0
Srpska književnica i novinarka Marija Šajkaš, javila nam se iz Njujorka i za Nova.rs ispričala kako izgleda život u "Velikoj jabuci" u doba pandemije, i kako je zaspao grad, koji inače "nikada ne spava", kad je preko noći postao novo žarište surovog koronavirusa.
Od kako je koronavirus ušetao u Njujork, grad se potpuno promenio.
„Situacija u Njujorku je sada drugačija nego ranije, kada su njegove ulice bile pune ljudi, a najviše turista. Sada su ulice mahom prazne, uglavnom kolovozi. Automobili se retko čuju, što je do pre samo nekoliko nedelja bilo nezamislivo za Njujork. Zato se sve češće čuju sirene vozila za hitnu pomoć“ dočarava nam Marija, atmosferu Njujorka, u kojem živi poslednjih 17 godina.
Njujorčane je, međutim, teško zatvoriti u karantin.
„Šetaju, džogiraju, izvode kućne ljubimce. Ipak, svi smo disciplinovani, poštujemo onu razdaljinu, distancu od dva metra. Ne približavamo se jedni drugima. Iz tog razloga za saobraćaj su zatvorene brojne ulice, kao na primer delovi Pete avenije. Tako je grad omogućio ljudima da slobodno hodaju, a da ne dovode jedni druge u opasnost jer prosto imaju više mesta za šetnju,“ objašnjava naša sagovornica iz SAD-a.
Osim što je svet uzdrmala vest o velikom broju zaraženih i umrlih u Americi, koja postaje novo žarište koronavirusa, prašinu u javnosti podigle su i nedavne objave Donalda Trampa. Ne dešava se prvi put da njegove izjave izazovu polemike, ali sada one dovode u opasnost živote ljudi širom sveta.
„Drago mi je što Njujorčani više ne obraćaju pažnu na to šta Tramp priča, niko ga ovde ne sluša. Ranije smo ga slušali po malo, u nadi da ćemo razabrati bar nešto što ima smisla. Na sreću, ta vremena su prošla. Pomno pratimo samo našeg guvernera Endrua Kuoma. Njegove pres konferencije prenose se uživo svakodnevno i pratimo ih putem računara. Ljudi ga slušaju i rade šta im kaže, jer mu veruju,“ kaže ova književnica i novinarka.
Pročitajte još:
Ona objašnjava da je američki sistem takav, da federalna vlada kojom predsedava Tramp, ima jako malo zakonskih mogućnosti da utiče na ono što zasebne države odluče.
„Tako je Njujork odlučio da smo svi u karantinu. Da idu na posao, samo oni koji moraju nekome da pomognu. Odlučili smo da i dalje radi gradski saobraćaj, s tim što više ne ulazimo na prednja vrata u autobus, da ne bismo dovodili u opasnost vozača, već na srednja i zadnja vrata, pa to znači da ne plaćamo prevoz. Grad i država Njujork uveli su niz promena koji nemaju veze sa saveznom vladom,“ priča Marija.
U Americi se sada dešava neverovatna stvar – države se zatvaraju.
„Florida je recimo nama poručila:“Njujorčani ostanite kod kuće! Nemojte da nam donosite vaše viruse!“. Njujork i jeste trenutno centar zaraze u Americi,“ zaključuje ona.
I koliko god Njujorčani bežali od Trampa, ipak postoje Amerikanci koji bespogovorno slušaju svaku njegovu reč.
„Neverovatno je, ali istinito, da na veliki broj Amerikanaca utiču Trampove izjave, posebno na one koji gedaju Foks Njuz i prate pres konferencije iz Bele kuće. Imali smo na žalost, taj nesrećni slučaj u Arizoni, kada je bračni par popio neku hemikaliju koja se koristi za ribe u akvarijumu, a sličnog je sastava kao lek hlorokin, za koji Tramp tvrdi da leči virus koronu. Muž je preminuo, a žena je još na intenzivnoj nezi. Oni nisu jedini, mi čak imamo prijatelje u jednoj od tih država u kojima se prati Foks, i oni obožavaju predsednika. Naime, trenutno se spremaju da krenu na kamping“ priča naša književnica Šajkaš.
U svim gradovima sveta, karantin se teško podnosi, ali čini se u Njujorku, „gradu koji nikada ne spava“, najteže.
„Snalazimo se nekako. Družimo se u okviru porodice. Slažemo pazle, ja ponovo crtam, čitam knjige, ali i „Njujorker“ i „Tajms“, gledamo serije. Imali smo čak i onlajn žurke. Imam ćerku od 13 godina koja ide u školu, koja se sada odvija preko „Gugl učionice“. Od devet do tri prati nastavu, a posle radi domaći. Jednako je umorna i jednako se malo viđamo kao i kad ide u školu“ kaže Šajkaš.
Sa roditeljima, rodbinom i prijateljima u Srbiji, u kontaktu je svaki dan.
„Čujemo se, brinemo jedni za druge. Mere za suzbijanje virusa, koje je Srbija uvela, mi se čine u redu. Ipak ne razumem samo taj deo sa penzionerima, u koje spadaju i moji roditelji, zašto moraju biti neprestano u kući? Mimo toga, čini mi se da sada svi moramo biti u karantinu, milom ili silom. Kada je krenula pandemija, nisam razmišljala o povratku u Srbiju, zato što je moj život ovde. Žao mi je samo zbog roditelja i prijatelja, što nisam sa njima. Ipak ostala sam ovde, gde je sada moj dom, a i nekako je, ne znam kako, ispalo da je ovde gore nego u Srbiji. Moji sada više strepe za mene, nego ja za njih“ iskrena je Marija Šajkaš.
