Zagađenje vazduha predstavlja sve veći problem državama širom sveta, a posebno su ugroženi veliki gradovi. Među njima su tradicionalno Peking, Nju Delhi, London, Meksiko siti, a sve češće na listi najzagađenjih nalaze se i evropski gradovi. Poslednjih nekoliko meseci svedoci smo sve većeg zagađenja vazduha u Beogradu, a brojke su zabrinjavajuće.
O zagađenju vazduha
Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi.
Zagađenje vazduha je značajan faktor rizika za brojne bolesti povezane sa zagađenjem, uključujući respiratorne infekcije, srčane bolesti, HOBP, moždani udar i rak pluća. Efekti lošeg kvaliteta vazduha na zdravlje ljudi su dalekosežni.
Izvori zagađivanja vazduha su brojni
Njihov sastav i broj zavise od stepena razvitka društva i društveno-ekonomskih mogućnosti područja gde se nalaze. Oni se prema poreklu dele na: prirodne i veštačke. Prirodni su vulkani, požari, deflacija, mineralni i termalni izvori, kosmiščka prašina.
Veštački su pokretni i nepokretni. Nepokretni veštački izvori zagađivanja vazduha utiču na zagađivanje većih i udaljenijih područja vazduha. Od njih su posebno veliki zagađivači objekti hemijske industrije i energetike (termoelektrane, toplane).
Pokretni izvori zagađivanja vazduha su značajni u gradovima. Od ukupne količine zagađujućih supstanci koje se nalaze u vazduhu gradova oko 60 odsto potiče od izduvnih gasova motornih vozila.
Gradski vazduh sadrži mešavinu zagađujućih gasova. Otrovni gasovi iz fabrika pomešani sa čađi, azotnim oksidima, ugljen-monoksidom i olovom iz automobila rastvaraju se u magli i formiraju smog.
160.000 smrti u velikim gradovima
Uprkos poboljšanom kvalitetu vazduha zbog epidemioloških mera, zagađenje je izazvalo oko 160.000 preuranjenih smrti u pet najnaseljenijih gradova sveta, objavili su naučnici u februaru ove godine, pozivajući vlade da odbace fosilna goriva i ulože u razvoj čiste energije.
Prema izveštaju nevladine organizacije za zaštitu okoline „Greenpeace Southeast Asia“ najpogođeniji je Nju Delhi, najzagađeniji glavni grad na svetu, u kojem je 54.000 smrti prošle godine bilo rezultat opasnih čestica PM2.5.
U Tokiju je prerano zbog zagađenja umrlo 40.000 ljudi, a slede Šangaj, Sao Paulo i Meksiko siti, prema izveštaju koji je proučavao uticaj mikroskopskih čestica PM2.5 koje su rezultat sagorevanja fosilnih goriva.
Ekonomski gubici koji su rezultat zagađenja procenjuju se na 85 milijardi dolara u tim gradovima.
Problem zagađenja najviše pogađa azijske gradove
Problem zagađenja najviše pogađa azijske gradove zbog saobraćaja, termoelektrana na ugalj, građevinskog sektora, krčenja šuma i spaljivanja biljnog materijala, loženja drva i otpada.
Nju Delhi, na primer, prošao je dramatičan preobražaj tokom prošle godine kad su stanovnici u vreme mera ograničenja mogli uživati u azurnom nebu i čistom vazduhu.
Naučnici smatraju da su mere ograničenja protiv koronavirusa morale da rezultuju smanjenim brojem umrlih od zagađenja. Grinpis poziva vlade da ulože u obnovljive izvore energije.
„Kako bismo zaista očistili vazduh, vlade moraju prestati graditi nove termoelektrane na ugalj, rashodovati postojeće termoelektrane, uložiti u čistu energiju poput vetra i sunca“, kazao je glavni naučnik organizacije Ferou za agenciju AFP.
Situacija u Beogradu
Vazduh u Beogradu juče je bio toliko zagađen, da je svaki udah predstavljao rizik po zdravlje. Prema podacima sajta „ErVižual“ (AirVisual) nivo otrovnih čestica bio je 261.
Prema podacima „ErVižual“, nivo otrovnih čestica u Nišu je bio 177 i u Čačku 152, čime su ta dva grada u „crvenoj zoni“ zagađenja, dok je Beograd bio u „ljubičastoj zoni“.
Nakon što je u januaru 2020. zabrinutost građana zagađenjem vazduha dostigla vrhunac, Vlada Srbije je formirala Radnu grupu za zaštitu vazduha, koja je kao rešenje problema najavila, između ostalih, mere subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih automobila i autobusa.
Kako se gradovi u svetu bore sa ovim problemom?
Nju Delhi
Prestonica Indije Delhi počela je da sprovodi sistem racionalizacije saobraćaja krajem 2019. godine, pošto se bori sa opasnim nivoima zagađenja.
U periodu od 4. do 15. novembra vlasnici automobila sa tablicama sa neparnim brojevima mogli su da voze samo neparnim danima, a obrnuto važi za parne registarske tablice, prenosi BBC na srpskom.
