0
Prošlo je više od 13 godina od samita NATO-a u Bukureštu na kojem je dogovoreno da članice Alijanse postaju bivše sovjetske države Ukrajina i Gruzija. To se nije ostvarilo, ali čini se da nasleđe tog sastanka iz 2008. godine, koji je ujedno i poslednji na kojem je učestvovao predsednik Rusije Vladimir Putin i dan danas visi nad ukrajinskom krizom, jer od tada NATO praktično okružuje Rusiju svojim prisustvom u zemljama bivšeg SSSR-a.
Džordž Buš je na sastanaku tražio da Ukrajina i Gruzija dobiju članstvo u NATO-u. Dodeljivanje takozvanog akcionog plana za članstvo omogućilo je dvema zemljama da slede niz država bivšeg istočnog bloka kojima je bilo dozvoljeno da se pridruže od 1999. godine.
Pročitajte još:
Putin se okupljenim liderima obratio na početku sastanka, opisujući takav potez kao „direktnu pretnju“ ruskoj bezbednosti.
„Sećam se da je jasno rekao Angeli Merkel i Bušu: „Za mene Ukrajina nije prava zemlja“, rekao je Džejmi Ši, koji je proveo 38 godina u NATO-u.
Putinov jezik je pomogao da dođe do delimičnog povlačenja trupa – i problematičnog kompromisa.
„Došlo je do besnog cenkanja sa Merkelovom i Nikolom Sarkozijem, tadašnjim francuskim predsednikom, i rezultat je bio nuđenje članstva Ukrajini, ali neće biti akcionog plana za članstvo, niti čvrstog datuma za pridruživanje NATO-u“, rekao je Ši.
Kao rezultat toga, dozvoljeno je da se ovo pitanje odugovlači, a NATO i njegove članice nisu u potpunosti posvećene Ukrajini.
„Zapravo sam bio prisutan. Ostajemo pri toj odluci“, rekao je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, na obraćanju za štampu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim prošle nedelje.
Putin: Mi smo jedan narod
Ali poluobećanje ostaje otvorena rana za dugogodišnjeg lidera Rusije.
„Uveren sam da je pravi suverenitet Ukrajine moguć samo u partnerstvu sa Rusijom. Jer mi smo jedan narod“, napisao je Putin u istorijskom eseju koji je Kremlj objavio u julu.
“Tokom zimske krize, Rusija je okupila oko 100.000 vojnika na severu, istoku i jugu Ukrajine, što je izazvalo strah od invazije i sukoba među saveznicima u NATO-a „u razmerama koje nisu viđene od Drugog svetskog rata“, rekao je novi šef britanske oružanih snaga, Adm Sir Toni Radakin.
Rusija je zatim predstavila nacrt sporazuma o bezbednosti SAD pre nego što ga je objavila. Njegove odredbe kažu da bi SAD trebalo da spreče Ukrajinu i Gruziju i druge bivše sovjetske države da se pridruže NATO-u.
Takođe insistira na tome da SAD ne bi trebalo da uspostavljaju vojne baze ili čak da se angažuju u „bilateralnoj vojnoj saradnji“ sa Ukrajinom ili bilo kojom drugom bivšom sovjetskom državom koja nije članica NATO-a, što je pokušaj da se napravi jasno definisana ruska sfera uticaja.
Takva ideja je očigledno kontroverzna, posebno u istočnoj Evropi, gde sećanja na komunističku dominaciju traju.
„Dva nacrta sporazuma koje je Rusija predložila 17. decembra ocrtavaju uspostavljanje dvoslojne Evrope – jedan sa pravom da se brani od ruskog napada, dok drugi mora prihvatiti rusku nadmoć kao novu geopolitičku realnost“, napisala je Orisija Lucevič, analitičarka istraživački centar Čatam Hausa, u nedavnom radu.
Drugi eksperti tvrde da je NATO postao previše samouveren. Džošua Šifrinson, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bostonu, rekao je da su SAD i Zapad „u velikom zamahu odnosa posle hladnog rata postali manje osetljivi na ruske brige“, gubeći iz vida ideju da je i Kremlj od vitalnog značaja interesovanja.
„Rusija ne želi da druge političke grupacije budu prisutne u blizini njihove domovine. To nije teško razumeti. Zamislite da Kina formira savez sa Kanadom. Moćne države ne žele da druge sile formiraju saveze blizu njihovih granica“, rekao je profesor.
Šifrinson, istoričar, rekao je da su na kraju hladnog rata američki i nemački stratezi dali „veoma jasne signale“ da se NATO neće širiti dalje na istok ako se Nemačkoj dozvoli ponovno ujedinjenje.
NATO podrška Ukrajini premala
Ali ova posvećenost sferi uticaja je brzo napuštena tokom 1990-ih i početkom 2000-ih, dok se Rusija borila kao nezavisna zemlja, a niz zemalja istočnog bloka pridružio se NATO-u i EU.
Kritičari ovakvog razmišljanja tvrde da je, ako ništa drugo, nedavna podrška NATO-a Ukrajini bila premala.
„Nedostatak odlučne akcije u prošlosti je naučio Rusiju da može da unapredi i smanji krizu kad god to želi“, rekao je Vilijam Alberki, američki bivši zvaničnik NATO-a, a sada direktor Međunarodnog instituta za strateške studije thinktank.
Ukrajina je morala da „preživi“ rat već 2014. godine, kada je Rusija zauzela Krim i pomogla u stvaranju krize koja je dovela do toga da separatisti drže istočni region Donbasa, gde je nerešen sukob niskog intenziteta odneo živote oko 14.000 ljudi. NATO saveznici su odgovorili stabilnim, ali skromnim nivoom vojne podrške od 2014.
Stotinjak američkih vojnih trenera stacionirano je na zapadu zemlje, daleko od linije fronta. Vašington je obezbedio 2,5 milijardi dolara vojne pomoći, uključujući protivtenkovske rakete „Džavelin“, što je bio deo postepene strategije za modernizaciju kijevskih snaga i zvanično prethodnica da je Ukrajina dobila put ka članstvu u NATO.
Kremlj je više iritiralo to što je Kijev kupio najmanje šest dronova TB2 od Turske, čija je efikasnost protiv oklopa ruske proizvodnje demonstrirana u prošlogodišnjem kratkom ratu u Nagorno-Karabahu kada je Azerbejdžan koristio protiv Jermenije. Raspoređivanje dronova, Putin je svom turskom kolegi Redžepu Tajipu Erdoganu u telefonskom razgovoru početkom decembra rekao da je „provokativan“.
NATO više puta naglašavao da ne predstavlja vojnu pretnju po Rusiju. Ranije ovog meseca, na primer, ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva, Ben Volas, rekao je da je „malo verovatno“ da će zapadne trupe biti poslate da brane Ukrajinu ako budu napadnute, piše Gardijan.
Međutim, Putinu je teško u da poveruje, jer su članice NATO-a od 2004. godine bivše države SSSR-a: Estonija, Letonija i Litvanija, odakle bi trupe mogle lako da se mobilišu do Rusije.
BONUS VIDEO: Vežbe ukrajinske vojske sa američkim anti-tenkovskim raketama Džavelin
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
