0
U Crnoj Gori se u novijoj istoriji nekoliko puta dogodilo da budu počinjena masovna ubistva, u kojima su stradale i čitave porodice, ali nikada ovakvo kao juče na Cetinju.
Nikada se u novijoj istoriji Crne Gore nije dogodilo masovno ubistvo kao na Cetinju, kada je Vučko Borilović (34) pucao u blizini mesta stanovanja i tom prilikom ubio 10 ljudi, među kojima ima i dece. Kako je je potvrđeno za „Dan“ iz Uprave policije, stradao je i on, pa je ukupno poginulo 11 osoba, a šest je povređeno.
Događale su se u Crnoj Gori velike tragedije ali nikada ovakva. Još 1965. godine u Sutomoru zverski je likvidirana porodica Novaković. Petko Novaković (55), njegova majka Anđa (85) i ćerke Vera (13) i Veselinka (8) ubijeni su od nepoznatih počinilaca u zločinu, koji je u februaru te godine potresao celu Jugoslaviju, piše „Dan“.
Teško rekonstruisati užasni zločin koji polako pada u zaborav jer se mlađi stanovnici ovog primorskog mesta više ne sećaju tog zločina. Petko je bio nastavnik biologije povučen čovek koji je retko kontaktirao sa meštanima Sutomora. Te noći je u Sutomoru padao sneg što je prava retkost.
Ubistvo Petka Novakovića i njegove porodice istraživano je dugo, a istraga je išla u dva pravca – prema jednoj verziji smrt porodice posledica je osvete koja se vezuje za Drugi svetski rat, a po drugoj posredi je zavera zbog neraščišćenih odnosa sa navodnim prijateljima Novakovića.
Prema novinskim napisima iz tog doba i kazivanjima penzionisanih policajaca, Novakovići su pobijeni u noći februara 1965. godine, kada je Sutomore zadesilo snežno nevreme. Po svemu sudeći, u njihovu kuću na rivi banuo je jedan ili više ubica. Petko i njegova majka Anđa pronađeni su u kući usmrćeni tupim predmetom.
Ćerki nije bilo u kući i potraga za njima trajala je više dana. Osim policajaca, za njima su širom Sutomora tragali i brojni učenici barskih škola, koji su bili pozvani da pomognu. Njihova tela u već poodmakloj fazi raspadanja pronađena su kasnije, u žbunju pored pruge iza železničkog tunela kod hotela “Inex”.
Ovaj slučaj ostao je nerešen, a tada je za posledicu imao i smenu visokih policijskih funkcionera, koji se nikada nisu našli pred sudom.
Višestruko ubistvo dogodilo se i 30. aprila 2012. godine u selu Rijeka Marsenića, između Berana i Andrijevice. Bivši policajac i bivši zet porodice Otović, Slavko Milović iz Andrijevice, verovatno je u svojoj glavi dugo kovao pakleni plan kako da ostvari pretnje i pobije tazbinu. Epilog je poznat – četvoro mrtvih i jedna ranjena osoba. Slavko je ubio tasta Slobodana (66), taštu Danicu (64) i šuraka Zorana. Drugog šuru Željka je ranio, ali ga nije ubio jer mu je nestalo municije. Nakon toga se, pred policijskom zasedom, razneo ručnom bombom.
O mnogim masovnim ubistvima pisao je i nedeljnik Monitor, koji se bavio posebno ubistvima na severu Crne Gore.
Danas je već skoro zaboravljen teški zločin koji se dogodio u sami suton 3. juna 1992. godine u Pušonjskom Dolu kod Pljevalja, kada je Kosta Damjanović (22) likvidirao čak devet svojih seljana, a njih nekoliko ranio. Jedan za drugim, posle rafala iz njegove puške, kao snoplje padali su Jovan (61) i Radovan Ostojić (32), Vukota Zeko Martić. U kući braće Rajka (64) i Radovana Ostojića (62), osim njih dvojice ubijene su i njihove supruge Mara (60) i Radojka (50).
Radomanovoj tada trogodišnjoj unuci rafal je odsekao tri prsta na ruci. U kući Milikića, Kosta Damjanović je ubio Maru Milikić (50) i teško ranio njenog supruga Mila. Potom je u kući Šubarića ubio Dostu Šubarić (62), koja je pokušala da telom zaštiti svog bratanca Veljka. Veljko je poleteo ka ubici i posle silnog rvanja oteo mu pušku, kojom ga je ubio. Tokom Veljkove borbe na život i smrt, do te noći neprimećeni momak Kosta, uspeo je da rani Veljkovog oca Miletu i tetku Tonku.
