0
Lista zemalja koje su uvele sankcije Belorusiji iz dana u dana sve je duža. Budžet zemlje kojom decenijama vlada Aleksandar Lukašenko polako počinje da oseća posledice ovih sankcija, ali prvenstveno zbog odluka evropskih aviokompanija da ne lete preko beloruskog neba.
Pročitajte još:
Naime, vazdušni prostor Belorusije zbog njenog dobrog geografskog položaja bio je deo rute brojnih aviokompanija.
Nakon Lukašenkove odluke da prizemlji avion Rajanera da bi uhapsio opozicionog novinara Romana Protaševiča koji je bio na letu sve veći broj evropskih avio prevoznika počeo je da leti preko vazdušnog prostora okolnih zemalja, prvenstveno Litvanije ili Letonije.
To ne produžava mnogo vreme leta, a ni dodatni troškovi za gorivo nisu mnogo veći, navodi BBC.
Na mapi koje pokazuju putanje letova nekoliko velikih evropskih avio kompanija poslednjih nekoliko dana jasno se može videti kako su letovi preusmereni da bi se izbegao vazdušni prostor Belorusije.
Kako je Belorusija ostala izolovana?
Odgovor na ovo pitanje možda najbolje objašnjava jedna druga mapa koja prikazuje kako je otet avion Rajanera.
Avion, u kojem se nalazio mladi novinar i bloger iz Belorusije Roman Protaševič leteo je od Atine do Viljnusa, prestonice Litvanije, kada je letelica prisilno sletela preusmerena ka Minsku. U tom trenutku, avion je bio bliži Viljnusu nego Minsku.
Zvaničan razlog za prizemljenje je dojava o bombi. Kompanija Rajaner u saopštenju je navela da je posadu „beloruska kontrola vazdušnog saobraćaja obavestila o potencijalnoj bezbednosnoj pretnji i da im je naloženo da se preusmere na najbliži aerodrom Minsk“. Rajaner je naveo da proverama na zemlji nije utvrđeno „ništa loše“ i da je avion oslobođen da poleti nakon otprilike pet sati. Kompanija u saopštenju nije pomenula Romana Protaseviča.
I prema izveštajima beloruskih medija, bomba u avionu nije pronađena. Nije jasno ni ko je prijavio pretnju, ali vlasti iz Minska tvrde da je navodno pretio Hamas.
Duga istorija sankcija
Ovaj incident za posledicu je imao sankcije većine evropskih zemalja, ali to nije prvi put. Naprotiv. Belorusija ima dugu istoriju sankcija.
Davne 2004. EU je prvi put uvela restriktivne mere protiv Belorusije, nakon nestanka dva opoziciona političara, novinara i biznismena. To je uključivalo embargo na oružje i zabranu „izvoza robe povezane sa unutrašnjom represijom“.
Pročitajte i:
Prve „prave sankcije“ uvela je 1. oktobra 2020. kao odgovor na „brutalnost beloruskih vlasti i kao podršku demokratskim pravima beloruskog naroda“, tačnije na primenu policijske sile tokom građanskih protesta. Odnosile su se na zabranu putovanja i zamrzavanje imovine pojedinaca povezanih s vladom Aleksandra Lukašenka. Obuhvataju 88 pojedinaca i sedam organizacija.
Onima sa liste zabranjen je ulazak ili tranzit kroz teritorije EU, a takođe je i njihova imovina u EU zamrznuta. Pored toga, građanima i kompanijama EU zabranjeno je da bilo kom pojedincu ili kompaniji sa spiska stave sredstava na raspolaganje .
Koje nove mere sada donosi EU?
U ponedeljak, EU se usaglasila oko usvajanja još ciljanijih ekonomskih sankcija. Evropski savet će u toku narednih dana sastaviti spisak „lica i entiteta“ od interesa, koji će biti razmatrani naknadno. Evropska unija je pozvala i Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva da istraži odluku Belorusije o preusmeravanju leta Rajnara za Minsk. To je telo UN-a koje nadgleda međunarodne vazduhoplovne standarde.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
