševljeni.
Međutim, ubrzo je usledilo razočarenje jer su shvatili da je isporučena municija beskorisna. Naime, finske minobacačke granate od 120 mm ne mogu da stanu u italijanske minobacače, iako su istog kalibra.
Posle dugog razmišljanja, komandant brigade je došao do neobičnog rešenja – deset vojnika je ručno uz pomoć brusilice srezalo svih osam „repnih peraja” na svakoj minobacačkoj granati kako bi odgovaralo italijanskom minobacaču. Ukupno je trebalo ispolirati 400 granata.
BONUS VIDEO Misteriozni bljesak na nebu iznad Kijeva