Porodica Koste Damjanovića se potom odselila iz sela, a nedugo nakon toga njihova kuća je jedne noći izgorela u požaru… Nikada nije odgonetnuto zašto je ovaj mladić kidisao na susede i rođake. Zna se samo da je kobnog dana u ranu zoru s ocem i bratom poveo u susedno selo malog psa na vakcinaciju. Kuče je ujelo za nogu Zorana Martića, sina ubijenog Vukote. Posle toga je nastala svađa. Vukota je zakačio Kostu šakom po licu, nakon čega on nije želeo da se s njim, ocem i bratom traktorom vrati u selo. Umesto toga, otrčao je, dohvatio pušku i započeo krvavi pir, piše „Dan“.
Nekoliko meseci kasnije nova tragedija potresla je sever Crne Gore. Ovoga puta, gotovo neverovatno zvuči, višestruki ubica bio je četrnaestogodišnji Momčilo Cerović iz Čokrlija, sela udaljenog tridesetak kilometara od Bijelog Polja. Za svoje godine izuzetno dobro razvijen i dobar strelac, Momčilo je 14. februara 1993. godine u porodičnoj kući likvidirao oca Mlađena (45), majku Milevu (43), brata Mila (20), sestrića Jovana Truntića, koji još nije imao ni tri godine, te babu Mitru (70). Potom je, kako je utvrdila istraga, sebi oduzeo život iz automatske puške iz koje je, naslonivši je na pod, pucao u glavu.
Ostala je tajna zašto je četrnaestogodišnjak pobio svoju porodicu, koja se mirno spremala za spavanje.
Iste godine, devet meseci kasnije, u Bijelom Polju dogodilo se još jedno višestruko ubistvo. Devetog novembra 1993. godine, oko 20 sati, u svom domu svirepo su likvidirani Vuksan Sošić (42), radnik tadašnje Robne kuće Beograd u Bijelom Polju, supruga mu Slavica (40), daktilografkinja u Osnovnom sudu u tom gradu, kao i deca Tatjana (12) i Milosav Sošić, star samo osam godina. Masakr u roditeljskoj kući preživeo je samo jedanaestogodišnji Vladan.
Ovaj teški zločin nad mirnim ljudima počinio je njihov bliski rođak Novo Sošić (44), radnik Crnagoraputa, koji je te noći sedeo kod rođaka i gde je dočekan rakijom i kafom. Posle razgovora, u trenutku kada mu je Vuksan pružio ruku u znak pozdrava, Novo ga je snažno stegao, povukao k sebi i nekoliko puta mu zario u grudi lovački nož, koji je pre toga pripremio i sakrio u rukavu. Slavica je pokušala da pomogne suprugu, ali je i ona dočekana nožem. Sošić je potom izvadio pištolj tetejac i zapucao ka ranjenom rođaku i njegovoj supruzi, overivši ubistvo.
PROČITAJTE JOŠ:
Tri hica bio je namenio malenom Vladanu, ali ga je promašio. Potom je uleteo u dečiju sobu, i ubacivši novi šaržer, počeo da puca k Tatjani i Milosavu. Mala Tatjana, sudeći prema povredama, branila je svoj i život svoga brata golim rukama.
U hercegnovskom naselju Nemila, kobnog 31. decembra 2005. godine, oko 12 ili 13 časova, kada su svi čekali Novu Godinu i radovali se praznicima, nemilosrdno je ubijena petočlana porodica Roganović. Njihov monsturozni komšija Milan Zeković, zavio je grad od skalina u crno ubivši Slavoljuba (41) i njegovu suprugu Slavku (42) Roganović, a potom i njihove sinove Marka (8), Srđana (10) i Željka (12).
Hladnokrvni ubica svoju prvu žrtvu Roganovića, Slavoljuba, pozvao je kod sebe kući zamolivši ga da mu popravi slavinu. Kada je došao kod njega i ušao u kupatilo da obavi posao, Zeković mu je prišao sa leđa i pucao u potiljak iz pištolja marke „bereta“.
I tada se nije zaustavio, već je odlučno krenuo u svoj krvavi pohod na nevine ljude. Došao je u kuću Roganovića i pucao u Slavku i u njenog sina Srđanja. Monstrumu je i to bilo malo, pa je zatim uzeo nož i brutalno ubio Marka, a potom Željka. Dečaci su po telima imali na desetine uboda, a kako je to istraga pokazala, 27 puta Zeković je ubo Željka. Takođe, dečacima je prerezao grkljane.
Istraga je pokazala da se Željko borio sa Zekovićem, ali nije bio jak da savlada svoga dželata. Svirepi ubica je uhapšen nekoliko dana kasnije, nakon Nove Godine, u selu kod Gornjeg Milanovca, gde ima rodbinu.
BONUS VIDEO: Očevidac pucnjave u Cetinju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
