1
"Ako u Evropskoj Uniji žele probleme zbog sankcija protiv Minska, oni će ih i dobiti", rekao je predsednik Belorusije Aleksandra Lukašenko.
Pročitajte još:
„Jednostavno ću reći da biste me razumeli: ako Evropljani žele probleme kod kuće zbog ovih sankcija, oni će ih i dobiti. Više ništa neću reći. Vreme će pokazati. Samo vas jedno molim, dajte mi informacije o najkrupnijim evropskim projektima kod nas i preduzećima koje su otvorene na teritoriji Belorusije. Da vidimo njihov rad. Glavno je da ništa ne ostane bez odgovora“, izjavio je Lukašenko tokom razgovora sa premijerom Romanom Golovčenkom.
Kako je naglasio šef države, on uvek postavlja pitanje, kome su potrebne ove sankcije i zbog čega.
„Slušajte, mi štitimo svoju državu. Mi, ceo narod, želimo da živimo u svojoj zemlji. Mi je branimo. I nas, onda, za to sankcijama udaraju po glavi? Zato treba odgovarati“, rekao je predsednik.
Premijer je, nakon sastanka sa Lukašenko, izjavio da će odluke o novim kontrasankcijama biti donete u zavisnosti od situacije. On je ponovio da su sankcije protiv Minska u suprotnosti sa normama međunarodnog prava.
„Na žalost, opšta devalvacija međunarodnog pravnog sistema dovodi do toga da se sankcije koriste kao instrument pritiska na neugodne države, kao pravilo, sa ciljem pogoršanja ekonomske situacije u državi“, naglasio je Golovčenko.
Podsetimo, predsednički izbori u Belorusiji održani su 9. avgusta. Centralna izborna komisija saopštila je da je na izborima pobedio Aleksandar Lukašenko. Beloruska opozicija ne priznaje te rezultate i smatra da je pobednica Svetlana Tihanovska. Ni Brisel ne smatra Lukašenka za legitimnog predsednika. Od 9. avgusta u Belorusiji traju protesti protiv izbornih rezultata.
Nakon toga su zapadne zemlje, a posebno članice Evropske unije, uvele sankcije protiv niza beloruskih zvaničnika, koje su optužili za nasilje nad demonstrantima i falsifikovanje rezultata predsedničkih izbora.
Evropska unija je tri puta objavljivala sankcione spiskove za Belorusiju: 2. oktobra, 6. novembra i 17. decembra prošle godine. Oni uključuje 88 fizičkih lica i sedam organizacija. Predsednik Aleksandar Lukašenko dodat je na „crnu listu“ u drugom paketu.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
