8
Zbog poraza koji je od desničara pretrpeo na izborima za Evropski parlament (EP), francuski predsednik Emanuel Makron raspisao je vanredne parlamentarne izbore. Prvi krug je zakazan za 30. jun, a drugi za 7. jul. Ovo, prema rečima analitičara, nisu obični izbori, već bitka za budućnost Francuske. Raspisivanjem ovih izbora, Makron je i demokratiju u Francuskoj stavio na kocku.
Predsednik Francuske Emanuel Makron je šokirao zemlju pre dve nedelje kada je raspisao prevremene izbore kao reakciju na poraz od strane krajnje desnice na izborima za Evropski parlament.
U Francuskoj nije u vazduhu samo sudbina vlade ili lidera, već i političkog sistema. Rizici nisu srušeni snovi i zaustavljene političke karijere, kao u demokratiji koja mirno funkcioniše, već nasilje.
Čini se da je Makron mislio da će munjevita kampanja trgnuti birače iz sna i odvući od koketiranja sa „ekstremima“ i vratiti centrističku većinu u Narodnu skupštinu.
Nedelju dana pre prvog kruga, ništa nije govorilo da je njegova računica tačna. Krajnje desničarski Nacionalni skup (RN) je i dalje daleko ispred u anketama, a sada postoji levičarski savez, koji ima potencijala da nakon izbora bude druga najjača politička opcija u zemlji.
Najverovatniji ishodi su ili potpuna većina RN, pa tako i vlada krajnje desnice, ili mešovit parlament koji će teško donositi odluke.
U svakom slučaju, rizici su trostruki. Prvo, postoji kriza francuskog državnog duga, jer tržišta prkose francuskoj vladi, baš kao što se dogodilo sa bivšom premijerkom Velike Britanije Liz Tras.
Drugo, preti veliko nasilje na ulicama. I treće, moguć je institucionalni kolaps.
„Naša Peta Republika je dizajnirana da nas izvuče iz krize. Ali mi smo u veoma nestabilnoj situaciji. Građani su izgubljeni jer je izgubljen i sam predsednik. Širom Francuske ljudi su svesni da se zemlja nalazi na opasnoj raskrsnici. Kada je Makron raspisao izbore, pozvala sam svoju decu i pitala ih da li shvataju da je ovo istorijski trenutak. Ljudi znaju da je nasilje moguće. Ljudi su ljuti i frustrirani, a ima političara koji pozivaju na nasilje. To je manipulacija, ali to je tako“, kaže Žilijet Vilgrejn, kandidatkinja Horizonsa -stranke koja sarađuje sa Makronom.
Predsednik Makron je i sam aludirao na mogućnost „građanskog rata“, rekavši da je to logičan završetak programa krajnje desnice i krajnje levice.
Njegove reči protumačene su kao pokušaj da se glasači uplaše da se vrate ka centru, ali analitičari navode da je to duboko pogrešno.
„Veoma je opasno za njega da koristi ovu reč i pokušava da sačuva svoju moć koristeći strah. U demokratiji, kada igrate na strahove, izazivate mržnju i nasilje“, smatra francuski analitičar Nikolas Baverez.
Makronov ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen rekao je da vlasti rade na pretpostavci da bi moglo doći do nasilnih protesta tokom prvog i drugog kruga izbora.
Scenario iz noćne more za Makrona bi bila pobeda RN, koja bi dovela do poziva krajnje levice na demonstracije, koje bi potom postale nasilne i proširile se na problematična francuska predgrađa. Krajnje levičarski LFI ima veliku bazu podrške i učinio je podršku Gazi jednom od glavnih tema svoje kampanje.
Kako bi politička nestabilnost onda mogla da utiče na Olimpijske igre, koje počinju manje od tri nedelje nakon glasanja, još je jedno od pitanja koje predsednik Makron izgleda nije uzeo u obzir.
Za Bavereza, koliko god razlike bile velike, postoji jedna paralela koja se može povući između izbora u Francuskoj i Velikoj Britaniji.
„Francuska ima svoj populistički trenutak. SAD i Velika Britanija su imale svoje pre deset godina, sa Trampom i Bregzitom. Francuska je tada bila pošteđena zbog snage naših institucija, ali i zbog kišobrana evrozone. Biti u zoni evra značilo je da vlade ovde mogu da nastave da rade ono što uvek rade – kupuju socijalni mir povećanjem javnog duga. E, sad je gotovo“, naglašava analitičar.
Makronova popularnost je opala za pet odsto od maja do juna, i spustila se na 26 procenata, pokazala je najnovija anketa.
Prema anketi Ifop obavljenoj za list „Žurnal di dimanš“, koja je sprovedena posle Makronove odluke da raspusti parlament i zakaže prevremene izbore, popularnost predsednika Francuske pala je na najniži nivo od 2017. godine.
Anketa pokazuje i da je popularnost francuskog premijera Gabrijela Atala pala za četiri procentna poena na 41 odsto.
Pad popularnosti se posebno beleži kod Makronovog izbornog tela, tako da je izgubio sedam procentnih poena kod simpatizera njegove partije Preporod ili čak 11 procentnih poena među svojim biračima.
Simetrično, njegov premijer Gabrijel Atal, koji vodi kampanju za Makronovu stranku, takođe beleži pad popularnosti, ali ostaje na osetno višem nivou nego predsednik Francuske.
POGLEDAJTE JOŠ:
Ekstremnodesničarsko Nacionalno okupljanje i njihovi saveznici mogu da osvoje između 35,5 i 36 odsto glasova, pokazuju ankete agencije Elabe za dnevnik „Tribun“ i instituta Ipsos za list „Parizijen“ i „Radio Frans“.
Oni su ispred Novog narodnog fronta, saveza levičarskih partija, koji prema anketama može da osvoji 27 do 29,5 odsto glasova, dok se se predviđa da će Makronova strana osvojiti između 19,5 i 20 odsto glasova.
Liderka ekstremne desnice Marin Le Pen poručila je da će nakon izbora postati jasno da samo predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela može da formira vladu i postane novi premijer Francuske.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
