0
Šta god Moskva uradi čini se da Mađarska staje "rame uz rame" sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Poslednji primer koji to dokazuje je izjava ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, koji je rekao da Mađarska "odbija i da razgovara" o evropskom finansiranju daljeg naoružvanja Ukrajine sve dok Kijev ne vrati prava mađarskoj manjini u Ukrajini i ne ukloni poznatu mađarsku banku sa liste međunarodnih sponzora rata.
„Nažalost, ja sam opet bio jedini koji je govorio protiv tog pristupa. Ne želimo još četiri godine rata, želimo da ga okončamo što je pre moguće“, rekao je Sijarto u Španiji nakon sastanka evropskih ministara spoljnih poslova.
Prema njegovim rečima, Mađarska je bila pod ogromnim pritiskom da glasa za nov transfer od 500 miliona evra za isporuku oružja Ukrajini i paket od 20 milijardi dolara u iduće četiri godine.
„To znači da bi mađarski poreski obveznici morali da daju 210 miliona evra iako nisu nimalo odgovorni za rat. Neverovatno je da se od Mađarske očekuje da plati milione evra za naoružavanje Ukrajine, a ta ista zemlja banku u kojoj su računi tri miliona Mađara naziva međunarodnim sponzorom rata“, naglasio je ministar.
Ovakav stav nije ništa novo, a ni neočekivano jer mađarski premijer Viktor Orban od početka rata „vetar u leđa“ ruskom lideru i njegovim odlukama.
Orban je gotovo od početka rata u Ukrajini bio oštar kritičar sankacija koje je EU uvela Rusiji. U martu 2022. godine rekao je da su njegovoj zemlji i dalje potrebni ruski gas i nafta, zbog čega se neće pridružiti Sjedinjenim Američkim Državama, koje su uvele sankcije Rusiji na uvoz tih energenata.
„O tome sam obavestio Brisel i stavio sam do znanja da ne možemo da sledimo primer SAD. Oni su uveli sankcije na te proizvode, a to bi bilo breme koje premašuje snage Mađarske, zbog čega ne može biti ni govora da im se pridružimo“, rekao je tada premijer te zemlje.
Prema njegovim rečima, Mađarska bi bila posebno pogođena, jer 85 odsto svojih poteba gasa i 64 odsto nafte uvozi iz Rusije, a oko 85 odsto mađarskih domaćinstava koristi gas kao primarni izvor energije.
Mađarska je već u avgustu 2022. godine otvoreno rekla da je protiv uvođenja novog paketa sankcija Rusiji.
„U svetu postoji jasna slika da su efekti sankcija čak i jači od posledica rata u Ukrajini“, rekao je tada ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Orban je narednog meseca pokrenuo i kampanju, tvrdeći da sankcije Rusiji uništavaju Mađarsku, nakon čega su širom države, na ulicama i javnom prevozu, osvanuli plakati. Orban je naglasio tada da su sankcije uvedene na nedemokratski način, jer su odluku donele birokrate u Briselu, a cenu plaćaju evropski narodi.
Premijer je tada naglasio da je kategorički protiv nastavka i produbljivanja neprijateljstava i pozvao je na hitan prekid vatre i početak mirovnih pregovora.
„Bez sankcija, Evropa bi mogla da povrati snagu i mogla bi da izbegne nadolazeću recesiju“, kazao je Orban i ponovio svoj stav da sankcije više štete Evropi nego Rusiji.
Orban je rekao i kako bi rat trebalo da bude lokalizovan, umesto da bude „globalizovan“ i ocenio da će rat biti razvučen, jer Zapad želi da se sukob nastavi.
„Ukrajina je već izgubila suverenitet, nema novca, nema odbrambenu industriju i nema mogućnosti za proizvodnju vojne opreme“, istakao je Orban na samitu NATO-a u Vilnjusu.
U istom tonu nastavio je i pre nekoliko dana.
„Strategija Zapada da se Ukrajinci bore i daju svoje živote dok mi snabdevamo novcem, informacijama i oružjem ne funkcioniše“, rekao je i dodao da ova strategija nije dovoljna da se pobedi Rusija, ali i da ne postoji nova strategija.
Mađarska je i pred NATO-om brani rusku stranu. Iako je dozvolila da Finska uđe u NATO, ulaza Švedske i dalje koči.
Naime, Švedska i Finska zatražili su pridruživanje Severnoatlantskom vojnom savezu prošle godine nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali su Turska i Mađarska zaustavile švedsku prijavu, a Budimpešta je navela nezadovoljstvo zbog švedskih kritika Orbanovih poteza koji se tiču demokratije i vladavine prava. Finska je postala članica u aprilu ove godine, udvostručivši time granicu alijanse sa Rusijom, ali pristupanje Švedske trenutno je blokirano.
„Politički odnosi Mađarske i Švedske užasno su loši, ne želimo da uvozimo sukobe u NATO“, kazao je Orban, što je stav koji ide u prilog Putinu koji se protiv članstvu te dve zemlje.
Još na početku ruske invazije na Ukrajinu, na sam pomen ove ideje, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova zapretila je da će ukoliko Švedska uđe u NATO, doći do „veoma ozbiljnih vojnih i političkih posledica, što bi zahtevalo da Rusija preduzme recipročne mere“.
Otpor je pružao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, ali je u julu ipak popustio i dozvolio da obe zemlje postanu deo NATO-a. Orban još uvek nije.
Mađarska planira da zabrani uvoz žita iz Ukrajine od 16. septembra kako bi zaštitila svoje poljoprivrednike, izjavio je mađarski ministar poljoprivrede Ištvan Nađ.
Pročitajte još...
„Ukoliko EU ne uspe da produži zabranu uvoza ukrajinskih žitarica u Evropu pre isteka mere 15. septembra, Mađarska će zabraniti 24 proizvoda na koja je prvobitno uticala mera EU, a ne četiri koja su trenutno zabranjena“, rekao je on.
Pet članica EU iz Srednje Evrope tražilo je od Brisela da produži zabranu uvoza ukrajinskog žita i posle 15. septembra. Poljska, Rumunija, Bugarska, Mađarska i Slovačka traže da i posle isteka roka ostane zabrana za četiri ukrajinska proizvoda, za brašno, kukuruz, uljanu repicu i seme suncokreta, ali da se može izvoziti u tranzitu preko tih zemalja.
