0
Mandatar za sastav italijanske vlade, od milja zvani "Super Mario" je mnogo više od bivšeg bankara.
Mario Dragi je političar koji je postao bankar, a ne obrnuto, kao što bi se očekivalo.
Pročitajte još:
Bivši predsednik evropske Centralne banke najverovatnije će postati italijanski premijer nakon što se vlada Đuzepea Kontea raspala zbog sukoba oko plana oporavka od koronavirusa. Čini se da Dragi ima podršku šireg političkog spektra kako bi formirao vladu koja će upravljati zemljom oslabljenom pandemijom bez potrebe za prevremenim izborima. Sinoć je najveća stranka u parlamentu, Pokret 5 zvezda podržao Dragijevu vladu.
Rimljanin Dragi (73), zaslužan je za spasavanje evra tokom finansijske krize pre deset godina kada je poručio da će Evropska banka „uraditi sve što je potrebno“ da zaštiti valutu EU. Ta odlučnost donela mu je nadimak „Super Mario“.
Umesto da veštine iskusnog bankara primeni u opasnim vodama italijanske politike, Dragi je pokazao veliku političku veštinu u vođenju centralne banke Evrope.
„On je sofisticiran političar koji ne može da se svede na puku ulogu bankara“, rekao je Politiku Bruno Tabači, poslanik koji poznaje Dragija još od ranih 1980ih. „Kada imate nekoga ko osam godina vodi ECB i mora da sarađuje sa šefom nemačke banke i uspešno sačuva evrozonu, šta vam više treba?“
Dragi je bio generalni direktor italijanskog trezora tokom turbulentnih 1990ih kada je talas privatizacije u Italiji bio u jeku i kada su antikorupcionaške istrage zbrisale veći deo političke elite.
Njegov otac Karlo bio je takođe zvaničnik italijanske centralne banke a Dragi je profesionalno odrastao u malom trouglu Rima koji čine Italijanska banka, Trezor i predsednička palata.
Njemu će sada biti potrebne sve veštine koje ima da bi vodio Italiju – koja ima drugi najviši dug u evrozoni i koja će dobiti najviše novca, 209 miliona evra, iz evropskog fonda za oporavak.
Prijatelji na visokim položajima
Stav da će „uraditi sve što je potrebno“ iz 2012. za mnoge je svetao primer načina na koji je Dragi uveo politiku u centralno bankarstvo. U ECB-u imao je malu grupu saradnika i mahom je sam donosio odluke, rekao je jedan zvaničnik Evropske centralne banke. Dragi je tih nekoliko reči napisao na marginama inače rutinskog govora, iznenadivši kolege u Vladajućem savetu ali i finansijska tržišta, dodao je zvanični.
„Sećam ga se kao mladog, tek postavljenog na čelo Trezora“ početkom 1990ih, rekao je Stefano Manservisi, bivši visoki zvaničnik EU koji je karijeru proveo u Evropskoj komisiji.
Manservisi je radio za bivšeg italijanskog komesara Ranijera Vanija d’Arćirafija kada je upoznao Dragija.
Dragi je imao „vrlo jasan, proevropski politički stav ali to nije bio ideološki, federalistički stav“, rekao je Manservisi. Kao generalni direktor Trezora, Dragi je bio važna politička figura jer je „Trezor uvek igrao ključnu ulogu u italijanskoj politici, a ne samo u ekonomiji“.
Kada je godinama kasnije Dragi izgovorio svoju čuvenu rečenicu, bilo je jasno da ima pokriće za to, da je formirao određene alijanse van ECB-a u koje su bile uključeni i članovi demohrišćanske CDU stranke nemačke kancelarke Angele Merkel.
Plaćanje računa
Dragi, koji je ostao siroče kao tinejdžer, odrastao je pre svojih vršnjaka.
„Sećam se da sam se kao 16-godišnjak vratio sa odmora sa prijateljem i on je mogao da radi šta hoće dok su mene kod kuće sačekala pisma i računi koje je trebalo platiti“, rekao je Dragi u nedavno objavljenoj biografiji.
Studirao je na rimskom univerzitetu La Sapienca, gde mu je mentor bio Federiko Kafe, ključna figura među kenijskim ekonomistima, koji je misteriozno nestao 1987. godine.
Dragi je studije nastavio na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) kod Franka Modiljanija, koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu, i postao je prvi Italijan koji je doktorirao na MIT-u. Modiljani je govorio da je Dragi bio „izuzetan student“, rekla je Fjorela Kostoris Padoa Skiopa, ekonomista koja je studirala sa Dragijem kod Modiljanija.
Dragi se nikada nije mešao u partijsku politiku. Kada ga je predsednik Serđo Matarela pozvao da formira vladu, mnogi Italijani su guglali da vide da li je on levičar ili desničar.
U jednom intervjuu 2015. godine Dragi je rekao da su njegova uverenja u skladu sa današnjim idejama liberalnog socijalizma. „Nisam baš pogodan za ekstremističke grupe“, rekao je on. Kostoris ga opisuje kao „američkog liberala, poput sekretarke za finansije SAD Dženet Jelen“.
Protivnik beskonačnih sastanaka bez prisustva medija i sklon da sam donosi odluke, Dragi je „veoma rezervisan i kontrolisan“, rekao je jedan italijanski zvaničnik. „Uglavnom je sam kada se susreće sa partijskim liderima“.
Iz sveta i regiona čitajte:
Pa ipak, Dragi je živopisan lik. Novinari su ga sretali u londonskom metrou, a italijanski mediji često objavljuju njegove fotografije dok kupuje u supermarketu ili ljubi suprugu Serenu, aristokratu iz Toskane.
Zbog toga se očekuje da će vlada na čelu sa Dragijem biti drugačija od prethodne tehnokratske vlade Marija Montija, bivšeg evropskog komesara i to ne samo zato što je Monti doveden da dramatično smanji javnu potrošnju, dok će Dragi imati novca za trošenje.
„Dragi poznaje vladu mnogo bolje (od Montija). Lično poznaje ljude koji vode različita odeljenja“, rekao je Vito Tanci koji je bio državni sekretar u ministarstvu ekonomije u vladi Silvija Berluskonija i koji je dve decenije radio kao direktor fiskalnih poslova u Međunarodnom monetarnom fondu u Vašingtonu. Tanci se tamo sprijateljio sa Dragijem koji je u to vreme radio za Svetsku banku.
Zvaničnici bliski Dragiju kažu da je on već duže vreme zainteresovan da postane predsednik Italije, a ne premijer. Pa ipak, ako uspe na premijerskom mestu i pomogne Italiji da se izvuče iz ekonomskog i zdravstvenog haosa u koji je zapala, mogao bi da zameni Matarelu kada parlament bude birao novog šefa države iduće godine.
To, međutim, neće biti tako lako, prenosi Politiko.
„Ako bih morala da mu nešto poručim sada, rekla bih mu da je velikodušno prihvatio mesto premijera. Do sada je bio uspešan a sa ovim je mnogo rizikovao“, rekla je Kostoris.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