Sistem je sproveden i 2016. i 2017. godine, ali nejasno je da li je pomogao u smanjenju zagađenja. Za građane koji nisu poštovali mere, uvedena je i kazna.
Stotine policijskih timova i volontera angažovano je kako bi plan bio sproveden.
Zdravstveni radnici tražili su od ljudi da ostanu u zatvorenom i da se uzdrže od bilo kakve fizičke aktivnosti. Škole su nekoliko dana bile zatvorene. Ljudi su nosili maske, a bila je proglašena i vanredna situacija.
Stručnjaci kažu da su emisije gasova iz automobila samo jedan od mnogobrojnih faktora koji su grad – prema Kejrivalovim rečima – pretvorile u „gasnu komoru“.
Glavni uzrok visokog nivoa zagađenja u ovo doba godine su poljoprivrednici koji spaljuju strnjike kako bi očistili polja.
Ovo stvara smrtonosni koktel čestica – ugljen-dioksida, azot-dioksida i sumpor-dioksida – a situaciju je dodatno pogoršao vatromet na hinduističkom festivalu Divali. Nivo smoga je viši i zbog emisije gasova u industriji i građevini.
London
Velika Britanija je 1956. godine donela Zakon o čistom vazduhu. Regulisao je industrijski i domaći dim, nametnuvši „područja za kontrolu dima“ u gradovima. U gradovima je moglo da se sagovora samo bezdimno gorivo i nuđene su subvencije domaćinstvima da pređu na čistija goriva.
Taj akt je produžen 1968. godine, a kvalitet vazduha se znatno poboljšao tokom narednih decenija, prenosi BBC.
Međutim, zagađenje je i dalje ostalo na opasnom nivou u Londonu. Grad je 2019. godine predstavio zonu ultra niskih emisija u kojoj se naplaćuje vozačima koji voze vozila koji više zagađuju okolinu.
Glavni grad Britanije i dalje ima najviši nivo zagađenja u Evropi. Čestice i azot-dioksid predstavljaju najveću zabrinutost, a smatra se da hiljade ljudi godišnje prerano umre zbog zagađenosti vazduha.
Peking
Kineska brza industrijalizacija donela je ogroman porast zagađenja vazduha. Termoelektrane i kupovina automobila tokom 1980-tih zagadili su vazduh u Pekingu opasnim hemikalijama.
Izveštaj Šangajske akademije društvenih nauka je 2014. godine naveo da je grad gotovo „nenaseljiv za ljude“ zbog zagađenja.
Rešenje za ovaj problem su godine napornog rada. Izveštaj UN je 2019. godine pokazao da je za samo četiri godine nivo čestica u vazduhu opao za 35 odsto, dok je u okolnim regionima opao za 25 odsto. Sve je to uspelo zahvaljujući merama koje su uvedene i sprovođene tokom dve decenije, počev od 1998. godine. Kineska vlada je stvorila sistem za praćenje kvaliteta vazduha, prenosi BBC.
Međutim, Peking nije u potpunosti rešio ovaj problem. Grad se i dalje bori sa zagađivačima – posebno česticama, koje stvaraju problem i u Delhiju. Ljudi koji nose maske za lice kako bi se zaštitili od zagađenja su i dalje česta pojava.
Takođe, brojni gradovi širom Kine i dalje se suočavaju sa nivoima zagađenja vazduha koji su daleko iznad međunarodno preporučenih standarda.
Podaci UN-a ukazuju na važnost smanjenja emisije vozila, vladinih podsticaja za privatna preduzeća, transparentnost podataka i dezinfikaciju ekonomije od teške industrije.
Meksiko Siti
Meksiko Siti je tokom 1970-tih i 1980-tih bio zloglasan zbog lošeg kvaliteta vazduha. Samo disanje je bilo jednako pušenju desetina cigareta dnevno.
Desetine miliona ljudi koji su svakodnevno vozili po gradu su povećali nivo zagađenosti vazduha. UN je 1992. godine rekao da je ovaj grad „najzagađeniji na planeti“, prenosi BBC.
Grad je morao da preduzme mere kako bi se rešio problem. Godine 1989. Meksiko Siti je posao prvi grad na svetu koji je nametnuo ograničenja za upotrebu autobusa.
Smanjio je broj automobila na gradskim putevima za 20 odsto od ponedeljka do petka, u zavisnosti od registarskih tablica. To je odmah pomoglo da se zagađenost smanji.
Nakon toga je usledio paket ProEr koji je između ostalih mera, proširio javni prevoz i nametnuo strože standarde za vozila. Sve ovo je pomoglo da se situacija malo sredi. Kada se govori o trenutnom stanju u ovom gradu kada je vazduh u pitanju, ono se pogoršava.
Studije pokazuju da stanovnici ignorišu mere, a neki kupuju i drugi automobil kako bi mogli da se voze svaki dan. Broj stanovnika se povećava. Oni koji ne voze oslanjaju se na starije i ekološki manje prihvatjive autobuse. Kao i mnogi drugi gradovi, i Meksiko Siti pokazuje da nema lakog rešenja u borbi protiv zagađenosti vazduha.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare