0
Preduzeće “DP Hotel Facility” u vlasništvu Edina Kolarevića, sestrića odlazećeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, tužilo je Investiciono-razvojni fond (IRF) tražeći isplatu 315.000 evra zbog raskinutog ugovora o reprogramu kredita od pet miliona.
Prema dokumentaciji u koju “Vijesti” imaju uvid, Kolarević je kasnio sa otplatom kredita kojeg je dobio 2018. godine za izgradnju luksuznog rizorta kod Kotora. Zbog toga je nova uprava IRF-a, na čelu sa izvršnom direktorkom Irenom Radović i predsednikom Odbora direktora Velizarom Kaluđerovićem, koja je preuzela fond početkom 2021. godine, odbila njegov zahtev da ranije odobreni reprogram ostane na snazi.
Bivši Odbor direktora IRF-a, na čijem je čelu bio Zoran Vukčević, 16. februara 2018. godine odobrio je dugoročni kredit za finansiranje izgradnje hotela i tri depadansa, firmi “DP Hotel facility Kotor”, čiji je vlasnik Kolarević preko preduzeća “Serzman Incorporated”, a shodno kreditnoj liniji IRF-a “Program kreditiranja početnika u biznisu-start up”.
Kredit od pet miliona evra odobren je na period od 135 meseci, uz grejs period od pet meseci i kamatu od 4,17 odsto godišnje. Nakon toga, potpisana su četiri aneksa ugovora o kreditu, kojim su Kolareviću obezbeđeni povoljniji uslovi za vraćanje zajma, između ostalog i reprogram.
Iz IRF-a su u odgovoru na tužbu ukazali da je poslednjim aneksom ugovora “DP Hotel Facility” produžen rok otplate i grejs period za 24 meseca, s tim da se preostali dospeli dug do dana realizacije reprograma kapitalizuje na glavni dug.
Aneks je, kako su naveli iz IRF-a, zaključen u “međuprostoru” nakon što je Vlada Zdravka Krivokapića razrešila tadašnji odbor direktora IRF-a i imenovala novi.
Nova uprava IRF-a je zbog neispunjavanja obaveza, odnosno kašnjenja otplate kredita, aneks stavila van snage i na taj način ukinula povoljnosti za “DP Hotel Facility”, što je bio razlog kompaniji Kolarevića da pokrene tužbu.
Kolarevićev advokat Igor Martinović tužbom traži da reprogram kredita ostane na snazi, kao i da sud donese privremenu meru zabrane aktivacije i realizacije svih instrumenata obezbeđenja kredita. Kolarevićeva firma traži i naknadu štete od 315.000 evra, odnosno iznos koji će biti preciziran nakon veštačenja, jer je, kako se navodi u tužbi, izgubio pravo na subvencionisanje kamate predviđeno trećim paketom Vladinih socioekonomskih mera.
Ovaj tužbeni zahtev iz IRF-a u celosti smatraju neosnovanim, a u odgovoru na tužbu su ukazali da Kolarevićeva firma nije na vreme plaćala dospele rate. Oni su naglasili da je “DP Hotel Facility” od ukupno 14 obaveza predviđenih poslednjim aneksom, ispunio samo jednu, zbog čega su se stekli uslovi za njegov raskid.
Uz to je naglašeno i da je “DP Hotel Facility” dobio višemilionski kredit, pod izuzetno povoljnim uslovima, odobren nepuna dva meseca nakon što je Kolarević osnovao preduzeće, umesto kredit do 50.000 kako predviđaju akti IRF-a.
Kolarević je u Dobroti kod Kotora izgradio luksuzni hotelski kompleks “Allure Palazzi Kotor Bay,” vredan oko 20 miliona evra. Rizort je otvoren u junu 2018. godine, pod brendom Karisma Hotels & Resorts, a čine ga dve velike zgrade i deset vila.
Međutim, kako je navedeno u odgovoru IRF-a na tužbu, Kolarević je u drugoj polovini 2018. godine raskinuo ugovor sa Karismom, a nije obezbedio zaključenje novog ugovora o vođenju poslova sa međunarodnim operaterom, što je bio obavezan, niti je o tome obavestio IRF. Budući da je kreditni zahtev prelazio limit od 50.000 evra, koji je definisan kreditnom linijom, prihvaćen je Ugovor o vođenju poslova preduzeća zaključen sa “Karisma Hotels Management Montenegrom” i “Serzman Incorporatedom”, kao izvor bonitetnog jemstva i predstavljao je otplatni potencijal za zaduženje, piše u izveštajima IRF-a.
Po ovoj parnici juče je u Privrednom sudu održano ročište, na kojem je advokatica IRF-a Marija Radulović od postupajućeg sudije Faruka Mušovića tražila da prekine postupak i spise predmeta uputi Specijalnom državnom tužilaštvu (SDT), o čemu će se odlučivati naknadno.
SDT, dok je njime rukovodio Milivoje Katnić, 2020. godine pokrenulo je istragu protiv kompanija “Serzman Inkorporated” i “DP Hotel Facility” zbog krivičnog dela stvaranje kriminalne organizacije i produženog krivičnog dela utaja poreza i doprinosa. Kako je objasnila Radulovićeva, za ovo je predviđena kazna zatvora od jedne do osam godina.
Međutim, SDT je ubrzo doneo naredbu o obustavi istrage, a Radulovićeva je navela da je to urađeno nezakonito, jer je Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivična dela predviđeno da državni tužilac može odlučiti da ne pokrene krivični postupak samo za dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine.
”Zakon podrazumeva mogućnost da se ‘ne pokrene’ postupak protiv pravnog lica ako su ispunjeni zakonski uslovi, dok je naredba o obustavi istrage doneta nakon što je krivični postupak bio pokrenut. Ove činjenice ukazuju na postojanje opravdane sumnje da je donošenjem naredbe o obustavi istrage došlo do protivpravnog iskorišćavanja službenog položaja od strane ‘DP Hotel Facility’, navela je Radulovićeva.
Pročitajte još:
0
0
7
Predložila je da sud spise predmeta uputi SDT-u radi ocene da li su se prilikom donošenja naredbe o obustavi istrage stekli elementi krivičnog dela za koje se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti.
Martinović je kazao da se tome protivi i naveo da ovaj zahtev predstavlja pokušaj odugovlačenja postupka u Privrednom sudu, ukazujući da je IRF duže od dve godine posedovao naredbu o obustavi istrage.
”Pa se postavlja pitanje da li je tuženi podneo krivičnu prijavu za delo koje je naveo”, rekao je advokat.
Martinović je navode da “DP Hotel Facility od 14 obaveza nije ispunio 13, nazvao “apsolutno neistinitim”, što je objasnio u tužbi.
Naglasio je da su svi ugovori i aneksi između IRF-a i “DP Hotel Facility” potpisani uz saglasnost obe strane i dodao da Radulović pokušava da ovaj postupak predstavi kao suđenje prethodnim zastupnicima IRF-a, što je kako kaže “groteskno” .
Sudija Mušović je doneo rešenje da se do narednog ročišta pribavi izjašnjenje od resornog Ministarstva ekonomskog razvoja, kako bi se utvrdilo na šta se odnose mere iz trećeg paketa socioekonomskih mera koje je Vlada ranije donela, a na kojim tužbu temelji Kolarevićeva firma.
Kolarević, kako piše u odgovoru na tužbu, nije ispunio obavezu da će kao obezbeđenje, IRF-u dostaviti ugovor o zalozi na prava i obaveze po osnovu ugovora o zakupu morskog dobra, odnosno plaže sa preduzećem Morsko dobro.
Kolarevićev kompleks je izgrađen na mestu veće zelene površine uz more u Dobroti, gde je zbog toga posečena stogodišnja hrastova šuma, što je izazvalo nezadovoljstvo dela javnosti. Nakon odluke državnih organa da investitoru omogući “rehabilitaciju kupališta” koje nije ni postojalo, održani su protesti meštana. Kolarević je planirao da izgradi dve velike betonske ponte od po 30 metara dužine i između njih naspe šljunkovito-peščanu plažu od oko 110 metara na obalnom putu kroz Dobrotu.
Međutim, kako su “Vijesti” ranije pisale, glavni državni arhitekta Dragan Vuković u oktobru 2020. je odbio zahtev Kolarevića za davanja saglasnosti na spoljni izgled privremenih montažnih, demontažnih i pokretnih objekata za potrebe uređenja hotelskog kupališta u Dobroti.
Bivša uprava IRF-a je plažu aneksom ugovora izuzela iz sredstava obezbeđenja.
BONUS VIDEO Milo Đukanović podneo ostavku na mesto predsednika DPS
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare